Đilas za RSE: Nije bilo dovoljno pritiska iz EU za prave izbore u Srbiji

U Srbiji ne postoje uslovi za održavanje fer i demokratskih izbora, smatra Dragan Đilas, predsednik opozicione Stranke slobode i pravde i jedan od lidera Saveza za Srbiju, opozicionog bloka koji će bojkovati parlamentarne i lokalne izbore zakazane za 21. jun.

„Za mene 21. jun kao izborni dan ne postoji. Tu nema nikakvog izbora“, kaže Đilas u intervjuu za Radio slobonda Evropa dodajući da ni u jednom trenutku nije preispitivao svoju odluku.

Đilas je, kaže, svestan da je za krupne promene i demokratske izbore neophodna podrška Evropske unije (EU), ali dodaje i da deo odgovornosti zbog toga što "ne postoje uslovi da bi do pravih izbora došlo", vidi i u Evropskoj uniji.

Lider SSP-a kaže da je protiv uzimanja kredita od Kineza bez tendera ili kupovine oružja od Rusije, te da je ratova ljudima u Srbiji dosta.

Govoreći o Kosovu, Đilas kaže da ne misli da je rešenje problema u tome što će „neko u Srbiji potpisati neki sporazum po kojem će Kosovo ući u Ujedinjene nacije“. Veruje da je rešenje u pomirenju naroda.

„Da se od mene traži da potpišem sporazum po kome Srbija daje saglasnost Kosovu da uđe u Ujedinjene nacije, ja to ne bih potpisao“, kaže predsednik SSP-a.

RSE: U utorak, 9. juna, predstavnici Saveza za Srbiju su ponovo imali jednu rundu razgovora sa evroparlamentarcima Tanjom Fajon i Vladimirom Bilčikom. Vaš zamenik Borko Stefanović im je još jednom, koliko sam videla, predočio da ne postoje, kako je rekao, ni pravni, ni politički, ni zdravstveni uslovi da se izbori održe. Kakav je bio njihov odgovor na to?

Đilas: Borko Stefanović im je preneo naš stav koji je vrlo jasan, da ne postoje nikakvi uslovi za izbore u Srbiji baš u te tri tačke - od uslova, pravnih stvari pa do zdravstvenih razloga jer svi smo svesni da u vreme epidemije ne postoji mogućnost da se održi bilo kakvi normalni izbori, posebno zato što smo svedoci poslednjih nekoliko dana da je broj zaraženih ljudi dosta veliki. Mislim da ne postoje zdravstveni uslovi.

Što se pravnih stvari tiče, jasno je da izbori koji počnu po jednom zakonu pa se u pola izborne procedure promeni izborni zakon, ne mogu biti pravno valjani.

Što se tiče uslova za izbore, o tome pričamo već, koliko, godinu i nešto dana, da u zemlji u kojoj jedna stranka vrši pritisak na ljude da moraju da izađu i kako da glasaju, da se ucenjuju poslom, da im se fizički preti, ljudi ne smeju da kažu svoje mišljenje, da su mediji takvi kakvi su. Jednostavno nemate mogućnosti da dođete do ljudi i nešto objasnite.

Očekivanja od Brisela

RSE: Ovo nije prvi razgovor koji ste imali. Bili ste i u Briselu. Tada su poruke evroparlamentaraca bile da treba učestvovati u izborima. Da li su se sada, imajući u vidu i da je jedna grupa evroparlamentaraca pisala evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju da ne postoje odgovarajući uslovi za izbore, njihovi stavovi negde približili sa vašim?

Đilas: Mi ne možemo da očekujemo da će ljudi iz Evrope biti za bojkot izbora. Oni će biti za dogovor oko izbornih procedura što imate i u oba dopisa dve velike poslaničke grupe. Jedna je Renew Europe koju čine liberali, Makronovi poslanici. Druga je socijaldemokratska opcija. Te dve grupe imaju 240 i nešto poslanika.

Pismo prvo komesaru Varhelju su potpisali predstavnici Zelenih. Jasno je da nema uslova, jasno je da je trebalo da bude dogovor vlasti i opozicije.

