"Iskorišćenost sredstava Evropske investicione banke (EIB) u Srbiji je 75 do 80 odsto, što je relativno solidan stepen", kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) direktorka predstavništva EIB-a za Zapadni Balkan, Dubravka Negre.
"Govorim o solidnoj iskorišćenosti sredstava u odnosu na neke prethodne periode i u odnosu na neke druge zemlje koje mogu da se porede sa Srbijom", kaže Negre te dodaje da su sredstva za kapitalni projekat izgradnje autoputa na liniji Koridora 10, u čemu je EIB ključni partner Srbije, skoro u potpunosti isplaćena.
Ona takođe napominje da se stepen ulaganja u Srbiju, kao i druge države regije koje apliciraju za pridruživanje Evropskoj uniji (EU), nakon eventualnog učlanjenja nikako neće smanjivati.
Negre: Naprotiv. Naše delovanje će se samo povećati. Osnovni cilj od osnivanja Evropske investicione banke pre 60 godina je da se pomogne ravnomeran ekonomski razvoj svih zemalja u Evropskoj uniji. Pre svega onih koje su nedovoljno razvijene u odnosu na razvijene ili starije članice.
Tako da 90 odsto naših aktivnosti je u Evropskoj uniji i kako neka zemlja pristupi Uniji tako ima veći pristup strukturalnim fondovima, a mi najčešće, pogotovu novim članicama, koofinansiramo te fondove. Zato što se budžetska sredstava jedne zemlje koriste za plate i za penzije, kao i za tekuće troškove, a kapitalna ulaganja koja finansiraju strukturni fondovi Evropske unije se kombinuju sa našim sredstvima, što kreditnim, što bespovratnim. Za razliku od nekih drugih razvojnih institucija, koje se obično povuku kada zemlja postane članica Evropske unije, mi smo tu da ostanemo i to jako dugo.
RSE: Šta su konkretni učinci rada Evropske investicione banke u Srbiji i kakav to uticaj ima na proces reformi koje ta država sprovodi na proklamovanom putu ka Evropskoj uniji?
Negre: Srbija je najveća zemlja i u nju ide 40 do 50 odsto naših aktivnosti. Uopšte, po broju projekata i po visini sredstava koja se finansiraju. Od 2001. godine pa naovamo nekih 5,3 milijarde evra je uloženo ili potpisano za razne projekte u Srbiji. Najviše smo uključeni u razvoj infrastrukture ali i podršku finansiranju malih i srednjih preduzeća, što sprovodimo kroz saradnju sa lokalnim finansijskim sektorom, lokalnim bankama, ali i sa Narodnom bankom Srbije.
U javnom sektoru je pre svega fokus na unapređenju infrastrukture, ekonomskog i socijalnog razvoja, bilo u transportnom, energetskom, zdravstvenom sektoru, zatim obrazovnom, zaštiti životne sredine, komunalnoj infrastrukturi. Zaista je širokopojasna vrsta projekata koje smo do sada podržali, uključujući i kulturno nasleđe.
RSE: U finansiranje Koridora 10 je kao ključni partner direktno uključena Evropska investiciona banka. U javnosti u Srbiji provejava utisak da se taj projekt jako sporo razvija. Istovremeno se priređuju fešte kada god se otvore makar i tri kilometra autoputa. Da li ste ljude sa kojima sarađujete, na primer, na tom projektu ikada pitali – može li to brže?
Negre: Naše iskustvo, ne samo na Balkanu nego u celom svetu, govori da svi infrastrukturni projekti veliki, teški, kompleksni, zahtevaju političku stabilnost, kapacitet javnog sektora, dobro planiranje, upravljanje projektima. Često nije lako zadovoljiti sve te kriterijume u zemljama u razvoju ili u tranziciji. Ali i u razvijenim zemljama, članicama Evropske unije, imali smo iskustvo sa teškim projektima gde nije sve išlo onako kako smo se nadali ili voleli, kada je reč o brzini ili implementaciji projekta.
