Ishod rata u Ukrajini najverovatnije će nalikovati situaciji u dve Koreje sa nekom vrstom primirja koje se prilično dobro drži, ali nijedna strana i međunarodna zajednica u celini ne priznaju teritorijalni status kvo, kaže za Radio Slobodna Evropa Stefan Volf (Wolff), profesor Univerziteta u Birmingenu.
"To bi očigledno išlo u prilog Rusiji jer bi učvrstilo status kvo, odnosno konsolidovalo njenu okupaciju. To nije legalno prema međunarodnom pravu, ali bi se time ustanovila realnost na terenu", precizira Volf.
Po njegovom mišljenju, ruske snage sada mnogo pripremljenije očekuju ukrajinsku protivofanzivu nego prošle godine kada su bile zatečene.
"Mislim da će to biti veoma teška borba za Ukrajince. Ruske snage su brojčano superiornija, ali mislim da Ukrajina tome može donekle da parira sa višim stepenom motivacije i mnogo bolje opremljenim snagama. Ukrajinske snage će definitivno napredovati, ali ne znamo da li će to biti dovoljno da naprave proboj", kaže Volf.
Prema njegovim rečima, Zapad još uvek veruje da Ukrajina može da ostvari veoma značajne dobitke u ovoj kontraofanzivi.
"To bi onda moglo da promeni potencijalnu dinamiku u pregovorima - ako počnu. Ali, ako Ukrajina ne ostvari očekivane dobitke pre zime, ako je to još uvek neka vrsta rata iscrpljivanjem, onda će biti teže da se održi sadašnji nivo podrške", smatra Volf.
Ipak, po njegovim rečima, Ukrajina je dovoljno visoko na dnevnom redu, kako u Kongresu, tako i u administraciji u Vašingtonu, tako da će SAD nastaviti podršku Ukrajini.
"Možda ne baš na nivoima koje smo do sada videli, ali svakako ne značajno smanjenu", naglašava britanski profesor.
Smatra da će SAD prepustiti EU odgovornost u predvođenju podrške Ukrajini, te da su na starom kontinentu odlučni da ne dozvole ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da se izvuče za ono što radi u Ukrajini.
"Verovatno bi Moldavija bila sledeća, baltičke države, zatim Kazahstan, Gruzija. Mislim da ima mnogo potencijalno mekih, odnosno ranjivih ciljeva koje bi Putin mogao da napadne", naglašava Volf.
Podseća da akteri poput Kine nastoje da stvore atmosferu za otpočinjanje pregovora.
"Ali ne treba nužno misliti da će se, čak i ako krenu, to vrlo brzo završiti dogovorom. Čak i dok ti pregovori budu trajali, vodiće se žestoke borbe na terenu, jer će obe strane nastojati da poboljšaju svoje pozicije", ističe Volf.
Procenjuje da je maksimalno moguća neka vrsta sporazuma o prekidu vatre uoči zime, a zatim dalji prolongirani pregovori o stvarnom rešenju.
Rušenje brane korisnije za Rusiju
RSE: Ukrajina i Rusija i dalje razmenjuju optužbe za rušenje brane Nova Kahovka. Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maliar izjavila je u nedelju da Rusija premešta svoje najspremnije jedinice iz okoline Hersona na frontove u Zaporožju i Bahmutu, te da je to jedino moguće zbog rušenja ove brane, što su, kako ona tvrdi, uradile ruske snage.
Rusija to negira uzvraćajući da iza napada stoji Ukrajina. Šta se zapravo desilo? Ako još nema dokaza, kome više koristi oštećenje ove brane?
Volf: U ovom trenutku još nema fizičkih dokaza pomoću kojih bi mogli da sa stoprocentnom sigurnošću zaključimo šta se zaista dogodilo.
Međutim, rušenje brane svakako mnogo više koristi Rusiji nego Ukrajini. Takođe, ako pogledate samu branu, mislim da bi za ukrajinsku stranu bilo veoma teško da izazove taj nivo razaranja, sa nekoliko raketnih udara kako tvrdi (Rusija).