Jasno je sad svima da je trebalo naći model kao za Makedoniju i Crnu Goru, da bi do pravih izbora došlo i jasno je da to nije urađeno, da nije bilo dovoljno, po mom mišljenju, ni pritiska iz Evrope, ni spremnosti da se Aleksandru Vučiću kaže da mora neke stvari da uskladi sa evropskim vrednostima i standardima.

Da li je za to razlog to što se očekuje da on potpiše neki sporazum za Kosovo ili su to neki drugi razlozi - ja u to ne ulazim. Ono na čemu smo mi insistirali jeste da, kada prođu ovi lažni izbori, evropski parlament nastavi sa radom, da se formira jedna misija koja bi bila jača kako bi pre svega došli do normalizacije stanja u Srbiji i vraćanju nekih nivoa ljudskih prava, demokratije zbog čega nas je i Fridom Haus smestio u nedemokratske zemlje.

Kosovo - pomirenje naroda

RSE: Na tviteru ste pre neki dan napisali da samo pritisak nezadovoljnih građana Srbije uz pritisak Evrope može da dovede do promena uslova za izbore. Mi znamo da je Evropskoj uniji prva stvar u agendi rešavanje pitanja Kosova. Da vi danas odlučujete, šta biste uradili?

Đilas: Mislite da sam na mestu Evropske unije? Odustao bih od te agende.

RSE: Ne da ste…

Đilas: Šalim se naravno, shvatio sam ja vaše pitanje jako dobro. Znate kako, sve te velike sile, uključujući i Evropsku uniju imaju svoje agende i svoje interese. Mi smo jedna mala zemlja koja treba da gleda kako da nađe neki put u svemu tome, a naš put mora da bude Evropa i Evropska unija.

Nama su potrebni dobri odnosi sa svima, ali nam nije potrebno da kupujemo od Kineza, da uzimamo kredite od sedam milijardi da bi njihovim firmama davali poslove bez tendera ili prodavali naša prirodna bogatstva. Nama nije potrebno da od Rusije ili bilo koje države kupujemo oružje, avione, protivraketne sisteme jer mi nemamo para za te stvari, niti mi treba sa bilo kim, bilo kad više da uđemo u bilo koji ratni sukob.

Što se tiče same agende, ja mislim, što se tiče Amerike, da oni imaju na agendi samo jednu tačku, a to je Kosovo. Evropa ima više tačaka gde su uz rešavanja problema Kosova i ljudska prava i sloboda medija i pravosuđe i neki normalan život. E sad koja je tačka koja…

Složiću se s vama da je prethodnih sedam osam godina ove ostale tačke nisu bile važne. Što se tiče samog Kosova, ne mislim da je rešenje to što ćete naći nekog u Srbiji ko će da potpiše neki sporazum i po tom sporazumu će Kosovo ući u Ujedinjene nacije i onda će sve biti rešeno.

RSE: Ali šta je alternativa svemu tome?

Đilas: Alternativa svemu tome je samo iskreno pomirenje među narodima celog Balkana. Mi smo usvojili još pre godinu dana Deklaraciju o pomirenju. Ona kaže hajde da pokušamo da razgovaramo, hajde da pokušamo da rešavamo jednu po jednu stvar. Hajde da rešimo osnovne stvari da ljudi mogu slobodno da putuju preko teritorije Srbije.

Nebitno je kakve tablice imaju na kolima. Hajde da rešimo da ekonomija funkcioniše, hajde da rešimo da imamo neku razmenu studenata da univerziteti sarađuju, da se priznaju diplome.

RSE: Pročitala sam tu vašu Deklaraciju, to je u redu ali imamo neke praktične stvari. Imamo više od sto država, pritom velike svetske sile, koje priznaju nezavisnost Kosova. To se od Srbije očekuje. Dakle, u nekom trenutku, da bi sve ovo dalje funkcionisalo, moraće da se prelomi.