Iskorišćenost naših sredstava u Srbiji je negde oko 75 – 80 odsto, što je relativno solidan stepen iskorišćenosti u odnosu na neke prethodne periode i u odnosu i na neke druge zemlje koje mogu da se porede sa Srbijom. Mislim da bi trebalo svi da se podsetimo da kako bi imali dobru iskorišćenost sredstava i implementaciju projekta jako je bitno imati dobru pripremu projekta. To su procesi koji pre svega iziskuju novac.
RSE: Novac imaju.
Negre: Što se tiče same pripreme projekta nije bilo toliko puno sredstava barem, da kažemo, do neke 2013. ili 2014. godine, pogotovu bespovratnih, za pripremu projekta. Prethodno su se pripreme projekta finansirale iz budžeta, dakle finansirala ih je država ili javni sektor. Vi znate koliki su budžeti ne samo Srbije, nego i drugih država u regionu. Pri tome za pripremu treba izdvojiti, u zavisnosti od veličine projekta, četiri, pet, sedam ili deset miliona evra. To je u prošlosti bio jedan od najbitnijih faktora.
Rekla bih da od 2010. godine aktivno, a to se i povećavalo od 2014. godine nadalje, pre svega Evropska unija ali i mi koji učestvujemo u tom procesu, ali i drugi partneri, međunarodne razvojne organizacije, zemlje članice, izdvajaju bespovratna sredstva i za pripremu projekata. To je možda donekle bio faktor koji je neke projekte poboljšao.
Međutim, opet ne bi trebalo zaboraviti da se jedan veliki projekat dobro pripremio treba da se urade prethodne studije opravdanosti, studije uticaja na životnu sredinu, idejni projekat, glavni projekat, u nekim slučajevima prostorni plan. To sve traje, imate veliki broj partnera uključenih u taj proces.
- Nova pomoć Brisela, EU najveći donator u Srbiji
- Gligorov: Porast stranih investicija u regionu ohrabruje, ali nije dovoljan
RSE: S vremena na vreme u medijima se pojave informacije tipa - ministarka Zorana Mihajlović (ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Srbije, prim. aut.) obišla je neko gradilište i nije zatekla ni jednog radnika. Kako gledate na to?
Negre: Ja nisam imala pristup takvim informacijama. Naprotiv, ja sam više puta obilazila i istočni i južni krak Koridora 10 i zaista sam videla puno mašina, radnika. Mislim da se u poslednje tri godine zaista radi punom parom, zato što su neke prethodne aktivnosti, kao što je eksproprijacija, završene u međuvremenu. Neke faze projekata su dovedene do kraja, a to je omogućilo da radovi napreduju.
Ja mislim da je Evropska investiciona banka gotovo sva sredstva isplatila, ili je ostalo veoma malo, a najveći smo finansijer na Koridoru 10. To govori da se zaista odmaklo. Ostali su neki delovi najtežih sekcija koji finansiramo sa Republikom Srbijom, kroz Grdeličku i Sićevačku klisuru, i mi smo znali da će oni poslednji da se završe. Zato što su po prirodi stvari, po samom stanju na terenu, najkompleksniji. Ali, to su projekti koji će trajati sto godina.
Tako da, koliko god svi bili u žurbi da ih završe – ipak je potrebno da prođe neko neophodno vreme. Mislim da je bilo problema sa izvođačima. Neki su imali finansijskih problema, neki u međuvremenu otišli u stečaj. To su sve stvari koje se dešavaju. U jeku implementacije tog projekta je bila i finansijska kriza. Te neke stvari niko nije mogao da predvidi. Naravno da svi naši partneri mislim da imaju najviše uvida u to šta je moglo bolje i šta je moglo drugačije. I što je najvažnije da se neke lekcije nauče i da se na tom iskustvu razvijaju neki drugi veliki kapitalni projekti.
RSE: Modernizacija pruge Niš – Dimitrovgrad početkom godine najavljivana je iz redova vlasti kao veliki infrastrukturni projekat Srbije. Posao koji, kako je svojevremeno obelodanila ministarka Zorana Mihajlović vredi oko 268 miliona evra, delom finansira i EIB. Kako tumačite to što radovi još nisu počeli? Da li to što se odobreni novac ne troši za posledicu može imati plaćanje nekakvih penala?
