Strategija nacionalne bezbednosti je u velikoj meri određena spoljno-političkom pozicijom Srbije i to je dokument trenutka, a ne vizije kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa, Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost. Stoga, ocenjuje on, ne treba da iznenađuje što u ovom Nacrtu dokumenta dominira Kosovo.
Jedna od krupnih zamerki u tekstu jeste što se region jugoistočne Evrope ocenjuje kao najnestabilniji što uopšte nije tačno, ocenjuje naš sagovornik navodeći da je najnestabilniji region u ovom momentu istočna Evropa. To što u dokumentu nemate reference na Ukrajinu, ni na Krim je verovatno zbog odnosa Srbije sa Rusijom, smatra Savković.
On ocenjue da Srbija još uvek nije došla do granice balansiranja između Zapada i Istoka primećujući da je usklađivanje sa odlukama evropskih institucija u padu a da i dalje nema posledica.
Savković takođe navodi da je vidljiva promena od dolaska Aleksandra Vulina na čelo Ministarstva obrane i u odnosima i saradnji sa civilnim društvom, ali pre svega u narativu.
Petnaestog maja je okončana javna rasprava o Nacrtima Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane.
RSE: Da „Kosovo dominira“ Strategijom nacionalne bezbednosti i da „diktira njen sadržaj“, ocene su civilnog sektora, to jest nezavisnih analitičara, koji su analizirali ovaj dokument i Strategiju odbrane, dokumenta objavljena na sajtu Ministarstva odbrane Srbije. Kako ste shvatili takvo stanje stvari?
Savković: Moj kolega Igor Novaković (istraživač pri ISAC fondu) je, opisujući strategiju, rekao da je u pitanju dokument trenutka, a ne vizije. Složio bih se sa tom ocenom. Dakle, strategija nacionalne bezbednosti je u velikoj meri određena spoljno-političkom pozicijom Srbije. Ispalo je da je bilo za očekivati da tema Kosova njome dominira.
RSE: Srbija ne gravitira ka članstvu u NATO, ali sarađuje sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir. Garant bezbednosti na Kosovu su upravo snage pod komandom NATO-a (KFOR). Zašto se onda kosovsko pitanje u ovim dokumentima tretira kao visoko bezbednosni izazov?
Savković: Nije moglo drugačije. Odustajanje od takvog tretmana bi u neku ruku poslalo poruku da Srbija odustaje od Kosova i samim tim za tvorce strategije mislim da takvo nešto nije bilo prihvatljivo, prosto nije bilo moguće.
RSE: To znači da su ovi dokumenti i odraz aktuelnog dominantnog političkog narativa u zemlji? Navodi se da nezavisnost Kosova, odnosno kako je to formulisano „pokušaj otcepljenja teritorije Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija“ ugrožava nacionalne interese Srbije, te da su bezbednosni problemi na Kosovu glavni izvor nestabilnosti u Srbiji i regionu.
Savković: Jeste i sigurno da će veliki deo kritike biti usmeren upravo na to gradiranje izazova rizika i pretnji, kako se u strategijama kaže, ali opet, to nije veliko iznenađenje. Zapravo iznenađenje bi bilo da smo dobili strategiju u kojoj se izazovima, rizicima i pretnjama pristupa na drugačiji način, odnosno da smo dobili strategiju koja nije Kosovo-centrična. To bi bilo pravo iznenađenje.
RSE: Da li zaista Kosovo predstavlja tako veliki bezbednosni izazov kako se navodi u tom dokumentu?
Savković: Predstavlja bezbednosni izazov. Da li je to bezbednosni izazov prvog reda, pre bih rekao da je to postalo unutrašnje političko i spoljno političko pitanje, koje određuje perspektivu evropskih integracija. To bih tako postavio, upravo zahvaljujući postojanju međunarodnog faktora na Kosovu, taj izazov nije veći i to se svakako moglo više osetiti u tekstu strategije.
RSE: Vi ste primetili da se cela regionalna saradnja posmatra kroz prizmu Kosova. Iz ovoga što ste sada rekli, zaključujem da vas to ne iznenađuje?
