Morvai: Srbiji mesto na samitu u Sofiji

Samit Evropska unija (EU) – Zapadni Balkan je izuzetna prilika koja se dešava prvi put nakon 2003. godine, kada je održan Samit u Solunu, i Srbija treba da bude na tom skupu, kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, Hedvig Morvai.

Datum kada će biti potpisan sporazum između Beograda i Prištine nije toliko važan, smatra ona, koliko je važno demonstriranje volje da se rešavaju pitanja koja će do tog sporazuma dovesti.

Ruski uticaj u ovom regionu jedan je od razloga zašto je Evropska komisija izašla sa Strategijom za Zapadni Balkan, ali osim ruskog uticaja EU brinu i investicije Kine i nekih drugih velikih investitora, kao i uticaj Turske, navodi Morvai.

Evropski fond za Balkan predstaviće za desetak dana Balkansku deklaraciju o novom evropskom i balkanskom partnerstvu kako bi region brže mogao da se približi članstvu u EU.

Morvai: Mi u našoj Deklaraciji insistiramo na jednom novom evropsko-balkanskom partnerstvu. Suština je u tome da se fokusiramo na to da Zapadni Balkan, odnosno države ovog regiona, koje još uvek nisu postale članice EU, zaista postanu i to pre, nego kasnije. Iako sada ne mogu da otkrijem sve detalje Deklaracije, koja će biti objavljena 16. aprila, zagovaramo da taj odnos bude iskren, da bude transparentan i da se fokusira na nekoliko ključnih oblasti u kojima region zaista može da napreduje, da se vide konkretni rezultati već sutra, a ne tek za nekih pet ili deset godina.

RSE: Koja će razlika biti u odnosu na sadašnji proces?

Morvai: Čini se da je ova godina, godina Zapadnog Balkana. Postoje neki novi fokusi na ovaj region, objavljena je nova Strategija, razni evropski zvaničnici su posetili region, desiće se samit u Sofiji, desiće se samit za Zapadni Balkan u Londonu. Mi kažemo da su to sve činjenice i da je to vrlo pozitivno, ali mislimo da to sve nije dovoljno, ako se stvari ne postave na drugačiji način, ako se ne počne komunicirati na drugačiji način, ako se ne počne demonstrirati da je to zaista partnerstvo. To je zajednički interes.

Mi u ovoj Deklaraciji insistiramo i na tome da Zapadni Balkan treba da bude uključen u debatu o tome kakva će ta EU postati, kada jednog dana, države ovog regiona postanu članice. Želimo da dobijemo priliku da učestvujemo u toj debati i da eventualno čak i postanemo deo donošenja nekih ključnih odluka, već sada, iako nismo članice EU.

RSE: Jedan od ključnih principa tog novog pristupa bi trebalo da bude regionalna saradnja. Međutim, ako pogledamo situaciju na terenu, čini se da se da idemo korak napred, pa dva nazad. Imate li vi takav utisak?

Morvai: Jeste i to je konstantno tako. Po meni, sada je to već zaista poražavajuće. Nakon toliko godina, gde je to veoma u fokusu procesa evropskih integracija, koji je u stvari vodeći proces u svim ovim državama, regionalna saradnja je jedan od najvažnijih elemenata nove Strategije, koju je Evropska komisija objavila. Rešavanje bilateralnih sporova u toj Strategiji je jedno od ključnih pitanja. Inače, rešavanje bilateralnih sporova je jedno od ključnih pitanja i u okviru Berlinskog procesa.

A mi, kao da sve radimo suprotno svim tim interesima. Ono što može da bude jedini zaključak jeste da se, nažalost, stvorio neki konsenzus između političkih elita u svim ovim državama, te oni prihvataju da, u nekim trenucima, mogu da pribegnu tome da iskoriste neki bilateralni spor, neko pitanje za domaće svrhe ako im se to pokaže zgodnim. Posle se ponašaju kao da u stvari to nema nikakvu težinu. Međutim, to u očima javnosti, stvara zabunu.

Nažalost, mediji to nekada iskoriste na jedan vrlo problematičan način. Ponekad se, od nekih vrlo benignih pitanja, napravi problem, koji se posle toga vrlo teško rešava i teško se izlazi na kraj sa njima.