Brana je ogromna konstrukcija koja postoji još od sovjetskih vremena i najverovatnije je ruska strana stavila eksploziv u deo gde su turbine relativno nisko postavljene.
To je očigledno jedna od slabijih tačaka u masivnoj betonskoj konstrukciji, i sve što sam video i pročitao na internetu sugeriše da se tu dogodila eksplozija, a to nije područje koje se može lako napasti projektilima ili artiljerijom.
Dakle, postoji dovoljno posrednih dokaza koji sugerišu da je to urađeno iznutra.
Takođe, ako pogledate kakvu štetu je eksplozija nanela potencijalu za ukrajinsku ofanzivu na ovom području, mislim da je veoma očigledno da Rusija sigurno ima velike koristi od tamošnjih poplava.
Ono što ste rekli u svom uvodu o premeštanju ruskih snaga sa tog dela linije fronta u oblasti oko Bahmuta i Zaporožja, mislim da to takođe sugeriše da Rusija koristi smanjene mogućnosti ukrajinske kontraofanzive oko Hersona.
RSE: Istovremeno, zvanični Kijev tvrdi da su rušenjem brane ruske snage na neki način ugrozile sopstvenu poziciju jer je voda koja se izlila poplavila minska polja i razne vrste barijera koje su postavile da bi sprečile ukrajinsku kontraofanzivu.
Volf: Naravno, to nije prošlo bez posledica i po ruske snage. Ipak, one su izgradile tri vrste odbrambenih linija na frontu, pa čak i ako dođe do oštećenja prve i druge, mislim da bi i treća linija odbrane bila relativno jaka.
Takođe ne treba zaboraviti da je sada relativno lako ponovo minirati područja na kojima je voda isprala već postavljena eksplozivna sredstva.
Dakle, mislim da iz operativne i taktičke perspektive Rusija ima mnogo više koristi od eksplozije na brani nego Ukrajinci.
Gledano iz te perspektive, ravnoteža dokaza bi sugerisala da je verovatnije to bila ruska operacija nego ukrajinska.
Nenaseljiva sela i uništena poljoprivreda
RSE: Osim ljudskih patnji, kakve su ekološke i ekonomske posledice rušenja brane Nova Kahovka?
Volf: Teško je to detaljno proceniti u ovom trenutku, ali je vrlo jasno samo gledajući poplavu koja je izazvana, to ima veliki uticaj na infrastrukturu svih sela koja su bukvalno uništena ili svakako nenaseljiva.
Plus, kada je reč o poljoprivredi, ove poplave uništavaju plodno zemljište što će imati poguban uticaj na proizvodnju u budućnosti.
Druga posledica je, kako upozorava Međunarodna agencija za atomsku energiju, da je opasno nizak nivo vode za hlađenje reaktora u nuklearnoj elektrani Zaporožje, jer se i ona snabdevala vodom sa brane Nova Kahovka.
Ruske kalkulacije sa nuklearkom u Zaporožju
RSE: Postoji li neki alternativni izvor za hlađenje nuklearnih reaktora u Zaporožju?
Volf: Pretpostavljam da postoji nešto. Takođe je moguće sa blagovremenim upozorenjem da se ugase neki od reaktora, ali ne smemo zaboraviti da je to postrojenje pod ruskom kontrolom od početka marta prošle godine.
Dakle, mi jednostavno ne znamo koji nivo planova za vanredne situacije Rusija ima, a opet ne znači nužno da će doći do velike nuklearne katastrofe.
Mislim da zarad svojih potreba Rusija održava izvestan nivo neizvesnosti i na neki način drži svoje opcije otvorenim u smislu koliko daleko može da dopusti eskalaciju.
Sama činjenica da je ugrožena bezbednost najveće evropske nuklearne elektrane, generalno ne sluti na dobro.