Đilas: Ja mislim da je obrnuta priča. Da prvo treba sve to da funkcioniše. Da prvo treba da podignemo plate sa 300, 400 evra na 800 do 1.000 da ljudi žive jednim normalnim životom. Ja mislim da je to jedini model koji može da dovede do rešenja. Ja se slažem sa vama - 100 zemalja je priznalo, 100 nije priznalo. Imate velikih sila koje nisu priznale i koje jesu. Svako gleda neki interes.

SSP je okrenut Zapadu i EU

RSE: U kontekstu očekivane podrške EU, za koju ste i sami svesni da vam je neophodna, da li mislite da bi mogao biti problematičan stav vaših političkih partnera u okviru Saveza za Srbiju, pre svega mislim na Vuka Jeremića i Boška Obradovića. Vrlo je jasno da oni imaju, kada je Kosovo u pitanju, rigidne stavove. Da li to može da bude problem ako jednoga dana postanete glavna politička opcija?

Đilas: Našu Deklaraciju o Kosovu je prihvatila Narodna stranka gospodina Jeremića, a i gospodin Obradović nije imao neke preterane primedbe. Ja ću vam reći potpuno iskreno, to sam rekao već pet puta. Da se od mene traži da potpišem sporazum po kome Srbija daje saglasnost Kosovu da uđe u Ujedinjene nacije, ja to ne bih potpisao. I tu se ne razlikujem od stavova ljudi koje ste pomenuli.

Razlikujem se možda po tome što sam za više dijaloga i više razgovora i što verujem da naši narodi mogu zaista da žive zajedno ili jedni pored drugih i da se ta stvar vrati u neku normalnu priču. Ja bih se zaista bavio ljudskim stvarima.

RSE: Malopre ste spomenuli Kinu, Rusiji, više puta ste do sada kritkovali vladajuću koaliciju da promoviše te dve države. U kontekstu geopolitičke situacije i Srbije između Istoka i Zapada, gde ste vi?

Đilas: Srbija je deo Evrope. Ako je Evropa Zapad, mi smo na zapadu i nema tu nikakve priče. Ja sam rekao da mi moramo sa svima da budemo dobri, ali za mene je naše usmerenje Evropska unija. I mi ćemo na Glavnom odboru u nedelju doneti deklaraciju u kojoj ćemo jasno reći šta je stav Stranke slobode i pravde kada je u pitanju Evropa, poštujući i Kinu, poštujući i Rusiju, poštujući i Sjedinjene Američke Države apsolutno, ali nama je glavni partner Evropska unija.

RSE: Vraćam se na očekivanu podršku EU. Vaš višegodišnji saradnik, i u vreme dok ste vi bili deo vladajuće strukture u Srbiji, Mlađan Đorđević, vrlo otvoreno zastupa saradnju sa Rusijom. Sa druge strane, ima rigidne stavove kada su u pitanju Kosovo i Crna Gora. Koliko takva vrsta vaših savetnika, vaših prijatelja može da bude problem?

Đilas: Mislite da ne smem da imam prijatelje koji drugačije misle politički od mene?

RSE: Ne, ali ako on odlučuje zajedno sa vama…

Đilas: Kako odlučuje? On nije član stranke, nije politički aktivan kroz organizaciju koju ja vodim.

RSE: Ali dok ste vi bili, recimo, direktor Kancelarije predsednika Srbije Borisa Tadića on je bio vaš savetnik, dok ste bili ministar u Vladi on je bio zamenik direktora. Danas, sutra može biti ponovo uz vas…

Đilas: Da li vi zaista mislite da mi u ovom intervjuu treba da se bavimo Mlađanom Đorđevićem koji se ne bavi politikom, koji je moj prijatelj?

RSE: Ja vas pitam, ne zbog Mlađana Đorđevića nego zbog toga da li će u nekom trenutku, a pretpostavljam da očekujete da ćete u jednom trenutku vi biti deo vodeće političke garniture, da li zbog toga postoji opasnost da se saplićete oko istih stvari oko kojih se sada sapliće vladajuća koalicija u odnosu na Zapad?

