"Mislim da će se Srbija pridružiti sankcijama na ovaj ili onaj način. Nije moguće biti izvan ove situacije za bilo koju državu sada. Rusija će izgubiti sve, stoga nije moguće ostati i čuvati tu palu imperiju."
To u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Mihailo (Mykhailo) Samus, direktor nevladine Mreže za istraživanje geopolitike iz Kijeva.
Samus, koji u Beogradu boravi kao učesnik diskusije pod nazivom "Posledice rusko-ukrajinskog rata: kontinuirani rat ili zastrašujući mir", u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ocenjuje da je Rusija već izgubila rat u Ukrajini, s obzirom na to da je plan bio da se invazija završi za svega nekoliko dana, nakon čega bi Kremlj postavio prorusku vlast u Ukrajini.
On prognozira da je plan ruskog predsednika Vladimira Putina da ekonomski iscrpi i Ukrajinu, ali i Evropu. Što se tiče destabilizacije Zapadnog Balkana, Mihailo Samus je mišljenja da Rusija više nema kapacitet da pravi velike probleme u ovom regionu.
RSE: Da li ste videli proruske grafite tokom boravka u Beogradu?
Samus: Video sam simbol "Z" samo na nekim suvenirima, ali ne toliko u formi grafita.
Beogradski 'rat grafita' zbog ruske invazije na Ukrajinu
RSE: S obzirom na činjenicu da ste iz Ukrajine, kako ste se osetili videvši to?
Samus: Da budem iskren, bilo me je sramota. Samo to. Podržavati ljude koji ubijaju civile bez ikakvog razloga. Ako je uopšte moguće nazvati te ljude (koji ubijaju) vojnicima, jer biti vojnik je prilično konkretan termin, dok ljudi koji ubijaju civile zbog toga što su druge nacije, iza toga je nešto veoma loše. Ne bih rekao da osećam mržnju, više sramotu zbog toga što je moguće podržavati takve ljude u drugim zemljama.
Jako je teško za rusku stranu da objasni šta uopšte taj simbol znači. Naravno da je to vojno-tehnički znak, kao "zapad" ili nešto slično, ali istovremeno ga koriste i kao simbol kako bi mu dali značenje "denacifikacije". Denacifikacija Ukrajinaca znači uklanjanje ukrajinskog naroda sa Zemlje i ubacivanje ruskog značenja.
Dakle, Ukrajina nije prava država, ona ne postoji i ako kažete da ste Ukrajinac, niste Rus i treba vas ubiti.
RSE: Prošlo je oko dva i po meseca od početka invazije. Vidite li kraj rata na horizontu?
Samus: Da, naravno. Rekao bih da je Rusija već strateški izgubila. Nadali su se da će rat – koji nazivaju specijalnom vojnom operacijom – trajati 48 ili 72 sata, kao u Avganistanu 1979. ili Čehoslovačkoj 1968. godine. To je integracija ta dva scenarija. Želeli su da za nekoliko sati uđu u Kijev, da specijalne jedinice i tajna služba ubiju ili uhapse Zelenskog (Volodimir, predsednik Ukrajine, prim.a.) i vladu i da umesto njega postave Janukoviča (Viktor, proruski predsednik Ukrajine svrgnut tokom protesta 2014. godine).
Trebalo je da kažu da je Janukovič i dalje legitimno izabrani predsednik, a oružane snage bi došle samo kao demonstracija ruskog prisustva. Nakon toga bi usledio proces "denacifikacije", što znači da bi oni koji podržavaju ukrajinske ideje bili poslati u koncentracione logore, možda bi se složili s tim da budu Rusi, ako ne bili bi ubijeni. To je trebalo da bude ne vojna, već neka vrsta zaista specijalne operacije, u kojoj bi učestvovale Nacionalna garda Rusije i druge jedinice, ali nisu očekivali da će se Ukrajina boriti. To objašnjavam lošim radom obaveštajne službe.
Umesto da ih dočekaju sa cvećem, Ukrajinci su počeli da se bore i veliki gubici na ruskoj strani su bili šok za generale i oficire, ali oni to nisu mogli da prijave Moskvi i pokušali su da nastave tu operaciju.
Konačno, pobegli su iz severne Ukrajine, povukli su se iz Kijeva. Za sada je to katastrofa za Putina. Pokušao je da osvoji barem Donbas i južne delove Ukrajine, kako bi uništio ukrajinsku ekonomiju.