Odbrambene linije Rusije dobro ukopane
RSE: Rekli ste da bi Rusija mogla imati više koristi od rušenja brane jer tako usporava ukrajinsku kontraofanzivu, koja je na ovaj ili onaj način već počela. Da li će to otežati ukrajinske operacije?
Volf: Mislim da se ofanziva sada odvija na sasvim drugom delu linije fronta. Videli smo da od subote Ukrajina tvrdi da je zauzela četiri sela, za koja mislim da su oko pet kilometara iza linije fronta u odnosu na prošlu sedmicu.
To nije nužno veliki prodor, ali bih takođe rekao da je verovatno bilo nerealno očekivati trenutni kolaps ruskog fronta ili povlačenje ruskih snaga na isti način koji smo videli prošlog leta kada je Ukrajina uspela da povrati delove Harkova i krenuti sve do Dnjepra i regiona Hersona.
Mislim da su ruske snage sada mnogo bolje pripremljene, imaju daleko više ukopanih odbrambenih linija i ukrajinskim trupama će trebati neko vreme da se nekako probiju kroz njih, a zatim ostvare opipljivije dobitke u dubini oblasti koje je Rusija nelegalno okupirala.
Otežana ukrajinska ofanziva ka Krimu
RSE: Verovatno će rušenje brane Nova Kahovka otežati ukrajinsku kontraofanzivu oko Hersona i ka Krimu.
Volf: Apsolutno, ako se setite pre nekoliko meseci, zvanični Kijev je najavljivao operacije i na jugu, da u suštini želi da preseče kopneni most između Rusije i Krima.
Takođe, da kada njegove snage stignu do granica Krima, da je potencijalno zainteresovan za početak pregovora, ne nužno o teritorijalnim ustupcima Rusiji, već o povratku pune kontrole nad svojom suverenom državom.
Dakle, iz te perspektive to je i dalje važan smer ukrajinske ofanzive, ali može biti dodatno odložena posle ove ogromne poplave, odnosno moglo bi da prođe nekoliko sedmica pre nego što ukrajinske snage mogu da krenu na jug.
RSE: Sve u svemu, da li kontraofanziva ukrajinskih snaga može da uspe s obzirom na veoma moćno oružje koje dobijaju od zapadnih zemalja? Ili je ruska vojska, kao što ste sugerisali, i dalje veoma jaka, tako da ni jedna ni druga strana ne mogu da ostvare odlučujuću pobedu, barem u doglednoj budućnosti?
Volf: Mislim da će to biti veoma teška borba za Ukrajince. Ruske snage su brojčano superiornije, ali mislim da Ukrajina tome može donekle da parira sa višim stepenom motivacije i mnogo bolje opremljenim snagama.
Mislim da je prerano govoriti kako će se razvijati njena ofanziva u narednih nekoliko meseci.
Ukrajinske snage će definitivno napredovati, ali ne znamo da li će to biti dovoljno da napravi značajnu štetu i proboj na postojećoj liniji fronta.
SAD će prepustiti vođstvo Evropi u podršci Ukrajini
RSE: Ukrajina u velikoj meri zavisi od zapadne podrške, kako vojne tako i finansijske. Međutim, da li će ona splasnuti s obzirom na veliku cenu po zapadne ekonomije.
Takođe, neke od njih imaju druge prioritete kao SAD oko Tajvana, ili predsedničke izbore 2024. što može odvući pažnju od Ukrajine. Da li će Zapad nastaviti dosadašnju snažnu podršku Ukrajini i koliko dugo?
Volf: Mislim da će nastaviti još neko vreme, da Zapad još uvek veruje da Ukrajina može da ostvari veoma značajne dobitke u ovoj kontraofanzivi, što bi onda moglo da promeni potencijalnu dinamiku u pregovorima - ako počnu.
Ali, kao što ste rekli, tokom vremena, ako Ukrajina ne ostvari očekivane dobitke pre zime, ako je to još uvek neka vrsta rata iscrpljivanjem, onda će biti teže da se održi sadašnji nivo podrške.