Negre: U vezi sa tim postoje dve bitne stvari – to je da je prvi projekat za koji je, pod agendom povezanosti, odobren bespovratan novac u iznosu od 73 miliona evra, koji se kombinuje sa našim kreditiranjem - što je potpisano krajem januara. To je bilo neophodno kako bi se sproveo proces javnih nabavki za nadzor i konsultanta koji će pomoći procesu implementacije. To su radnje koje treba da se objavi javna nabavka za radove. Mislim da se zaista svakodnevno radi na tim procesima.
U saradnji sa gradom Nišom radi se na eksproprijaciji, kao i akcioni planovi za raseljavanje, koje će biti neophodno na nekim mestima. To su sve radnje koje moraju da se završe pre nego što izvođač može da počne radove. Zaista mislim da se vreme ne gubi, sve ide tokom kako je bilo predviđeno.
RSE: Plaćaju li se penali zbog toga što se ne troše sredstva?
Negre: Mi smo institucija koja nema nikakvih penala, ni zateznih kamata ili troškova na nepovučena sredstva. Mislim da smo jedni od retkih koji to omogućavaju kada rade sa javnim sektorom – naravno kada sarađujemo sa privatnim praksa je drugačija. Jer privatni sektor je tu da napravi profit. Tako da zaista nemamo nikakvih skrivenih troškova i to je jedna od olakšavajućih okolnosti. Bez obzira na to, vredno se radi da dođe do iskorišćenosti tih sredstava.
RSE: Putna i železnička infrastruktura nisu jedine sfere u koje je EIB uključen. Visokopozicionirana oblast u agendi je i digitalizacija. Kako se u tom smislu kotira Srbija i imate li informacija da je u poslednje vreme bilo napretka – s obzirom na to da se radi o jednom od proklamovanih prioriteta premijerke Ane Brnabić, po preuzimanju funkcije.
Negre: Vidimo određene pomake. Mislimo da je pristup širokopojasnom internetu nešto na čemu bi u Srbiji trebalo raditi. Da su i dalje relativno male brzine interneta. To važi za većinu zemalja u regionu, ali u odnosu na neke naprednije zemlje u regionu, mislim da postoji način da se poboljša situacija. Mi trenutno sarađujemo sa ministarstvima telekomunikacija i prosvete na projektu uvođenja interneta u škole – za koji se nadamo da će početi da se realizuje u toku ove godine.
RSE: U poslednjih deset godina Evropska investiciona banka podržala je osnivanje 5.300 malih i srednjih preduzeća, odnosno otvaranje 230.000 radnih mesta, tu govorim o podacima Vaše organizacije... Može li to biti putokaz za rasterećenje javnog sektora i smanjenja broja zaposlenih – što je inače i planirano u ozbiljnijim fazama plana fiskalne konsolidacije – sa čijim se početkom kasni...
Negre: Treba nastaviti rad na reformama javnih preduzeća i administracije jer je javni sektor preglomazan u odnosu na privatni. Mi aktivno podržavamo privatni sektor i nadamo se da će se blagovremeno razvijati – što doprinosi razvoju konkurentnosti. Ono što je bitno da bi se privatni akteri motivisali da ulažu u jednu ekonomiju je da imaju ravnopravnu konkurenciju na tržištu. I to je nešto na čemu mislim da treba da se poradi kroz reformu javnih preduzeća. I to je detektovano kao prioritet.
RSE: Da li ste možda po ovom modelu, koji ste sami primenjivali u poslednjih deset godina, sarađivali sa nadležnima? Ili možda predložili kao inicijativu za reformu javnog sektora? Ili biste to uradili u nekom budućem periodu?
Negre: Te procese prati Evropska komisija, velikom merom, i Međunarodni monetarni fond (MMF). Oni što mi konkretno radimo je da povećamo pristup finansiranju preduzetnika kada žele da šire svoje proizvodne pogone, povećaju broj proizvoda, ili šire kapacitete ukoliko imaju potreba za izvozom. To se finansira, što kroz kreditne linije domaćim bankama, ili garancijama domaćim bankama da se one rasterete rizika koji preuzimaju. Tako da je naš cilj da olakšamo rast svih tih malih i srednjih preduzeća kroz pristup povoljnijem i dugoročnijem finansiranju.