Đilas: Ja moram da vam priznam da apsolutno ne razumem šta vi meni govorite. Ponoviću vam, vi tvrdite za čoveka koji nije član stranke, koji je sa mnom sarađivao u Narodnoj kancelariji predsednika (NIP) Republike, kada smo išli po Srbiji i gradili toalete po školama i pomagali ljudima, i kad sam bio ministar u NIP-u koji je to isto radio, da li to ako on ima drugačiji stav prema Rusiji od mene, utiče na, ne znam šta i da to nekome smeta.

Bojkot jedina opcija

RSE: Pozabavimo se izborima. Vi ih bojkotujete. Da li ste u bilo kom trenutku preispitivali odluku o bojkotu?

Đilas: Ne.

RSE: Vi ste se principijelno držali svoje odluke. Sa druge strane, svesni ste i sami da ćete još manje biti prisutni nakon ovih izbora. Primera radi, Marinika Tepić, kao članica vaše stranke a poslanica, vrlo često drži konferencije za novinare. One mogu da se odgledaju i na sajtu Skupštine, takođe u direktnom prenosu zasedanja, ako ima šta da kaže, građani mogu to da gledaju. Nećete imati tu opciju u narednom mandatu. Da li mislite da ćete biti uskraćeni time?

Đilas: Ne.

RSE: Ni malo?

Đilas: Ni malo. Kakve veze ima? Mi bojkotujemo parlament već godinu i po dana. Pres konferenciju možete da držite u prostorijama Skupštine, a možete da držite ispred Skupštine. U čemu je razlika? Zaista mislite da neko ulazi na sajt skupštine pa gleda nečije pres konferencije.

RSE: Ali tv prenosi sednica se gledaju.

Đilas: Da, ali mi ne učestvujemo u tome godinu i po dana. Na kraju, sve ove stranke su učestvovale, evo sedam godina su bile u tv prenosima i šta su postigle time? Da li znate uopšte kolika je gledanost tih tv prenosa na nivou Srbije. To je minorno. Pa, ko će da gleda te ljude koji se tuku, svađaju, vređaju, izgovaraju najstrašnije reči, što bi to neko gledao?

Pa, ko voli takve emisije on gleda "Zadrugu", (rijaliti na jednoj nacionalnoj televiziji, prim. aut.), nema potrebe da gleda Skupštinu Srbije. Zašto bismo mi bili deo toga?

Ja mislim da nas inače nema nigde u medijima, tako da je potpuno nebitno da li neko sedi još u tom parlamentu i predmet je tog iživljavanja, ili ne sedi. Evo, ja nisam u parlamentu, pa su me na poslednjoj sednici Skupštine za vanredno stanje u tri dana pomenuli 240 puta.

RSE: Aleksadar Vučić je u intervjuu koji je dao za Radio Slobodna Evropa rekao da priznaje da je greška što su poslanici vladajuće koalicije koristili takozvanu taktiku podnošenja velikog broja zapravo, nesadržajnih amandmana ali samo zato da bi oduzeli reč opozicionim poslanicima. Verujete li da je iskren u tome?

Đilas: Da li se zaplakao kada je to govorio, da li mu je krenula suza pošto ga je strašno pogodila ta spoznaja pošto on jadan to nije shvatio ranije da to ne treba da se radi.

RSE: Znači ne verujete da će se to promeniti?

Đilas: On, čovek, sve što govori, to je laž. Ja molim svoje saradnike, a i sebe teram da uopšte više ne reagujemo na to šta on priča. Pa čekajte, to je čovek koji je pre sedam dana došao i izgovorio da je za vreme njegovog predsednikovanja i vlasti otišlo deset puta manje ljudi iz Srbije nego pre. Zvanični podaci kažu 6.000 je odlazilo od posle 5. oktobra do dana kada su ukinute vize.

Od 2008. 11.000. Zvanični podaci OEBS-a kažu da je 2019. godine otišlo 60.000 ljudi. Za godinu dana Vučićeve vlasti je otišlo otprilike koliko je otišlo za prethodnih deset. I on to izgovori i šta sada? Svaki dan ima novu neku priču, što bi se mi više bavili Aleksandrom Vučićem?

