Od potpredsednice SAD Kamale Haris (Harris), koja će verovatno biti kandidatkinja Demokratske partije za predsednicu, u ključnim spoljnopolitičkim pitanjima – rat u Ukrajini, rat u Pojasu Gaze i odnos s Kinom, može se očekivati nastavak spoljne politike administracije Džoa Bajdena (Joe Biden), mada će morati da donosi svoje odluke ako uđe u Belu kuću, ocenjuje bivši zvaničnik Pentagona Džim Taunzend (Jim Townsend).
Tauzend, bivši zamenik pomoćnika sekretara za politiku prema Evropi i NATO, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa kaže da će spoljna politika Haris, ako pobedi na izborima, "biti nastavak u nekim oblastima", mada ukazuje da bi po pitanju rata u Pojasu Gaze moglo biti odstupanja u odnosu na Bajdenovu politiku.
"Po pitanju Gaze, mislim da je Bajden predstavljao veoma tradicionalnu, staru školu pristupa SAD vezama s Izraelom. Ono što je bila njegova politika prepoznali bi predsednici pre 25, 35 godina", rekao je Tauzend, koji je sada saradnik tink-tenka iz Vašingtona Cengar za novu američku bezbednost (Center For A New American Security – CNAS).
Tauzend ističe da je srce Haris "verovatno uz ljudska" prava i da će u slučaju da uđe u Belu kuću, "poneti sa sobom brige oko ljudskih prava". Dodaje da bi Haris "bila više na strani zabrinutosti za Gazu u smislu humanitarne krize, zabrinuta zbog onoga šta Izraelci rade".
Prvo putovanje ne bi bilo poseta Moskvi
Kad je reč o Ukrajini, navodi Tauzend, sve dosad ukazuje da Haris podržava Ukrajinu i pomoć Ukrajini, kao i da je obazriva prema onome što rade Rusija i njen predsednik Vladimir Putin.
"Ona neće ići u Moskvu na svoje prvo putovanje u inostranstvo kako bi sklopila dogovor sa Putinom o Ukrajini, za razliku od drugih", rekao je bivši zvaničnik Pentagona, dodajući da bi se u njenoj politici prema Ukrajini verovatno mogla prepoznati Bajdenova politika.
Pristup Haris Ukrajini će odražavati oni što je radio Bajden, međutim, kako kaže Tauzend, ona će "morati da se suoči s krizama za koje su Bajdenovi ljudi znali da su pred njima" – ako se otegne pat pozicija i ne bude kraj rata na vidiku, "ona i Zapad i Ukrajina će morati da smisle sledeće korake".
"Koliko dugo će ovo da traje? Po kojoj ceni? Postoji li mogućnost mirovnog sporazuma sa kojim obe strane mogu da žive? I tako dalje. Mislim, to su neke strašne odluke koje se moraju doneti. I mislim da bi mogli sačekati sledećeg predsednika. A ako to bude Kamala, videćemo kakve će ona doneti odluke. Tako da će to niti njene (odluke). Neće biti Bajdenove", ocenio je on.
U pogledu Kine, ona nije jastreb, niti će pokušati da resetuje odnose kako je pokušala administracija Baraka Obame (Barack) s Rusijom 2009. godine, rekao je Tauzend, dodajući da će verovatno makar u prvih godinu dana biti na tragu Bajdenove politike
"A mnoge Bajdenove pozicije (prema Kini) su bile iste koje je imao Tramp. Tako da mislim da na neki način predsednici jedni drugima predaju političke tačke i smernice za koje smatraju da bi trebalo da se nastave, i ovi predsednici to rade. Oni ih nastavljaju, uključujući i Obamu. Obama Trampu, Trampu Bajdenu, pa Bajden Kamali. Tako da mislim da će to odražavati mnogo toga što smo videli tokom prošlih administracija", rekao je bivši zvaničnik Pentagona za Evropu i NATO.
To bi, međutim, moglo da se promeni, ako Kina uradi nešto u pogledu Tajvana ili bude više pomagala Rusiji u ratu u Ukrajini i počne da joj isporučuje stvarnu vojnu opremu.
"Ako nešto dovede to takvog preokreta, to će biti na Kamali da se time bavi. I zato će ona morati da smisli sopstveni pristup politici. Ali mislim da ako zadrži nekoliko istih savetnika koje Bajden sada ima, mislim da ćemo videti politiku koja će biti nešto što ćemo prepoznati", rekao je Tauzend.
Prema Evropi 'apsolutni kontinuitet'
Povodom Evrope i NATO-a, ukazuje Tauzend, kod Haris može se očekivati "apsolutni kontinuitet" politike Bajdena i Obame, koja je tradicionalna spoljna politika SAD.
"Mislim da ćete vidi nastavak pritiska na Evropljane da ojačaju sopstvene kapacitete u slučaju da SAD moraju da pomere snage u Indo-Pacifik ili nešto drugo što će smanjiti naše angažovanje tamo", rekao je Tauzend, dodajući da Evropa mora da popuni praznine ako SAD povuku deo snaga.
Tauzend ukazuje da je Haris počela da stiče spoljnopolitičko iskustvo tek kada je postala potpredsednica, pošto se većinu svoje političke i profesionalne karijere bavila prvo Kalifornijom, odakle dolazi, pa potom i unutrašnjom politikom SAD na nacionalnom nivou kada je postala senatorka.
"Njen fokus zapravo nije bio na spoljnom i odbrambenom svetu kao što je bio Bajdenov", kaže Tauzend, ali dodaje da sadašnja potpredsednica SAD "brzo uči".
Život Kamale Harris u slikama
Bivši zvaničnik Pentagona za Evropu i NATO ukazuje da je Haris predvodila delegaciju SAD na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, koja je prema njegovim rečima, "neka vrsta večeri Oskara za zainteresovane za spoljnu politiku".
"Minhenska bezbednosna konferencija je mesto gde želite da idete ako želite da upoznate Evropu i ako želite da razvijete evropske kontakte", ukazao je on.
U svakom slučaju, dodaje Tauzend, ona će, ako postane predsednica, "imati mnogo dobrih ljudi oko sebe, što se tiče savetnika i nadam se, a verovatno je to slučaj da ona ume da sluša i primati savete od ljudi i to će svakako biti kritično za nju u tih prvih nekoliko godina predsedništva. Pa da vidimo šta će se desiti".
Priredio Andrej Zarević