RSE: Mnogi privrednici se, međutim, žale na poresku politiku. Kada radite projekte za mala i srednja preduzeća – imate li neke analize... Da li ih više demotiviše ili motiviše za rad?
Negre: Pre svega, mislim da je reforma Poreske uprave nešto što je na dnevnom redu. I što je i Međunarodni monetarni fond prepoznao kao prioritet. U odnosu na neke zemlje Evropske unije, Srbija je i dalje konkuretna po tom pitanju. Poznato je da velike zapadnoevropske zemlje imaju mnogo veće stope poreza. Naravno da Srbija, kao zemlja u tranziciji, treba da se razvija u tom delu u kome želi da privuče više investitora da ulažu u njenu ekonomiju.
RSE: Unazad nekoliko godina, različita istraživanja a poslednje je NALED-ovo, ukazuju da je trećina srpske ekonomije u sivoj zoni. Šta smatrate da nedostaje kako bi se takav trend suzbio? U kolikoj meri to zavisi od političke volje?
Negre: Politička volja i razvoj celokupnog društva su bitni za to. Rezultat bi bio stvaranje novih radnih mesta za ljude koji imaju kvalifikacije da rade, a da im ekonomija omogućava da rade na legalan način. Mislim da ta dva procesa treba da idu paralelno, jer sve što je ekonomija snažnija, otvara se i više mogućnosti za zapošljavanje. Samim tim bi se smanjivao nivo sive ekonomije. To je nešto sa čime su i druge zemlje u razvoju morale da se suoče i što su morale da rešavaju.
RSE: Razgovaramo nekoliko dana uoči samita država Zapadnog Balkana u Londonu, što se odvija u okviru Berlinskog procesa, začetog kao inicijativa za podršku proširenju EU. Skup će biti održan u ponedeljak i utorak. Šta je, prema Vašem mišljenju, najznačajnija poruka ovog skupa?
Negre: Mislim da je pre svega politička volja i želja da se prepozna neophodnost zajedničke saradnje i otklanjanju barijera u razmeni dobara, jako dobra polazna osnova. Sve deklaracije koje se donose na ovakvim skupovima zaista imaju taj cilj. To bi posle akcionim planovima u svakoj zemlji trebalo da se pretvara u realnost. Tako da je to zaista proces koji je jako pozitivan i u kom se zemlje obavezuju da sprovode određene regulative koje će dovesti do krajnjeg cilja ili poboljšati situaciju.
- Zapadni Balkan: Saradnjom na infrastrukturnim projektima do napretka
- Investitori žele ulagati na Zapadnom Balkanu
RSE: Šta kažu stručnjaci unutar Vaše organizacije, koliko je u regionu jaka politička volja za održavanje procesa o kojima govorite?
Negre: Mislim da je strategija Evropske unije za kredibilno proširenje unije, pre svega integracije Zapadnog Balkana, ta koja je dala pečat političkom okviru na strani Evropske unije. Tako da je sada ipak dosta toga na zemljama regiona, da sprovode svoje reforme i da se usaglašavaju sa pravilima Evropske unije i pravnom regulativom. Ali, opet je poslata politička poruka i određen politički okvir, što mislim da je vrlo pozitivno.
RSE: Kako, prema Vašem mišljenju, taj proces među činiocima Zapadnog Balkana teče?
Negre: Sam sporazum koji su postigli Skoplje i Atina mislim da je dobra naznaka da se ide u tom pravcu. To je dobar primer i za ostale zemlje regiona da se inspirišu da neki decenijski sukobi mogu da se reše kompromisom.
RSE: Srbija, Kosovo, Bosna i Hercegovina?
Negre: Mislim da je regionalna saradnja jedna od fundamentalnih vrednosti Evropske unije, vrednosti koje evropske institucije šire i promovišu. To je jedna od ključnih karika u procesu integracija.
Facebook Forum