Mislim da je zaista važno da će Evropa na kraju morati da preuzme odgovornost od SAD u predvođenju podrške Ukrajini.
Pomenuli ste Tajvan, koji je deo opšte dinamike u odnosima SAD i Kine. Slede izbori u SAD 2024 godine. To su sve faktori koji mogu da odvuku pažnju pojedinih krugova u Vašingtonu.
Ipak, mislim da je Ukrajina dovoljno visoko na dnevnom redu, kako u Kongresu, tako i u administraciji, tako da će SAD nastaviti podršku Ukrajini. Možda ne baš na nivoima koje smo do sada videli, ali svakako ne značajno smanjenu.
Brisel odlučan u podršci
RSE: Rekli ste da vremenom Evropa treba da preuzme vođstvo u pomoći Ukrajini. Ali, da li je ona sposobna za to, pre svega vojno.
Takođe, imajući u vidu neslaganja unutar EU oko politike prema Rusiji, pre svega u Mađarskoj, Austriji i nekim drugim zemljama zbog energetike, straha da se rat u Ukrajini ne prelije, ako Rusija odluči da eskalira sukob.
Volf: Nije izvesno da ako Vašington iznenada odluči da prepusti vođstvo Briselu, da bi on mogao da to preuzme.
Ali, s druge strane, ne treba da potcenjujemo činjenica da u Evropskoj uniji postoji prilično jaka većina koja je veoma posvećena podršci Ukrajini.
Kao što predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stalno naglašava, podrška na bilo kom nivou je neophodna koliko god da je potrebno.
E, sad, šta će to značiti u praksi, to je malo drugačije pitanje. No, u Evropi postoji opšta rešenost da Putin ne treba da se izvuče za ono što radi u Ukrajini.
Moldavija, Baltik, Kazahstan – moguće Putinove mete
RSE: Zbog straha da će, ako ga ne zaustave u Ukrajini, u određenom trenutku u budućnosti nastaviti operacije u baltičkim državama ili nekim drugim mestima.
Volf: Da, apsolutno. Verovatno bi Moldavija bila sledeća, baltičke države, zatim Kazahstan, Gruzija.
Mislim da ima mnogo potencijalno mekih, odnosno ranjivih ciljeva koje bi on mogao da napadne.
Ali, takođe iz evropske perspektive postoji i neka vrsta opšteg saglasja da čak i da to nije moguć scenario, u 21. veku ne bi trebalo da se izvučete sa ovim nivoom kršenja ključnih principa međunarodnog prava i sa činjenjem ratnih zločina ovakvih razmera koje smo videli.
Stoga mislim da još uvek postoji jaka normativna opredeljenost ljudi u Briselu i drugim evropskim prestonicama da to jednostavno nije prihvatljivo.
Mirovne inicijative Kine, Turske, Saudijske Arabije
RSE: Pomenuli ste mogućnost da se SAD delimično povuku i prepuste vođstvo EU u podršci Ukrajini. Da li to znači da ukoliko na bojnom polju nijedna strana ne prevlada, da će Zapad tražiti od Ukrajine da prihvati neku vrstu kompromisa u cilju okončanja rata?
Volf: To je jedan od mogućih ishoda ako se na Zapadu uvidi da ma koliko vojne opreme pošalju Ukrajini, jednostavno neće biti moguće bez značajne eskalacije da se ruske snage potisnu sa okupiranih delova Ukrajine.
To bi onda eventualno otvorilo prostor za otpočinjanje pregovora. Ne zaboravite da su oni još u aprilu, početkom maja prošle godine, bili relativno blizu sklapanju nekakvog dogovora, ali na kraju nisu uspeli.
Sada smo videli pritisak Kine da se započne neka vrsta pregovora. Druge zemlje su ponudile svoje usluge; Turska i UN su posredovale u dogovoru o žitu, a Saudijska Arabija je nedavno ponovila svoju spremnost da posreduje, to je učinio pre dve sedmice i indonežanski ministar spoljnih poslova.