Putin je sada u dilemi o tome šta su mu naredni koraci i nalazi se u teškoj situaciji, jer ruska vojska nema dodatne snage. Mogli bi da proglase mobilizaciju, ali bi to bili kontraproduktivno za Putina. On je rekao da je to veoma jaka i dobro organizovana "specijalna vojna operacija".
Mobilizacija znači rat, a niko u Rusiji ne želi da učestvuje u pravom ratu, jer to znači smrt, loš je za ekonomiju, to menja sve. Građani Rusije žele da gledaju TV emisije o toj "specijalnoj operaciji", ali ne žele da učestvuju u tome.
RSE: Šta bi mogao biti Putinov sledeći korak?
Samus: Teško je reći. Rekao bih da se nadaju da će za nekoliko meseci, ukoliko zauzmu poljoprivredna područja, ukrajinska ekonomija biti potpuno zaustavljena.
Ukoliko zaustave poljoprivrednu proizvodnju tokom sezone žetve, najesen će biti problema sa hranom, ne samo u Ukrajini već globalno, jer je Ukrajina jedan od najvećih svetskih izvoznika poljoprivrednih proizvoda. Pokušali su da unište ukrajinsku industriju, kritičnu infrastrukturu.
Na primer, već su granatirali sve rafinerije i mislim da računaju na prekidanje dotoka gasa za Evropu.
Nadaju se da ćete se vi suočiti sa veoma lošom situacijom sa inflacijom, visokim cenama goriva i da će to biti pritisak na evropske politilčare da ne bi trebalo da podržavaju Ukrajinu. Nadaju se da ćete reći: "Molimo vas, pustite Rusiju da obavi to što ima."
Mislim da bi jedina nada za Putina mogao biti ovaj tip hibridnog delovanja, jer je razumeo da je sa vojnog stanovišta nemoguće poraziti i pokoriti Ukrajinu.
RSE: Hajde da razgovaramo malo o ovom regionu. Invazija na Ukrajinu povećala je zabrinutost da bi Rusija mogla takođe da destabilizuje i Zapadni Balkan. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
Samus: Opšte razumevanje situacije je da Putin pokušava da multiplikuje konflikte i da na taj način može imati neki uticaj. Na primer, ako u Bosni i Hercegovini pokuša da kreira nove konflikte između Bošnjaka, Srba i Hrvata, to za Putina može otvoriti nove načine da utiče na situaciju, ne samo na Balkanu, nego i u Evropi jer su Evropska unija (EU) i SAD tradicionalno uključene u tu situaciju.
Na isti način kao što i u slučaju sprsko-kosovskog problema može kreirati neke destabilizacije. Naravno, Srbija zavisi od Rusije u nekim slučajevima, i naravno, moguće je kreirati probleme unutar EU. To je jedna od ruskih metoda da unište jedinstvo EU, NATO i pokušaju da naprave kolaps unutar ovih organizacija. Tako da, u pokušaju da da napravi probleme na Zapadnom Balkanu, moguće je izvršiti uticaj na NATO, EU jer ako NATO ne postigne jedinstvo u odlukama kako reagovati na ove konflikte ili potencijalni konflikt, to može da uništi NATO iznutra od spolja.
Dakle, mislim da je to moguće, ali, zbog razvoja situacije na ratištu sa Ukrajinom koja potiskuje Rusiju van svoje teritorije sve više, to znači da ljudi na Zapadnom Balkanu, naročito političari, počinju da razumeju da je veoma teško da se drže uz Rusiju. Oni su počeli da razumeju da je veoma teško nadati se da će Rusija pomoći Srbiji. Na primer, kako će Rusija pomoći Srbiji, ako nije uspela u svojoj vojnoj operaciji. Rusija će biti u ogromnim ekonomskim problemima, zbog sankcija, zbog zatvaranja svih tržišta, sve investicije napuštaju Rusiju.
Kina pokušava da donekle ostane izvan, jer su razumeli takođe da nije baš dobro podržavati Rusiju u ovoj situaciji. Kina će čekati i pokušati da se pridruži razvoju kasnije, nakon što se sve raščisti.
RSE: Mislite li da Rusija ima kapacitet da destabilizuje ovaj region, uzevši u obzir da je glavni fokus Kremlja rat u Ukrajini?
Samus: Mislim da je prekasno za Putina. Zapravo, Putin je napravio mnogo grešaka. Ako govorimo o mobilizaciji, trebalo je da to urade u decembru. Ako su pokušavali da započnu "vojnu operaciju" krajem februara, prema svim vojnim pravilima, trebalo je da organizuju mobilizaciju barem u decembru ili, još bolje, u novembru.