Savković: Takođe, mada jedna opet napomena oko regionalne saradnje, mislim da se i tu moglo malo više nijansirati. Nisu sve regionalne inicijative jednako važne, to je moj stav. U ovom trenutku, najvažniji regionalni proces je takozvani Berlinski proces, to je proces u kome učestvuje ta famozna zapadno-balkanska šestorka i koji baš ove godine, uz koordinaciju Velike Britanije, u velikoj meri zalazi u domen bezbednosti. Imao sam prilike da učestvujem na jednom okruglom stolu velikog broja organizacija civilnog društva u Beču, gde smo pokušali da damo naše preporuke za Berlinski proces i to na nekih pet - šest tema iz oblasti bezbednosti, koje je Velika Britanija prepoznala kao prioritet.
RSE: I to su teme?
Savković: Kada su u pitanju strani borci, odnosno oni koji odlaze da se bore na ratištima u inostranstvu, to nije neko veliko iznenađenje, to jeste jedan od prioriteta Velike Britanije, ali primera radi, teme integriteta policije, odnosno reforme policije, potom tema koja se tiče proliferacije lakog kalibarskog naoružanja i municije. To su neke teme koje su za mene predstavljale određeno iznenađenje, dakle nisam očekivao da će se naći na stolu.
RSE: Posle Kosova, kada je u pitanju region, ključno mesto u Strategiji čini se ima Republika Srpska, pa se navodi da je očuvanje Republike Srpske deo nacionalnog interesa, te da pokušaji revizije Dejtonskog sporazuma ostvaruju negativan uticaj na stabilnost i bezbednost u regionu?
Savković: Naši komentari su se ticali određene nelogičnosti jer na jednom mestu imate raspravljanje problema, kakav bi revizija Dejtona predstavljala, a odmah ispod toga imate raspravljanje „Velike Albanije“. Očigledno je, i kaže se u strategiji, da takozvani velikodržavni projekti predstavljaju i dalje jedan od najvećih izazova stabilnosti regiona, ali prosto taj red reči... naš predlog je išao u pravcu da bi Srbija, baš zato što jeste jedan od potpisnika, garanta Dejtonskog sporazuma i celog tog režima koji je na njemu nastao, mora da doda, odnosno u strategiji bi bilo dobro da stoji, jedna odrednica da Srbija apsolutno podržava teritorijalni integritet BiH i RS-a u BiH, što u stvari i jeste formulacija koju naši donosioci odluka često koriste.
RSE: Može li neko u okruženju nešto iz ovih strategija da protumači kao pretnju za svoju bezbednost? Svedoci smo toga da Vojska Srbije nabavlja naoružanje, stalno se govori o migovima koji stižu iz Rusije. Koji segmenti srpske politike mogu biti smatrani kao rizični po bezbednost u zemljama regiona?
Savković: Sa izuzetkom stavova iznetih u strategiji oko Kosova, ovako na prvu loptu ne vidim da su u strategiji postavljene takve poruke. Možda treba napraviti jednu napomenu pre svega ovoga.
U našoj zemlji, visoka politika nije određena strategijama. Strategija je nama više bitna kao jedan referentni okvir, ali to ne znači da će se donosioci odluka sutra isključivo upravljati ovom strategijom. Jednostavno, domen visoke politike kod nas se recimo odlučuje na jednom ili dva mesta u državi i kasnije se te poruke spuštaju. Strategija u nekoj meri jeste odraz toga, dakle dobar deo narativa koji čujemo svakog dana, našao je svoje mesto u strategiji, ali neće strategija biti taj dokument.
Baš zato što negde svi mi to osećamo, mi smo još više napora uložili da bi pokušali da komentarima strategiju učinimo jasnijom, efektnijom, pa možda čak i više u duhu doba u kom živimo. Jedna od krupnih zamerki u tekstu jeste da se na jednom mestu kaže da je region jugoistočne Evrope najnestabilniji i tako dalje, a to uopšte nije tačno.
Najnestabilniji region je u ovom momentu istočna Evropa, gde mi imamo jedini konflikt koji je oružani, konflikt koji i dalje traje, dakle to je ono što se dešava u Ukrajini. Na Ukrajinu se ne referiše. Vi nemate prosto reference na Ukrajinu, nemate reference na Krim. Kada se govori o tome da je narušavanje međunarodnog prava takođe jedan od ključnih izazova međunarodnog poretka, vi opet nemate pojedinačno navedene primere. Verovatno biste onda morali da navedete i primer Krima, a to opet ne ide Srbiji u prilog, zbog njenog odnosa sa Rusijom.