Dakle, određeni akteri nastoje da stvore atmosferu za otpočinjanje pregovora, ali ne treba nužno misliti da će se, čak i ako krenu, to vrlo brzo završiti dogovorom.
Čak i dok ti pregovori budu trajali, vodiće se žestoke borbe na terenu, jer će obe strane nastojati da poboljšaju svoje pozicije.
Mislim da je maksimalno moguća neka vrsta sporazuma o prekidu vatre uoči zime, a zatim dalji prolongirani pregovori o stvarnom rešenju.
Malo verovatna upotreba nuklearnog oružja
RSE: Da li postoji opasnost od dalje eskalacije sukoba, jer Rusija preti da će reagovati ukoliko Zapad bude slao sofisticiranu opremu kao što su borbeni avioni F-16.
Rušenje brane Nova Kahovka je nova eskalacija, što sugeriše da bi Rusija mogla da ide i dalje, uključujući upotrebu taktičkog nuklearnog oružja ako ne može da postigne svoje ciljeve konvencionalnim sredstvima.
Volf: To je jedan od mogućih scenarija, mada ne mislim da je vrlo verovatan. Rusija je već nekoliko puta pretila upotrebom nuklearnog oružja, uvek ga je vezivala za neku vrstu crvenih linija za koje bi se moglo reći da su pređene bez dalje eskalacije.
To bi zavisilo od dve stvari. Jedna je kineski uticaj na Rusiju, odnosno nivo na kome je upotreba nuklearnog oružja zaista crvena linija za Peking, bez obzira na opravdanja koja bi Rusija mogla da smisli.
Sa druge strane, da li će se sve sofisticiranija zapadna vojna oprema koristiti samo unutar međunarodno priznatih granica Ukrajine.
Ako bi Ukrajina upotrebila NATO vojnu opremu za napad na ciljeve u Ruskoj Federaciji, mislim da bi to bila drugačija situacija što bi moglo da dovede do eskalacije sukoba.
Ali, bez toga Rusija bi teško mogla da opravda u međunarodnoj zajednici upotrebu nuklearnog oružja. To bi verovatno bilo preveliko kockanje.
RSE: Pošto se Rusija suočava sa neočekivano snažnim otporom ukrajinskih snaga, da li i ona pokušava da nađe izlaz iz ovog rata, ali da to bude predstavljeno kao kompromis, a ne poraz?
Pitanje je šta obe strane podrazumevaju pod pobedom i kako mogu da je predstave domaćoj javnosti
Volf: Na kraju, pitanje je šta obe strane podrazumevaju pod pobedom i kako mogu da je predstave domaćoj javnosti.
Mislim da Ukrajina ima nešto više mogućnosti. Tu bi moglo da dođe do razumne trgovine u smislu odricanja nekih teritorija Ukrajine za članstvo u NATO i EU, kao i značajan paket pomoći za obnovu.
Smatram da je za Putina i Rusiju mnogo teže prihvatiti bilo šta što traži ukrajinska strana, tačnije potpuno povlačenje ruskih snaga sa svih okupiranih teritorija, uključujući Krim.
Rusija je u tom smislu mnogo ranjivija i zaista joj je potreban neki teritorijalni uspeh ako želi da opravda nagodbu.
Rat će dugo potrajati
RSE: Rat traje skoro godinu i po dana. Koliko još može potrajati i kako će se završiti?
Volf: Ovo bi moglo da potraje veoma dugo, posebno pošto neka vrsta sukoba niskog intenziteta traje još od 2014. godine.
Ruske snage su prilično čvrsto ukopane duž linija fronta, što takođe sugeriše da nema velike ambicije da zauzmu dodatne ukrajinske teritorije, tako da mislim da bi mogle prilično lako da izdrže ukrajinsku kontraofanzivu neko vreme.