Isto je sa destabilizacijom. Ako si planirao da izvršiš neku operaciju u Ukrajini, trebalo je da počneš da destabilizuješ u decembru ili novembru, kako bi pokušao da napraviš neku sinergiju ovog efekta. Mislim da sada čak i vrlo pro-ruski političari ovde ili ruske snage - osim ako ne govorimo o direktnim agenturama koje su finansijski potpuno zavisne od ruske tajne službe - ne vide svoj interes da podržavaju bilo koji pokušaj Rusije da destabilizuje ovo područje, jer razumeju da Rusija gubi svoje geopolitičko mesto i svoju ekonomsku moć.
Svakako, mislim da će se Srbija pridružiti sankcijama na ovaj ili onaj način. Nije moguće biti izvan ove situacije za bilo koju državu sada. Rusija će izgubiti sve, stoga nije moguće ostati i čuvati tu palu imperiju. Svakako, biće teško za sve. Ako bi Rusija pokušala da iskoristi lokalne srpske političare u ovoj destabilizaciji, siguran sam da neće naći mnogo snaga koje će je podržati, kao što bi to učinili godinu dana ranije.
Mislim da čak i Milorad Dodik (srpski član Predsedništva BiH, prim. RSE) neće biti toliko aktivan u ovome i pokušaće da misli na izbore u oktobru. Razmišljaće: "U redu, šta će biti sa Rusijom u oktobru? Ko zna."
Ako se otvoreno poveže sa Kremljom i otvoreno podrži bilo kakvu destabilizaciju u Republici Srpskoj i BiH, to bi moglo da mu se možda u oktobru obije o glavu. Mislim da je sada prekasno za Putina da napravi veliku destabilizaciju, ali je naravno moguće da će probati da napravi neke lokalne probleme, neke proteste, kao što su u Srbiji bile proruske demonstracije pre nekoliko sedmica.
RSE: Ali, sa druge strane, Srbija i dalje odbija da uvede sankcije Rusiji, iako istovremeno srpski zvaničnici tvrde da budućnost zemlje vide u EU. Koliko Srbija ima mesta za ovaj politički manevar?
Samus: Po mom mišljenju, ima veoma malo mesta, jer je pre pola godine bilo moguće planirati neke kombinacije zajedno sa Rusijom. Sada, nisam siguran da je za Srbiju moguće da planira bilo šta. Ako razumete realnost, treba da mislite na evropsku ekonomiju, jer, Srbija je u potpunosti deo Evrope i naravno da je nemoguće biti izvan evropske ekonomije, ako ne govorimo o organizaciji poput EU, već ekonomskom sistemu. Srbije želi da bude uspešna država, uspešna nacija, i naravno, mnogo je novca u EU, mnogo poslova, tehnologije.
Moguće je polagati nade u Kinu, jer je to rastuća sila, ali nisam siguran za Rusiju. Moguće je reći: nećemo da uvodimo sankcije, ali nema još mnogo vremena za tu poziciju.
RSE: Čini li vam se da Beograd okreće leđa Kremlju?
Samus: Da, naravno. To je logična stvar u međunarodnim odnosima. To je cinična realpolitika. Nisam siguran da je samo na osnovu osećanja slovenskog bratstva moguće ostati u odnosima sa zemljom koja je uništila međunarodno pravo. Možemo reći bilo šta o slovenskim osećanjima, ali realnost je agresivan rat jednog slovenskog naroda koji pokušava da uništi drugi slovenski narod.
Ekonomski je nemoguće ostati u situaciji gde će Srbija ostati jedina zemlja koja nije uvela sankcije, okružena zemljama koje su uvele sankcije. Kakva je tu logika? Razumem naravno da je glavni problem za Srbiju problem Kosova, a ne antiruske sankcije. Međutim, te dve stvari su ranije bile povezane, sada ih je moguće razdvojiti. Ta dva pitanja su bila povezana jer se predsednik Srbije (Aleksandar) Vučić nadao da će Rusija uvek podržati Srbiju, barem u Ujedinjenim nacijama (UN).
Sada više nisam siguran u to i mislim da je predsednik Vučić shvatio, nakon brojnih sastanaka koje je imao prethodnih sedmica sa evropskim i američkim zvaničnicima, da to nije tako jednostavno i da mora napraviti snažnije korake ka sankcijama i ka integraciji u evropski narativ.
Ne bih rekao da je Vučić sada spreman da bude veoma proevropski političar, ali narativ bi trebalo da prati sadašnju evropsku politiku - da Rusija čini veoma loše stvari. Sada treba da budemo zajedno, da zaustavimo Putina, a nakon toga ćemo pokušati da rešimo druge probleme.
