Govedarica: Vizna liberalizacija višestruko je korisna za BiH

Evropska unija može mnogo konkretnije i efikasnije da djeluje u zemljama Zapadnog Balkana. To su pokazali na primjeru vizne liberalizacije, koja je pored krajnjeg ishoda, putovanja bez viza, svim zemljama regiona donijela i veoma značajan set antikoruptivnih i drugih zakona.

Ovo u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, između ostalog, kaže izvršna direktorica Fonda za otvoreno društvo BiH Dobrila Govedarica.

RSE: Kakvi su, po vašem mišljenju, efekti skupa EU - Zapadni Balkan, odražnog nedavno u Sarajevu, odnosno da li su ispunjena očekivanja - jer obećanja nije ni bilo.

Govedarica: Za one koji misle da je dovoljno da Brisel i EU izraze svoje dugoročno opredjeljenje za ovaj region, ovo je sasvim dobro. U uslovima velike ekonomske krize, problema koje EU ima unutar sebe, oni smatraju da je to dobro. Oni koji su očekivali više i oni koji, zapravo, vide EU u sasvim drugom svjetlu, koji smatraju da ona može u ovom regionu djelovati mnogo proaktivnije i mnogo kreativnije su razočarani.

RSE: Kada kažete aktivinije i kreativnije, na što konkretno mislite? U kojim područjima bi oni najprije trebali djelovati?

Ono što je bio naš naum jeste da se razmisli o tome da se proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana podijeli u više faza, ovisno od toga u kakvoj je situaciji koja zemlja.

Govedarica: Zapravo, to je na tragu ovog pisma koje smo mi poslali. Proces vizne liberalizacije je pokazao da EU zna i može da bude vrlo efikasna i da ima mehanizme kako u kratkom roku da potakne vlade da urade određene reforme. I to se u procesu vizne liberalizacije zaista i desilo. U ovom narednom procesu, ovako kakao ga sada vidimo, kakav je on standardno primijenjen u slučaju zemalja Centralne Evrope, zapravo nema više ništa ni približno takvo što bi moglo potaći brže reforme u našem regionu. Ono što je bio naš naum ili naša ideja kad smo slali ovo pismo jeste da se razmisli o tome da se proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana podijeli u više faza, ovisno od toga u kakvoj je situaciji koja zemlja - da se slično procesu vizne liberalizacije napravi određena mapa puta tako da sve strane u procesu mogu da prate izvršavanje obaveza. To je puno lakše nego nespremne zemlje baciti u jedan vrlo kompleksan proces - koji je i u državama koje su imale puni društveni konsenzus da idu u EU, koje su bile i s aspekta administrativnog kapaciteta u puno boljoj situaciji trajao šest, sedam, osam godina. U našem slučaju taj proces, ovako kako ga sad vidim, može da traje beskonačno. Mi se možemo naći u situaciji kada u zemlji više neće biti unutarnjeg poriva da se rade reforme, i to je uvijek opasno.

Obrazovanje zaostaje za trendovima u svijetu

RSE: Smatrate li da će ovo pismo, koje je potpisalo preko 400 nevladinih organizacija iz cijelog regiona, među kojima je i vaša organizacija, potaknuti lidere EU da se više uključe u zbivanja na Zapadnom Balkanu?

Govedarica: Teško je očekivati da jedno pismo može da napravi neki veliki uticaj. Ono može potaknuti neke među njima koji su skloni da razmišljaju izvan zadatih okvira da, možda, porazmisle o tome da je moguće naći i neko drugo rješenje. Ali da će pismo kao takvo napraviti u kratkom roku neku veliku promjenu, to ni najveći optimisti među nama nisu očekivali.

RSE: Pominjali ste i viznu liberalizaciju. Koliko je vizna liberalizacija, ustvari, važna i koliko je vizni režim uticao na stagniranje svih zemalja regiona?

Govedarica: Kada se govori o viznoj liberalizaciji, obično se govori o onom krajnjem ishodu. Ukinute su vize - i sad možemo slobodno da putujemo. To je jako važno, dobro je sa psihološkog aspketa, sa praktičnog aspekta. Međutim, ima jedan rezultat tog procesa vizne liberalizacije koji se vrlo često zaboravlja, a to je da smo mi kroz taj proces dobili jedan set zakona, jako važnih zakona, u vrlo kratkom roku, koje u nekakvim drugim okolnostima, znajući kakva je dinamika reformi kod nas, ne bismo, možda, dobili za pet ili deset godina.

RSE: Vi ste direktorica Fonda za otvoreno društvo BiH, imate brojne projekte, među njima i one koji se tiču obrazovanja. Koliko je obrazovanje u BiH, po vašem mišljenju, zapostavljena oblast?

Govedarica: Rekla bih da se mnogi ljudi bave obrazovanjem, ali da se bave obrazovanjem na pogrešan način. Zašto? Ako uđete malo u analizu kako to danas izgleda kod nas, zapravo ćete vidjeti da obrazovanje je bliže indoktrinaciji nego obrazovanju, na jednoj strani, kada posmatrate s aspekta vrijednosti koje se promoviraju, a s druge strane, kad promatrate sa aspketa kvaliteta, dakle način, metoda kako se stvari prenose mladim generacijama, onda, zapravo, vidite da daleko, daleko zaostajete za trendovima u cijelom svijetu. Takvo obrazovanje će imati dugoročne implikacije na ovo društvo - i kad su u pitanju vrijednosti i kad je u pitanju kvalitet.