Ukrajina bi, s druge strane, mogla da ostvari male dobitke ovde ili tamo i nekako očuva nadu da će na kraju napraviti veliki proboj.
Ona se i dalje nada da će ostvariti velike teritorijalne dobitke protiv ruskih okupacionih snaga, dok je Moskva prilično uverena da može da odbrani teritoriju koju drži.
Mogli bismo da svedočimo prilično dugom sukobu smanjenog intenziteta.
Kada je reč o ishodu, mislim da će najverovatnije biti nešto poput situacije u Koreji sa nekom vrstom primirja koje se prilično dobro drži, ali nijedna strana i međunarodna zajednica u celini ne priznaju teritorijalni status kvo.
To bi značilo u ovom slučaju veoma produženo stanje nestabilnosti duž veoma dugačke linije fronta, dok se obe strane pretvaraju da će na kraju doći do rešenja koje će biti mnogo povoljnije po njih.
Iz ruske perspektive - priznanje okupacije, a iz ukrajinske – povlačenje ruskih snaga sa ovih okupiranih teritorija.
Model dve Koreje
RSE: Pod Korejom, mislite na pitanje dve Koreje?
Volf: Da. Pošto od 1950-ih imate sporazum o primirju, ali nema mirovnog sporazuma između dve Koreje, tako da je na kraju pitanje ponovnog ujedinjenja i dalje na stolu, a nešto slično bi se moglo zamisliti i u slučaju Ukrajine.
To bi očigledno išlo u prilog Rusiji jer bi učvrstilo status kvo, odnosno konsolidovalo rusku okupaciju. To nije legalno prema međunarodnom pravu, ali bi se time ustanovila realnost na terenu.
RSE: Kao u slučaju Južne Osetije i Abhazije u Gruziji i Krima u Ukrajini.
Volf: Apsolutno. Sa protokom vremena, biće teže promeniti stanje na terenu. To će biti prihvatljivo za Moskvu, ali je pitanje kako se Ukrajina i njeni zapadni partneri mogu sa tim složiti.
RSE: Pitanje je da li će ukrajinske snage uspeti da u potpunosti oslobode teritoriju, ili će Rusija zadržati makar Krim i delove Donbasa koje kontroliše od 2014.
Volf: To ne znači da je nužno da ukrajinske snage u potpunosti fizički proteraju ruske iz cele Ukrajine.
Ako se prisetimo kraja Prvog svetskog rata, nemačke trupe su i dalje bile van Nemačke nakon njene kapitulacije. One su se potom povukle jer su znale da ne mogu da zadrže tadašnje pozicije.
Dakle, postoji mogućnost da ukrajinske snage tako snažno pritisnu ruske trupe na linijama fronta – i u Donbasu i na Krimu – da Moskva prihvati uslove za njihovo povlačenje.
Ne mislim da je to scenario koji će se uskoro osvariti, niti da je uopšte verovatan.
RSE: Mnogo toga će zavisiti i od stanja na terenu. Za Rusiju bi to bio ne samo vojnički poraz, ako bi morala da potpuno povuče trupe, već i politički za Putina.
Naime, Moskva doživljava Ukrajinu kao borbeno polje za odmeravanje sa Zapadom i egzistencijalnu pretnju po opstanak Rusije. Stoga se postavlja pitanje koliko je daleko Rusija spremna da ide.
Volf: Da, pitanje je koliko je Rusija spremna da ide daleko i koliko će morati.
Moguće je zamisliti i scenario u kome Moskva neće više imati izbora, jer će njeni resursi biti osiromašeni – manjak vojnog kadra i možda gubitak podrške, pre svega Kine.
Dakle, moguće su i neke druge dinamike i konstelacije koje bi onemogućile ostvarenje ratnih ciljeva koje je Putin proklamovao.
Ne mislim da će se to uskoro desiti, ali dugoročno ga ne možemo u potpunosti isključiti.