Da li vi verujete u Parlamentu, kada ustanu svi, kada pređe Maja Gojković među poslanike, i kada napadaju sudiju Majića i nazivaju ga izdajnikom, da to nije organizovano i da Aleksandar Vučić nije znao da će to da se desi. A inače je tačka dnevnog reda sasvim šesnaesta ali treba njemu odgovoriti jer je bio gost na nekoj televiziji.

To je sve deo tog sistema koji je tako napravljen tako da jednostavno smatram da je potpuno nebitno šta taj čovek priča, iako je on formalno predsednik Srbije.

RSE: Kada govorimo o izborima, bez obzira na vaš bojkot, sve stranke koje imaju poslanike u okviru Saveza za Srbiju, mogle su da iskoriste mogućnost, prema zakonu, da budu u biračkim odborima, Republičkoj izbornoj komisiji. Zbog čega niste razmotrili tu ideju da biste imali kontrolu?

Đilas: Za nas ne postoje izbori. Šta da kontrolišem?

RSE: Izborni postupak. Eventualne nepravilnosti uoči, tokom i posle.

Đilas: Ma dajte molim vas, da se bavim tim danom i time ko je gde skupio potpise. Pa on je morao da promeni zakon da bi ovi mogli da skupe potpise i da predaju liste. Pa što su menjali zakon ako nije bilo potrebe za tim?

Pa to je besmisleno, da sede naši ljudi tamo da dižu ruku protiv toga. Vi zaista verujete da su ove stranke skupile 5.000 potpisa na opštini Novi Beograd, kod njihovih overivača. I da su sve one skupile same po 10.000 potpisa za listu. Osim SPS-a, SNS-a i delimično Šapića, niko nije skupio sam 10.000 potpisa. To je sve nelegalno.

Mi ne priznajemo da postoje ovi izbori jer to nisu izbori. Ovde se krađa izbora radi od prvog dana kada se završe prethodni izbori. Svaki dan se ljudi pritiskaju da moraju da glasaju. Oni zovu ljude koji nisu ni članovi njihove stranke i traže da obezbede pet ili 10 glasova ako rade negde u državnom sistemu. Trenutno se prave spiskovi po bolnicama, domovima zdravlja, javnim preduzećima, čak i privatnim, ko će sve da izađe na izbore.

Od privatnika se ne traže pare ovog puta za kampanju nego se traži da njihovi zaposleni glasaju. I to su sve stvari koje se dešavaju. Šta? Sada mi treba da idemo tamo da brojimo?

RSE: Sećate se da je na prošlim izborima Boško Obradović, brojali su glasove i naterao je u Republičkoj izbornoj komisiji da se broje glasovi i kontrolišu?

Đilas: Ja imam stav - kada dođemo do pravih izbora, svaki taj džak sa listićima koji dođe iz Srbije ima onaj papir na kome piše šta je unutra, mora da se uporedi. Ja vam garantujem, a to možete pitati i Vesnu Rakić Vodinelić (profesorka prava op.a) kada je Saša Janković (bivši predsednik Pokreta slobodnih građana) bio kandidat da je procenat neslaganja stanja u samom džaku i tog papira koji je donet ogroman - nekih 70-80 posto se ne slaže.

A to kada dođe vreme... Kada rešimo sve ove probleme. Kada rešimo kako niko neće moći da pritiska ljude da izlaze na izbore da slikaju listiće i da moraju da glasaju, kada rešimo da u medijima neko može da nas čuje... Za mene 21. jun kao izborni dan ne postoji. Tu nema nikakvog izbora. To su samo ljudi koje dovedu na glasanje da zaokruže tamo i to je to.

RSE: Kada govorimo o predizbornoj kampanji, utisak je negde da kada je opozicija u pitanju, bez obzira na to da li je reč o strankama koje će izaći ili vama koji ćete to bojkovati, da u prvi plan izlaze vaše međusobne razmirice. Da li je to moglo nekako da ostane dalje od javnosti budući da ste rekli da imate istog protivnika?

Đilas: Nemamo očigledno istog protivnika sa nekim ljudima. Nekim ljudima smo mi očigledno veći protivnici nego Aleksandar Vučić. Ali, zašto vi novinari stalno stavljate znak jednakosti između toga?

RSE: Između čega?