​RSE: Samit u Sofiji EU – Zapadni Balkan, koji se održava u maju, je prvi te vrste nakon 15 godina, kada je 2003. godine u Solunu, EU otvorila vrata za Zapadni Balkan. Može li se očekivati neka jaka poruka sa ovog Samita za Zapadni Balkan?

Morvai: Mislim da se jako izbegava to da se Samit u Sofiji uporedi sa Samitom u Solunu. Mislim da to izbegavanje postoji na najvišem nivou u Briselu, upravo zato da bi se očekivanja malo smanjila. Iako sada postoji fokus na ovaj region i postoje neke poruke, koje su vrlo ohrabrujuće, mislim da ne može ništa revolucionarno na tom Samitu u Sofiji da se desi. Mislim da će fokus biti na tome da se potvrdi ono što je u novoj strategiji predstavljeno, da se eventualno insistira na nekim pojedinostima.

Ne bih tu imala velikih očekivanja, ali činjenica da se taj Samit dešava, da je jedna susedna država, koja predsedava Savetom EU, uspela da se izbori za to da organizuje taj Samit, da na taj način opet Balkan bude pod reflektorima, makar na ta dva dana, je vrlo pozitivno, zato što godinama unazad mi nismo imali ništa. Zapadni Balkan uopšte nije bio tema. U stvari, Berlinski proces je taj trenutak koji je vratio Zapadni Balkan na scenu.

• Samit EU – Zapadni Balkan: Velika očekivanja i puno izazova

RSE: Kako tumačite to što prema najavama na ovom Samitu neće prisustvovati Španija, Rumunija i Kipar jer ne žele da budu za istim stolom sa kosovskim predstavnikom? Da li to ima veze sa dešavanjima oko Katalonije?

Morvai: Ovaj problem u stvari upućuje na jedan veći problem, a to je nedostatak jedinstva u okviru same EU u odnosu na jedno vrlo kompleksno pitanje, koje je onda vrlo problematično za sam region i rešavanje statusa regiona u odnosu na evropske integracije, pa i na rešavanje bilateralnih sporova. Verovatno jeste povezano i sa tim jer se mnogo pričalo da kosovsko pitanje može da stvori jedan domino efekat.

Mnogi sada prave paralele između pitanja Kosova i pitanja Katalonije. Tu je bilo jako puno analiza. Mi sada vidimo da je ta situacija unela nešto novo, što opet ima nekog uticaja na dešavanja u ovom regionu, na neke procese, na odnose nekih država prema regionu, ali i na rešavanje ovih pitanja na neki drugačiji način.

• Summit EU – Zapadni Balkan pred fijaskom?
• Veber: EU neće dugo čekati na sporazum Beograda i Prištine

RSE: Neizvesno je i da li će Srbija biti zastupljena u Sofiji. Premijerka Ana Brnabić rekla je da je politički nonsens da Kosovo bude prisutno na evropskom samitu za Zapadni Balkan kao država i da će Beograd, u zavisnosti od poteza Prištine oko osnivanja Zajednice srpskih opština, odlučiti o učešću na tom skupu. Istog dana, šef diplomatije Ivica Dačić rekao je da će Srbija učestvovati, ali da će dobro analizirati situaciju. Nakon toga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je još rano za donošenje takve odluke. Šta bi značilo za Srbiju da ne bude njenog predstavnika u Sofiji?

Morvai: Mislim da bi to bila zaista velika šteta jer to je izuzetna prilika koja se dešava nakon 2003. godine prvi put. Srbiji je tamo mesto. Pokazalo se, u međunarodnim okvirima i u multilateralnim susretima, da je uvek lakše rešavati i razgovarati o vrlo problematičnim stvarima, nego u nekim drugačijim, limitiranim okvirima. Mislim da će se sigurno naći neko rešenje. Uvek postoji neka formulacija i neki način da svi sednu za isti sto.

RSE: Koliko je realno očekivati sporazum između Beograda i Prištine naredne godine, kako je predviđeno Strategijom EU, s obzirom na poslednje tenzije povodom hapšenja Marka Đurića?

