Ne može se poverovati u to da ruski predsednik Vladimir Putin nema informacije o tome šta van granica Rusije rade njegove bezbednosne službe – kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Othon Anastasakis, britanski ekspert za jugoistočnu Evropu, inače direktor Odseka za studije jugoistične Evrope (SEESOX) na Univerzitetu u Oksfordu te profesor na Koledžu Sent Entoni tog univerziteta.
Anastasakis govori o aferi nazvanoj "ruski špijun" koja potresa Srbiju već nekoliko dana, nakon što je obelodanjen autentičan snimak ruskog vojnog obaveštajca Georgija Klebana koji daje kesu sa kešom bivšem srpskom oficiru.
Najviši srpski zvaničnici i bezbednosne službe potvrdili su da je takvih incidenata u Srbiji bilo više, ali čelni ljudi države izjavljuju da veruju da politički i vojni vrh u Kremlju ne stoje iza njih.
Sagovornik RSE osvrće se i na to šta su, zapravo, interesi Rusije u Evropi i na Zapadnom Balkanu, kao i o tome da li je zapadna međunarodna zajednica propustila i propušta da učini više u suprotstavljanju širenju ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu.
RSE: Neposredno posle afere "ruski špijun", koja je pre nekoliko dana izbila u Srbiji, šef države Aleksandar Vučić izjavio je da je uveren da predsednik Rusije Vladimir Putin nije bio informisan o tome (da je pripadnik ruske vojno-obaveštajne službe Georgi Kleban dao novac bivšem srpskom oficiru, prim. aut). Da li vama zvuči verodostojno da Putin o tome nije imao informaciju?
Anastasakis: Nije kredibilno da nosilac vrhovne vlasti u zemlji koja je zapravo vrlo autoritarna, u kojoj on, dakle, ima izuzetan stepen kontrole nad svime što se događa, ne zna o operacijama koje njegove tajne službe izvode u drugim državama. U to se definitivno ne može poverovati. Sasvim je druga stvar šta vrh vlasti u Srbiji i u Rusiji u javnosti govore o toj stvari. Koliko razumem, sledi uskoro poseta predsednika Srbije Vučića Moskvi i tada će oni o tome verovatno razgovarati, ali u javnim nastupima predstavnici vlasti i jedne i druge zemlje nastoje da ne dozvole da taj događaj uništi sastanak između dvojice lidera još pre nego što do njega dođe.
RSE: Kako onda razumete tu Vučićevu izjavu?
Anastasakis: Meni ona zvuči kao izraz njegovog opreza, u smislu da shvata da Srbija mora vrlo pažljivo da korača u poziciji u kojoj se nalazi – između Rusije i Evropske unije. A taj incident je vrlo indikativan kada je reč o uplitanju Rusije u unutrašnju politiku Srbije. Ja verujem da srpska elita i Predsednik moraju da budu ekstremno oprezni u tome kako tretiraju ovaj konkretan problem, istovremeno imajući da umu sve različite međunarodne aktere sa kojima grade odnose - Evropsku uniju, Rusiju, Kinu. Do koje mere je ovo održiva politika – to je, razume se, sasvim drugo pitanje.
RSE: Da li imate osećaj ili indicije da obaveštajne službe – istočne i zapadne – Srbiju doživljavaju kao neku regionalnu geostratešku šahovsku tablu na kojoj igraju partiju sledeći sopstvene, uzajamno oprečne, interese?
Anastasakis: Da, mislim da je Srbija jedna od zemalja gde se odvija ta vrsta takmičenja u geopolitičkim igrama. To, međutim, ima veze i sa činjenicom da je sama zemlja veoma podeljena, što se ispoljava u razvijanju saradnje sa NATO, uz istovremeno negovanje tradicionalno dobrih odnosa sa Rusijom. Dakle, podele unutar zemlje zapravo olakšavaju tu vrstu kompeticije obaveštajnih sektora Istoka i Zapada na tlu Srbije.
RSE: Šta je, po vašem sudu ili pretpostavci, ruski špijun Georgi Kleban želeo da kupi, hteo da dobije, podmićivanjem bivšeg srpskog oficira?
Anastasakis: Da budem iskren sa vama, na to pitanje ne bih mogao detaljno da odgovorim jer je reč o vrlo delikatnim stvarima obavijenim tajnom. Mogao bih, međutim, da vam dam svoj uvid u širu sliku toga koje su to važnije namere Moskve na Zapadnom Balkanu.
Ja verujem da je Rusija u ovom trenutku najzainteresovanija za prostor Evroazije. Posebno je zainteresovana za Kinu i to što ona radi u centralnoazijskom prostoru, kao i za odnose sa zemljama Evroazijskog saveza. Istovremeno, njeni odnosi sa Evropom nisu dobri i ono što Rusija radi jeste izazivanje unutrašnjih podela u Evropi, odnosno, u državama-kandidatima za članstvo u EU koje su najranjivije, kako bi imala nekog saveznika na evropskom kontinentu. A Srbija je zemlja koja joj je u tom smislu najpogodnija, zato što postoji podrška u srpskom narodu za Rusiju, kao i za Putina lično.
U Srbiji, dakle, Rusija može da pronađe operativni prostor za sprovođenje te politike podela unutar srpskog društva. Drugim rečima, Rusija traži saveznike unutar Evrope u zemljama koje su u stanju da joj pruže takvu vrstu podrške.
RSE: Da li su Evropska unija i Zapad uopšte, uključujući i Sjedinjene Države, propustili da učine više u suprotstavljanju onome što sami opisuju kao maligni ruski uticaj u Srbiji i na Zapadnom Balkanu?
Anastasakis: Međunarodna zajednica prepoznaje činjenicu postojanja ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu. Dakle, Evropska unija taj problem prepoznaje, nedavno smo videli i kako je (predsednik Francuske Emanuel) Makron ostao izolovan u evrobloku zato što nije podržao da se Severnoj Makedoniji i Albaniji omogući datum početka pristupnih pregovora sa EU. Dakle, još uvek imate neslaganja unutar same Evropske unije, i obično je Francuska ta koja predvodi blok zemalja koje se protive proširenju Unije na zemlje Zapadnog Balkana. Francuska je vrlo aktivna trenutno u opstrukciji ovog procesa.
Istovremeno, međutim, imate i problem u okviru trans-atlantskog partnerstva. Ono što vidimo jeste da se Sjedinjene Države distanciraju unutar NATO saveza. Ako sad na to sve gledate iz perspektive država Zapadnog Balkana, vi zapravo vidite Evropsku uniju koja ne može da sredi svoje redove kad je reč o procesu proširenja, dok unutar NATO, najveće vojne mašinerije na svetu, najjača sila, Sjedinjene Države, želi da se distancira i više uključi evropske saveznike u okviru Alijanse. A onda – u taj vakuum u regionu uvlače se druge sile – Kina, Turska, Rusija. U tom smislu, ako me pitate kakav je signal koji zapadna međunarodna zajednica šalje Zapadnom Balkanu, rekao bih da on nije dobar.
Facebook Forum