Đilas: Između, recimo, mene i Sergeja Trifunovića, eto to je sada aktuelno.

RSE: Vi ste sami rekli da imate istog protivnika, baš kada je u pitanju Sergej Trifunovića.

Đilas: Sergej Trifunović je čovek koji je bio zajedno s nama, doneo odluku o bojkotu, držao govore po konvencijama za bojkot, poručio Vučiću: “Mili, igraj se sam” i onda, u jednom trenutku, njegova organizacija je promenila odluku.

Promenila odluku iz februara, februara prošle godine kada smo potpisali Sporazum s narodom, i kada smo dali reč tom istom narodu da nećemo pod ovim uslovima na izbore. Da li je to tačno? Jeste. Jesam li ja rekao neku reč oko toga?

Ili je Sergej Trifunović, kada ga je udario čovek u Knez Mihailovoj s kojim je imao verbalni konflikt rekao da mi njemu crtamo metu na čelu, mi iz opozicije - kao Željko Mitrović i Dragan Vučićević. Ja sam rekao, sada smo završili priču i pozvao ga na tom istom Tviteru da prestanemo jedni druge da pominjemo.

Ja svaki dan slušam Sergejeve izjave da je on ušao u politiku da bi oprao svinjarije koje smo mi radili, da je potrebno ne znam koliko praška da bi oprao naše biografije. Zašto onda stavljate znak jednakosti kada ja nikada njega niti bilo koga od drugih ljudi ne pominjem.

RSE: Niste njega, ali ste recimo nedavno pričali o pojedinim predstavnicima opozicionih stranaka koji će izaći na izbore, da to rade zbog mandata, zbog plate od preko 1.000 evra. Sabirali ste koliko će kao poslaničke grupe uzimati u Skupštini. Zašto ne dajete njima za pravo da misle drugačije?

Đilas: Ja im dajem to pravo, samo kažem, nemojte da lažete narod i da govorite da idete u Skupštinu da biste pobedili Vučića i promenili sistem tako što ćete imati osam ili 10 poslanika jer se to neće desiti. To znamo, deset poslanika na 250 ne menja stanje u Skupštini. Zašto ne kažete ljudima iskreno: Mi idemo na izbore zato što smatramo da je dobro da budemo poslanici, imaćemo platu i naša stranka po svakom poslaničkom mestu ima 3.000 evra.

RSE: Morate kroz takav rečnik?

Đilas: Koji je to rečnik, to je rečnik činjenica. Da li svaka stranka, da li Saša Radulović (Dosta je bilo) na osnovu 16 poslanika dobija skoro 50.000 evra mesečno, skoro četiri godine. Da li je to po zakonu - jeste. Je l’ imaju oni pravo da opet hoće u Skupštinu da bi između ostalog opet finansirali stranku? Naravno, i ja im ništa od toga ne zameram, samo zameram što neće to da kažu. Ja nemam objašnjenje. Zašto je to vređanje bilo koga?

RSE: U kontekstu toga da možda najviše profitira u vašim međusobnim nesuglasicama vladajuća koalicija.

Đilas: To nisu međusobne nesuiglasice. To su ljudi koji su svi potpisali jedan papir, taj papir stoji tu kod moje glave. To su ljudi koji su pre tri meseca doneli odluku da će bojkotovati ove izbore, to su ljudi koji su učestvovali u kampanji za bojkot ovih izbora, svako na svoj način i koji su onda promenil svoj stav i danas idu na te iste izbore - znači slagali su ovaj narod.

Ja nisam ni za koga rekao da se prodao ili da je izdajnik, ali vas pitam, na srpskom jeziku mi dajte reč za to da nešto potpišete, obavežete se, javno na tome insistirate, nastupate i na kraju donesete drugu odluku - kako se to zove u srpskom jeziku, koja je to reč?

‘Podrška Vučiću opada’

RSE: Kako će izgledatu vaš rad nakon izbora? Kakvi su vam planovi kada sve ovo prođe?