Morvai: Ne volim da nagađam datume. Vidimo da su dešavanja,promene, uticaji, interesi takvi da je vrlo teško mapirati situaciju. Mislim da je važno da se taj dijalog dešava. Mi pre nekoliko godina uopšte nismo mogli da zamislimo da će se dijalog i razgovor između Prištine i Beograda ikada pokrenuti i da će se rešavati konkretna pitanja koja su vrlo važna za građane.

Ovaj događaj je vrlo kompleksan, ali mi smo već imali razne druge situacije. Da li će pritisci pomoći da se to zaista desi iduće godine? Čak mislim da to nije toliko važno i mislim da datum nije toliko važan. Najvažnije je demonstrirati volju i biti efikasan u tome da se, korak po korak, razrešavaju ključna pitanja koja vode ka nekom konačnom sporazumu, ma šta to bilo i kada to bilo.

​RSE: Kakvu poruku zaoštravanje odnosa na relaciji Beograd – Priština šalje u Moskvu?

Morvai: Vrlo mi je teško da definišem interese Moskve i odnos Moskve prema ovom regionu. Mi, u našim analizama i našim predlozima, kada se osvrnemo na uticaj Rusije u ovom regionu, govorimo da to u neku ruku izgleda kao da je Moskva prisutna samo da malo zakomplikuje situaciju i da malo napakosti "Zapadu", EU i SAD.

Mi znamo da ovde Rusija ima svoje vrlo ozbiljne interese, ima i ekonomske interese. Ovo može da bude pozitivno za te interese, za taj pristup i za što veću penetraciju i uticaj koji Moskva može da odigra u ovom regionu. Nije nikakva tajna da je Srbija jedno od ključnih mesta i kanala kroz koje Rusija vrši svoj uticaj u ovom regionu.

​RSE: Koliko je u EU osnažena svest o ruskom uticaju u ovom regionu?

Morvai: Mislim da je jedan od razloga zašto je EU, odnosno Evropska komisija, izašla sa ovom novom strategijom i zašto se pojavio novi interes za ovaj region, upravo taj ruski uticaj. Mislim da ni sama EU nije do kraja definisala kako oni vide taj uticaj. To je sigurno odigralo veliku ulogu u tome da EU smatra kako mora malo više da obrati pažnju, da bude prisutna i da ne prepusti slučaju dešavanja u ovom regionu.

Međutim, Rusija nije jedini akter koji brine EU. Recimo, kineski uticaj, odnosno kineske investicije isto tako zabrinjavaju EU jer projekti, koji bi trebali da idu kroz evropske procese, ostvaruju se kineskim investicijama bez ispunjavanja standarda koje bi EU zahtevala. Mnogo je lakše naći sredstva sa druge strane i ne držati se nekih striktnih pravila. Ako nam ovi komplikuju, što ne bi smo sa njima.

EU takođe brine uticaj Turske. EU isto tako brine uticaj nekih drugih velikih investitora, koji se pojavljuju u ovom regionu. Mislim da EU još uvek nema jasnu strategiju kako sa tim da se nosi. Novom Strategijom se posvećuje malo veća pažnja ovom regionu. To je jedan od koraka, načina i poruka da su svesni toga da ovaj region ne može da se prepusti tim trećim akterima.

​RSE: Koliko je realna 2025. godina kao moguća za ulazak Srbije i Crne Gore u EU?

Morvai: Mogla bi biti realna ako se sada proces reformiše i ako se zaista postižu rezultati, onako kako su predviđeni da se postižu. Međutim, za to bi trebalo učiniti velike promene u pristupu celom procesu. U svim ovim državama su urušene institucije. Proces je u suštini još uvek neiskren, bez obzira što su u svim ovim državama izabrane vlade koje su deklarativno za proces evropskih integracija i za članstvo u EU. To se ne demonstrira na dovoljno iskren način. Po svemu sudeći, oni to zaista tako ne misle jer kada bi to tako mislile, onda bi taj proces trebalo da izgleda sasvim drugačije. Naš proces, naš domaći zadatak.

Treba da postoji konstantna dobra volja i od strane Brisela i od strane država članica. Mi ne treba da zaboravimo da osim Brisela imamo države članice i da svaka od njih ima vrlo različit stav o tome da li ovaj region treba da se uključi ili ne.