Nama je bilo važno, kada kažem nama, mislim na jedan broj autora okupljenih u Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji (platforma u okviru koje se vodi dijalog između predstavnika vlade i civilnog društva o svim temama koje se tiču pristupanja Srbije EU), a verujem i drugim kolegama iz civilnog centra koji će izaći sa svojim komentarima, da se prosto ova prilika iskoristi da se dobije jedan dobar dokument, koji će biti u duhu vremena i koji će u narednih deset godina, jer je ova aktuelna strategija evo deset godina maltene na snazi, biti validan.
RSE: Kako čitate način na koji se u ovim dokumentima tretiraju partneri? Kaže se na primer u Strategiji odbrane, da Srbija namerava da u zajedničkom interesu unapređuje politički dijalog i praktičnu saradnju sa NATO, a da je opredeljenje Srbije da sarađuje sa ODKB (Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, vojni savez nastao na post-sovjetskom prostoru) i njenim državama članicama.
Savković: Važan je redosled. Taj redosled isto pomalo zbunjuje, a u stvari ako pogledate kako se razvijaju bilaterlalni odnosi i to se negde može razumeti i opravdati. Jer u tom nekom redosledu, kada govorimo o onome šta je saradnja sa vojno-političkim savezima, NATO se nalazi na prvom mestu, pa onda ostali. Dok, kada je reč o bilateralnoj saradnji, Rusija je na prvom mestu, pa Kina, pa SAD. Ako pogledamo kako su se ti bilateralni odnosi razvijali, to možda i nije iznenađenje, iako je kandidat za članstvo i zemlja koja želi da postane članica EU, Srbija zaista ima, u ovom geopolitičkom trenutku, rekao bih, vrlo dobre odnose sa Rusijom i Kinom. Verovatno bolje od drugih zemalja u okruženju.
RSE: Ali kakvu poruku to šalje? Upravo vaš kolega Goran Novaković, koga ste pomenuli, je to pročitao kao "saradnja sa NATO-om je interes, saradnja sa ODKB-om je opredeljenje"?
Savković: Šalje vrlo određenu poruku, koja će biti shvaćena na jedan vrlo određen način, ali dok za tim ne usledi praktična saradnja, koja je i dalje na strani NATO-a, u brojkama, u obimu razmene saradnje, nedavno sam na jednom skupu čuo da je NATO pomogao da oko 1.000 vojnika Vojske Srbije postigne određene standarde, koji su neophodni da bi bili upućeni u međunarodne misije, dakle, još vek je ta saradnja neuporediva, ali sigurno biće interesantno pratiti kako će se dalje razvijati. Za sada, u neku ruku, i oko Srbije i oko njenih kapaciteta, traje jedna vrsta nadmetanja, gde različite strane nude različite formate saradnje. Tu je sada zaista velika odgovornost donosioca odluka da razmišljaju odgovorno i da izaberu one formate koji su u skladu sa spoljnom politikom Srbije.
RSE: Kada su u pitanju te dve strategije, koliko su ovi dokumenti usklađeni sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije?
Savković: To je još jedna kritika, jer se pokušalo, pre svega tako što su se preuzimali delovi globalne strategije EU, ali tu je uzimano tek po nešto... Uložen je napor. Meni je važan deo gde se kaže, kod interesa odbrane, da se modernizacija sistema i razvoj sistema odbrane negde stavlja u kontekst evropskih integracija, meni je to jako bitno. Razumem potpuno poziciju vojne neutralnosti koju je Srbija zauzela i smatram da je inteziviranje saradnje u oblasti zajedničke bezbednosne politike EU, jedan dobar put i pravac za Srbiju.
U tom delu, čak bih voleo da imamo više takvih momenata, provučenih kroz tekst strategije. Znamo da naša zemlja, naše rukovodstvo, u svom traženju puta u spoljnoj politici, gleda na članice EU, koje nisu članice NATO-a, tu je recimo primer Austrija i jako indikativan za Srbiju i često se čak pomalo od strane nekih zapadnih saveznika Austrija ohrabruje da Srbiji predoči svoja iskustva da bi ih Srbija primenila. Prilično je jasno da osim, ukoliko se ne desi neka velika promena, koju u ovom trenutku ne možemo da predvidimo, Srbija neće postati članica NATO-a, pre nego što postane članica EU.