Đilas: Mi ćemo nastaviti da se borimo za ovo isto, ono što ljudi možda ne vide jer nam je teško u ovoj zemlji, loše živimo. Svaki dan nam izvode isto. Od početka protesta, za godinu i nešto dana se mnogo toga promenilo i u Srbiji i u odnosu sveta prema Srbiji i prema tom čoveku koji nesrećnim sticajem okolnosti danas vodi ovu zemlju.

Niko se u Evropi nije bavio ovom Srbijom prethodnih nekoliko godina. Mi smo bili nebitna tema. Danas polovina poslanika koji čine većinu u Evropskom parlamentu, govori o Srbiji vrlo često i oštro. Mi danas imamo i misiju Evropskog parlametna koja je tu, u Srbiji, imamo i ocene relevantnih svetskih organizacija o stanju u Srbiji.

U ovom trenutku Aleksandar Vučić ima mnogo manju podršku nego što je imao pre dve godine, u samoj Srbiji. To je taj deo da bez nas samih ništa Evropa tu ne može da promeni. Mi smo došli do toga da ljudi bojkotuju izbore i sami sebi otežavamo život jer treba finansirati organizacije i ti ljudi su neki radili, to će sve biti problem mnogima, ali smo dobili jedno čvrsto jezgro ljudi koji neće na izbore.

Koji ne prihvataju da budu deo ovog cirkusa i ludila u koje nas ubacuju svaki dan, koji će se tog dana osećati dobro zato što će reći: “E, pa evo vidiš, ne možeš da me nateraš, sve možeš da mi uzmeš ali to moje, to što sam ja, ne možeš da mi uzmeš i neću na te tvoje izbore”. Sve se to promenilo u ovih godinu i nešto dana i to nisu male stvari, to je jedan proces.

Ja to malo inženjerski govorim, sve je to jedan proces koji je krenuo i koji će dovesti na kraju do sloma ovog režima i do pada ovih ljudi sa vlasti. Ja sam siguran da oni neće biti vlast, kažu ljudi za dve godine, malo kraći rok do predsedničkih izbora, ja očekujem da mi sledeće godine imamo nove izbore u ovoj zemlji pod drugačijim uslovima.

RSE: Dolaze predsednički izbori. Za parlamentarne smo videli da uvek mogu da budu vanredni. Ukoliko se ne bude promenila situacija ni malo, da li ćete imati istu odluku kao i sada za ove izbore?

Đilas: Ja mislim da će se promeniti, znate, ja sam siguran u to. Da ne mislim da će se promeniti, ne bih se na ovaj način politički borio.

Kao što verujem da će se promeniti i stanje u ovoj zemlji i da će ljudi prestati da se dele, ta mržnja, agresija koja postoji između dva pola Srbije je ogromna. Prema mom mišljenju, jedni su žrtve, a drugi dželati ali to više nije ni važno.

Važno je što se ljudi mrze i iz te mržnje ne može ništa dobro da ispadne. Sve to se vidi svaki dan sve više i zbog toga Aleksandar Vučić ne može da pobedi nikada više na iole fer izborima u Srbiji. Ja sam u to potpuno ubeđen i potpuno siguran.

Kao što sam potpuno siguran da je budućnost Srbije u Evropi, a ne na nekom drugom mestu. Pošto ne možemo da se izmestimo odavde, vrlo često se i Evropljanima ne dopada što smo mi deo te Evrope, ali jesmo. A verujte mi da se ne osećam dobro kada vidim da EU kaže da mi iz Evrope nećemo moći da ulazimo u zemlje EU.

S druge strane ih i razumem. Ako imam ovde čoveka koji pušta fudbalsku utakmicu s 20.000 navijača, sada oni kažu pa ko zna ko će da nam dođe. Nemojte nas stalno terati od sebe, kao da smo gubavi ljudi, pa stalno nešto, hajde taj Zapadni Balkan da se skloni od nas. Pa toliko ljudi je otišlo sa Zapadnog Balkana i živi u tim zemljama i radi i to vam je okej.

Mi koji smo ostali, nismo baš najgori na svetu. Pustite nas bar malo da priđemo tamo gde se bolje živi. Ja zaista verujem u to i verujem da na taj način može da se promeni ova zemlja i da se živi bolje.