Poznati hrvatski reditelj Rajko Grlić, komentarisao je za RSE upravo završenu posetu hrvatskog predsednika Ive Josipovića Beogradu.
Grlić: Čini mi se da je to pametan, mudar i dobro odmjeren čin. Uopće, Josipović nas sve iznenađuje i čini vrlo pametne i dobre korake u nekom civilizacijskom smjeru.
Grlić: Taj susret umjetnika i kulturnih radnika i to što je Josipović shvatio da politika nije dovoljna da bilo šta započne. Ona je u ovim krajevima poslednja, prvo ide trgovina, pa kultura i oni su shvatili da moraju imat veće tržište i, napokon, i politika u svemu tome počinje igrati neku ulogu i smatram vrlo mudrim da je u Beograd otišao sa skupinom muzičara, pisaca i jednostavno predstavio neku civiliziranu Hrvatsku nekoj civiliziranoj Srbiji.
Grlić: Poznavajući obojicu, čini mi se da su partneri koji dolaze iz neke druge generacije i nekog drugog duhovnog podneblja i ako je neko spreman da tu količinu mržnje i netrpeljivosti svede na minimum, onda su to njih dvojica.
Grlić: Vjerujem da hoće, jer svaka takva gesta ne čini puno dobrog odmah, ali polako unosi normalu. Ovom kraju je potrebna normala. Potrebno je da se to „blato“ koje se nagomilalo jednostavno očisti. Ja to uvek uspoređujem sa praškim drvenim kavezima na Vltavi, jer kada riba dolazi iz ribnjaka ona po nekom češkom zakonu mora par tjedana plivati da se mulj ispere. Ja verujem da njih dvojica kao predsednici upravo to i rade - probaju „isprat mulj“. Ovde je 25 godina tog nekakvog blata i svako čišćenje i svaki poljevač ulica koji želi malo blata maknuti je beskonačno dobrodošao. Mislim da ova posjeta miče neki sloj tog mulja i zato je to vrlo plemenit i civilizacijski dobrodošao čin.
Grlić: Dobro je da se neko u našim krajevima, uopće, toga setio, a to je čudo, prema tome to je dobar čin. Ipak, knjige se izdaju, filmovi se vrte, muzičari sviraju na svim stranama. Na ovim prostorima je, mislim, shvaćeno da male zatvorene i siromašne zemlje jednostavno neće moć opstat od “kulturne proizvodnje”, ako se ne prošire. Nas, ipak, spaja nekakva zajednička prošlost, neki jezik koji zovemo različito, ali se razumjemo. Prema tome, to su normalni činovi i ljepo je da se setio kulture i da je napravio tako nešto. Takvih gesta nikad dovoljno.
RSE: Kako biste ocenili prvu zvaničnu posetu hrvatskog predsednika Ive Josipovića Beogradu?
Grlić: Čini mi se da je to pametan, mudar i dobro odmjeren čin. Uopće, Josipović nas sve iznenađuje i čini vrlo pametne i dobre korake u nekom civilizacijskom smjeru.
RSE: Šta smatrate u toj poseti najznačajnije?
Grlić: Taj susret umjetnika i kulturnih radnika i to što je Josipović shvatio da politika nije dovoljna da bilo šta započne. Ona je u ovim krajevima poslednja, prvo ide trgovina, pa kultura i oni su shvatili da moraju imat veće tržište i, napokon, i politika u svemu tome počinje igrati neku ulogu i smatram vrlo mudrim da je u Beograd otišao sa skupinom muzičara, pisaca i jednostavno predstavio neku civiliziranu Hrvatsku nekoj civiliziranoj Srbiji.
RSE: Mnogi smatraju da je ovo test dva predsednika u vezi sa tim gde se ona druga strana nalazi. Mislite li da su i jedan i drugi predsednik sigurnu u to gde se onaj drugi politički, idejno ili moralno, zaista, nalazi?
Poznavajući obojicu, čini mi se da su partneri koji dolaze iz neke druge generacije i nekog drugog duhovnog podneblja i ako je neko spreman da tu količinu mržnje i netrpeljivosti svede na minimum, onda su to njih dvojica.
Grlić: Poznavajući obojicu, čini mi se da su partneri koji dolaze iz neke druge generacije i nekog drugog duhovnog podneblja i ako je neko spreman da tu količinu mržnje i netrpeljivosti svede na minimum, onda su to njih dvojica.
RSE: Da li će ovakvi susteri pomoći građanima koji, možda, nemaju prevelike ambicije sem da žive pristojno i u miru ne mrzeći svoje susede?
Grlić: Vjerujem da hoće, jer svaka takva gesta ne čini puno dobrog odmah, ali polako unosi normalu. Ovom kraju je potrebna normala. Potrebno je da se to „blato“ koje se nagomilalo jednostavno očisti. Ja to uvek uspoređujem sa praškim drvenim kavezima na Vltavi, jer kada riba dolazi iz ribnjaka ona po nekom češkom zakonu mora par tjedana plivati da se mulj ispere. Ja verujem da njih dvojica kao predsednici upravo to i rade - probaju „isprat mulj“. Ovde je 25 godina tog nekakvog blata i svako čišćenje i svaki poljevač ulica koji želi malo blata maknuti je beskonačno dobrodošao. Mislim da ova posjeta miče neki sloj tog mulja i zato je to vrlo plemenit i civilizacijski dobrodošao čin.
RSE: Poseta Josipovića završena je posetom dva predsednika susretu umetnika iz Srbije i Hrvatske na jednoj od centralnih gradskih lokacija - Kalemegdanu. Da li na to gledate kao na činjenicu da je i u tim susretima kultura na poslednjem mestu ili, nešto pozitivnije, da su takvi sadržaji uopšte na nekom mestu?
Grlić: Dobro je da se neko u našim krajevima, uopće, toga setio, a to je čudo, prema tome to je dobar čin. Ipak, knjige se izdaju, filmovi se vrte, muzičari sviraju na svim stranama. Na ovim prostorima je, mislim, shvaćeno da male zatvorene i siromašne zemlje jednostavno neće moć opstat od “kulturne proizvodnje”, ako se ne prošire. Nas, ipak, spaja nekakva zajednička prošlost, neki jezik koji zovemo različito, ali se razumjemo. Prema tome, to su normalni činovi i ljepo je da se setio kulture i da je napravio tako nešto. Takvih gesta nikad dovoljno.