RSE: Gde su granice politike balansiranja Srbije između Zapada i Istoka?
Savković: Mi još uvek nismo došli do te granice. To je sada jasno. Usklađivanje sa odlukama evropskih institucija je u padu i vidimo da i dalje nema posledica. Sve se posmatra kroz prizmu Kosova i sve se posmatra kroz prizmu kooperativnosti Srbije i spremnosti da učestvuje u nastavku normalizacije (odnosa sa Kosovom), koja naravno ima svoje ogromne manjkavosti, ali jednostavno to je jedan proces, dat mu je takav naziv i videćemo kako će se to dalje odvijati.
Ja te granice ne vidim u ovom trenutku. Puno razgovaramo sa predstavnicima niza zemalja koje su zainteresovane. Prilično je jasno da je njima i dalje u fokusu stabilnost i stabilizacija ovog regiona i u tom delu, ako je neophodno da oni prihvate kratkoročno određene gubitke, a to je jedan prostor, gde, pre svih Rusija, a onda i druge zemlje, poput Turske i u nekoj manjoj meri Kine, mogu da ostvare određene rezultate, da će oni prosto biti spremni da to prihvate.
RSE: Da li se Srbija u tim krugovima tretira kao stabilna zemlja?
Savković: Mislim da da.
RSE: Bez obzira na nerešeno kosovsko pitanje, na stalno otvoreno pitanje odnosa sa Banja Lukom?
Savković: Pre svega mislim da se gleda region. Znači region se smatra nestabilnim, ali Srbija ne. Kada slušate narativ koji dolazi, zabrinutost je uvek u pogledu regiona. Nikada se ne kaže eksplicitno mi smo zabrinuti zbog Srbije. Nekada je i lakše možda reći zabrinuti smo za region jer šta je region, to je jedna bezlična amorfna masa. Možete reći šta hoćete. Sa zemljama koje su suvereni učesnici u međunarodnim odnosima je malo drugačije. Ne možete baš to da kažete, a da nema određenih posledica. Moj utisak je da ne, ne posmatra se kao nestabilna zemlja.
RSE: Odbrambenu politiku Srbije trenutno personifikuje ministar odbrane Aleksandar Vulin. Vidite li promene od kada je on preuzeo taj resor?
Savković: Vidljiva je jedna promena u odnosima prema civilnom društvu i saradnji sa civilnim društvom, ali opet je to manifestacija jedne šire politike države, gde u onim oblastima i politikama koje su teže ili rizičnije ili prosto nose sa sobom veću simboličnu vrednost i značaj, država se usteže da sarađuje sa civilnim društvom za razliku opet od nekih drugih, soft politika, gde je upliv, odnosno uloga civilnog društva, ohrabrivana, vrlo poželjna i tako dalje. Promena se vidi i u narativu. Mislim da je ta promena najvidljivija, i to je nešto gde veliki broj mojih kolega, pa i ja, imamo određene zamerke.
RSE: Vulin je prepoznatljiv po nastupima koji se oslanjanju na prošlost iz Drugog svetskog rata, ali i zanemarivanju odgovornosti Srbije za devedesete. Ima li takvih političkih manira u tekstu strategije?
Savković: To je odlično pitanje. Mislim da ne do kraja, jer u tekstu Strategije se postavlja kao problem revizija istorije, postavlja se kao problem interpretacija devedesetih. Tu malo odstupam od stava jednog broja kolega, mislim da je tako nešto bilo neminovno, zato što se samo naše društvo i naši donosioci odluka nismo do kraja suočili sa svim implikacijama devedesetih. Naravno, to je opet fenomen koji je prisutan svuda u regionu. Dejan Jović (profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu) jako lepo opisuje kako se to dešava, kako se to odvija u Hrvatskoj. Naravno da ostaje prostor gde vi sada možete bukvalno da izgradite svoj narativ.