Bez obzira na sve, u jednom trenutku, može da se donese odluka da se ovaj region pridruži EU. Ne isključujem tu mogućnost zbog geopolitičkih uslova, zbog situacije u samoj EU. Može da se proceni da je i to bolje, nego ostaviti region nekim drugim akterima ili nekim drugim procesima i daljem urušavanju određenih sistema, koji će onda ozbiljno ugroziti i samu EU. To je još uvek ipak dovoljno dugačak period i svašta se može desiti.

​RSE: Kako vidite put Albanije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova?

Morvai: Mislim da jako treba insistirati na tome da to nikako ne budu dve grupe ili čak i tri grupe država iz ovog regiona, nego da se ceo region stavi na put po jednakoj osnovi. Naravno da će sve ove države imati svoj unutrašnji proces, neke će raditi brže, neke sporije, neke će rešavati probleme lakše.

Ima tu i političkih problema koji međusobno treba da se rešavaju. Mislim da bi bilo vrlo važno otvoriti vrata svima, na isti način, i ne potencirati razliku. Treba insistirati na regionalnoj saradnji i na tome da ove države treba međusobno da se podrže u odnosu ne evropske integracije.

RSE: Šta se dešava sa Berlinskim procesom? Naredni samit je u julu u Londonu. Da li su iskorišćene sve šanse koje taj proces pruža?

Morvai: Sigurno nisu iskorišćene sve šanse, ali je proces vrlo kompleksan. To je jedan neformalan proces, to je jedna struktura sa jako limitiranim brojem članica EU, koje su u to uključene. Zbog tog neformalnog principa jako je teško meriti rezultate. Postoje velika obećanja. Naši politički lideri su to već videli kao novu šansu. U početku su to prepoznali kao neku novu finansijsku podršku ključnim infrastrukturnim i ekonomskim projektima, od kojih se jako malo, ili gotovo ništa, nije realizovalo. Negde su neki znaci da će nešto konkretno da se desi od tih velikih projekata.

Važno je da on okuplja naše lidere na najvišem nivou. Ne postavlja se pitanje sedanja za isti sto. Još važnije je da ovaj proces uključuje forum civilnog društva, forum mladih, ekonomski forum, gde privredne komore iz regiona igraju jako važnu ulogu. Već su pokrenuti vrlo važni projekti i inicijative. Vidimo da tu ima najmanje prepreka.

Ne zaboravimo da je 2015. godine u Beču potpisan Sporazum od strane ministara spoljnih poslova iz šest zapadnobalkanskih država o rešavanju bilateralnih sporova. Ta deklaracija je i dalje jedan od najvažnijih dokumenata Berlinskog procesa. Ove godine u Londonu će ponovo ta Deklaracija i pitanje rešavanja bilateralnih sporova da se vrati na agendu jer se Berlinski proces mora uskladiti sa procesom evropskih integracija.

Sada je rešavanje bilateralnih sporova i regionalna saradnja jedno od ključnih elemenata nove Strategije Evropske komisije. Znači, Berlinski proces pokazuje da je važno imati razne mehanizme koji u stvari skoncentrisano rade u istom smeru.

RSE: Povodom desete godišnjice Evropskog fonda za Balkan okupićete u Beogradu (16. i 17. aprila) više od 200 gostiju. Čije stavove o budućnosti Balkana ćemo moći da čujemo?

Morvai: Recimo na predstavljanju ove Balkanske deklaracije pridružiće nam se i Han Svoboda, Erhad Busek, Goran Svilanović, Ivan Vejvoda i Remzi Lani. Doći će i ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Dimitrov, koji je takođe prijatelj našeg fonda i koji je bio član ovog neformalnog tima, pre nego što je postao ministar spoljnih poslova. Bio je uključen u inicijalnu fazu izrade ove Deklaracije.

RSE: Nakon predstavljanja, Deklaracija će biti ponuđena na potpisivanje pojedincima?

Morvai: Jeste. Nakon predstavljanja, Deklaracija će biti ponuđena na potpisivanje svima koji žele da stanu iza toga. Već 16. aprila ćemo imati jedan broj potpisa na toj Deklaraciji, raznih uticajnih ličnosti iz Evrope i ovog regiona, koje su nas podržale još u procesu izrade Deklaracije.