Smatram da je potrebno da razumemo ulogu Milana Tepića (poginuo podigavši u vazduh skladište JNA u Bjelovaru 1991. godine) u ratovima devedesetih. Mislim da je potrebno našem društvu da razume zašto je on uradio to što je uradio. Koji su bili njegovi motivi i da bi čak bilo negde u perspektivi, blagotvorno i za Hrvatsku, da i ona negde do kraja razmotri sve aspekte onoga što oni zovu Domovinski rat na prostoru bivše Jugoslavije.
Jednostavno, nismo do kraja razjasnili, nismo sebi objasnili, nismo između sebe objasnili. Na žalost ni Međunarodni sud (Haški tribunal) nam nije u tome do kraja pomogao, uprkos ogromnom radu i trudu koji je uložen. Zato smo sada svedoci tog nekog novog narativa koji se gradi. To se dešava na svim stranama. Ne bih sada kritikujući pojedine nastupe ministra odbrane, aminovao druge njihove odgovornosti.
RSE: Ali ako imamo u vidu narativ koji gradi ministar odbrane Srbije i ostali državni zvaničnici, koliko takav način vodi tom razjašnjenju i objašnjenju uloge nekih ljudi i nekih događaja?
Savković: Takav ne, naravno. Tu ste apsolutno u pravu i mislim da bi to trebalo prepustiti istoričarima i ljudima iz društvenih nauka.
RSE: Šta je to što po mišljenju civilnog sektora ne bi trebalo da ostane u ovim dokumentima? Nacionalni konvent o EU, kome pripada i vaša organizacija, ima svoj predlog strategije. Šta je suština tog predloga?U kojem pravcu vi idete?
Savković: Ako bih izdvojio jedan komentar, to bi bilo da želimo koherentniji i jasniji tekst, bez ponavljanja. Tekst u kome će izazovi i rizici pretnji, ako je to podela kojom ćemo se voditi, da će ta gradacija biti mnogo jasnija i da to bude jedan tekst koji će uvažiti sve međunarodne okolnosti, a ne samo one koje kratkoročno odgovaraju interesima Srbije. Rekao bih da su to ključne zamerke, posebno u onom delu koji se tiče sistema nacionalne bezbednosti, tu su dve primedbe.
Jedna je jačanje uloge predsednika, za koju nema u ovom trenutku osnova u pravnom okviru. Drugo je odsustvo instrumenata i institucija kontrole, naročito nezavisnih regulatornih tela i jedno odsustvo referisanja na civilno društvo. Civilno društvo se pominje samo u delu kod manjinskih prava. Ipak smatramo da smo kroz godine bavljenja ovim temama izgradili jedan ozbiljan kapacitet koji je na kraju i na usluzi države.
RSE: Ima li Ministarstvo odbrane sluha za sugestije civilnog sektora? Da li do njih dopiru ovi vaši komentari?
Savković: Mislim da u jednom delu postoji spremnost da se komentari saslušaju, ali politička odluka će na kraju biti doneta negde drugo. Ne znam gde je to. Rano je reći. Praktično je taj prostor za javnu raspravu, koji je inače bio dosta kratak, određen je od 20. aprila. do 15. maja okončan. Postoje neka neformalna uveravanja, nadanja, da će i neki komentari, koji pristignu neposredno nakon tog roka biti, ne mogu da kažem uvaženi, ali makar pročitani, da će se o njima razmisliti. Videćemo.
RSE: Koje su glavne razlike ovih dokumenata u odnosu na važeće strategije iz 2009. godine?
Savković: Mnogo toga što je u strategijama iz 2009. je i dalje tu. Rekao bih da je razlika u tome da je Kosovo još prisutnije. Pokušala se dati neka forma vojne neutralnosti, sa tim da se u tome nije istrajalo. Opredeljenje za evropske integracije na jednom mestu je jasnije, ali po mom mišljenju nije dovoljno izraženo u dokumentu. Postoje neka mesta gde se još to moglo učiniti. Mislim da se taj redosled izazova rizika i pretnji malo izmenio.
Dakle, neke pretnje koje smo sagledavali kao mnogo važnije 2009. godine, sada su niže na toj skali, a sada su došle neke druge. Ono što je bitno, kao i nešto što se nije promenilo, kao i prethodna strategija, tu se vraćam na ono što sam rekao na početku, ovo je ipak dokument trenutka, a ne vizije.
Facebook Forum