Branislav Trifunović: Protesti zdravog razuma

"Narodu je prekipelo", kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) glumac Branislav Trifunović govoreći o protestima koji se održavaju poslednje četiri sedmice u Beogradu pod nazivom "Stop krvavim košuljama".

Protesti su započeti nakon što je u Kruševcu prošlog meseca protučen jedan od lidera opozicije Borislav Stefanović, ali organizatori insistiraju na njihovom nepartijskom karakteru.

To podvlači i Trifunović, koga u medijima predstavljaju i kao jednog od organizatora demonstracija.

"Nisam organizator. Ne mogu to da kažem. Tu sam se pojavio da pomognem studentima, koji su me zvali na prvi protest. Od tada sam ostao sa njima, da pomognem koliko mogu. To je jedina moja zasluga. Ne mogu sebe da nazovem organizatorom, bilo bi baš nepravedno prema Stefanu (Pavlović, jedan od organizatora protesta, prim. aut.) i toj gomili ljudi koja se suštinski time bavi. Za sada sam glumac", navodi.

RSE: Dve i po nedelje su prošle dok se nisu prepoznala lica koja stoje iza organizacije protesta.

Trifunović: Nije baš tako. Mislim da se onaj prvi protest autovao, da tako kažem. Ko je hteo da zna, saznao je ko je organizovao protest i saznao je ko stoji iza tog protesta. Mislim da meni prestaje da bude važno to pitanje ko je organizovao. Imamo zajedničkog neprijatelja pod znacima navoda, zajednički cilj. Ta gomila ljudi, tih pedesetak hiljada ljudi, koliko je bilo prošle nedelje, je došlo zbog jednog razloga. Ništa drugo nije bitno. Bitno je da smo mi na ulici i da znamo šta želimo.

RSE: Zašto stavljate reč neprijatelj pod znake navoda?

Trifunović: To je ova vlast, to je sistem koji nas je vratio 16 koraka unazad.

RSE: Dobro, ali zašto pod znacima navoda? Zašto nije samo - neprijatelj?

Trifunović: Zato što to dobija neku drugu konotaciju. Kada kažete neprijatelj, onda tu postoji rat, neka borba, neka krv i neke budalaštine, koje ne želim da izgovorim, niti mislim na njih. Možemo to da ublažimo, pa da kažemo politički neprijatelj. Mislim da smo mi neprijatelji u vrednosnom smislu, u civilizacijskom i ljudskom smislu. S te strane jesu neprijatelji. Ne bih želio da dobiju drugu konotaciju.

RSE: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić priziva vanredne izbore od kada je krenuo protest. Zapravo, ne priziva, pomenuo je izbore. Rekao je, parafraziram, ako žele izbore, imaće ih naredne godine. Ako protest opstane toliko dugo, kakvu ćete poziciju zauzeti?

Trifunović: Ne izlazim na izbore, to sam rekao. Pod ovim uslovima, njegovim uslovima, ne treba izlaziti na izbore. Mislim da će opozicija valjda naučiti da kaže šta moraju da budu uslovi za izbore i da slušaju svoje građane. I da se onda, pod tim uslovima, izađe na neke izbore. Pre toga, mislim da nema apsolutno nikakvih uslova za bilo koje ozbiljne i normalne izbore.

RSE: Organizatori protesta su postavili jasne zahteve. Ukoliko se ti zahtevi ispune, da li se tu iscrpljuje povod za protest?

Trifunović: Mislim da ova vlast svakodnevno daje dovoljno povoda za proteste. Akumulirala se energija koja neće spuštati lestvicu, već naprotiv, dizati je. Ne postoji kod svih nas koji smo tu ni trunka sumnje da smemo sad da odustanemo. Čini mi se da nas, ako se sada ova akumulirana energija raspe, više ništa neće sastaviti i da će ovi zauvek vladati. Oni to znaju. Čak su i oni sada, pod janjećom kožom, ušli u poslednju nedelju, da to nekako smire, da govore neke birane reči.

​RSE: Da li tako treba shvatiti i ponudu predsednika Vučića da razgovara sa vama?

Trifunović: Naravno, to je to. Mislim da je on krenuo od njegovog standardnog, bahatog, ako nas je pet miliona, on neće ispuniti ništa, do toga da hoće da razgovara sa nama. Mi smo rekli, što se nas tiče, može da dođe među svoj narod u subotu u 18:00, na Plato (mesto početka protesta ispred Filozofskog fakulteta u centru Beograda, prim. aut.), pa neka vidi.

RSE: Jeste li ozbiljni?

Trifunović: Jesmo, zašto da ne? Zašto bi sada mi išli kod njega da razgovaramo kada nas je godinama zvao lopovima, izdajnicima, ološem, narkomanima, ludacima. Čovek je etiketirao ljude koji misle drugačije, dajući nam te kvalifikacije. Zašto bi mi sada bili toliko divni prema njemu, pa rekli - hajde da se nađemo da razgovaramo?

​RSE: Zašto i Vama, a i meni, izgleda nemoguće da će predsednik Srbije da dođe na taj protest?

Trifunović: Zato što on ne sme da dođe na taj protest. On je hrabar na svojim konferencijama za štampu i među svojim ljudima, svojim autobusima i sendvičima. On nije hrabar kada treba da se govori. On šest godina nije razgovarao ni sa kim.

RSE: Odbijao je razgovore sa opozicionim liderima, ali ovo može biti originalna situacija u sistemu vladanja uspostaljenom u Srbiji od 2012. godine. Sada se on našao u poziciji da razgovara sa nekim ko je predstavnik građanskog pokreta. Možda u tom smislu dijalog može da se ostvari?

Trifunović: Ne znam kako se razgovara sa tim čovekom. On očigledno nije spreman na razgovor. I ako pristane na neki razgovor, to će biti razgovor iza televizije, gde će držati rukice i saslušati naše primedbe od kojih ništa neće uraditi. Svako pristajanje na to, znak je da je oslabio.

RSE: Nemamo nikakav znak da je oslabio. Ako se prisetimo poslednjih predsedničkih izbora (2017. godine), ostvario je više od 50 posto podrške birača. Stalno ponavlja - ko hoće sa mnom da razgovara mora da ima značajniji rezultat, koji se pokazuje kroz izbore, volju naroda i tome slično?

Trifunović: Evo mu 50.000 ljudi na ulici. Biće još više.

RSE: To opet zavisi kako ko procenjuje.

Trifunović: Dobro, evo recimo, sigurno ne procenjuje onaj ko plagira doktorate i tako dalje (ministar policije Nebojša Stefanović upustio se u javno dokazivanje da na protestima učestvuje mali broj ljudi, prim. aut.). Ne možemo njega smatrati za ozbiljnog čoveka.

On (Vučić) može da priča o svojim izborima. Mislim da ti izbori, kakve je on pravio proteklih godina, nisu bili izbori. To je bilo nešto što je ličilo na izbore, na kvazi izbore, gde on kontroliše sve, gde se broje mrtvi, gde se daju paketići od 20 eura, brašno, ulje, dupli papiri, peglanje listića. Sve što je mogao da uradi, uradio je. Mislim da takvi izbori, više ne smeju da postoje.

​RSE: Ništa od toga nije dokazano. Istina, mnoge partije opozicije su pominjale razne izborne nepravilnosti. Ali, ne mogu da se setim da je neko otišao na sud, da je neko tražio istragu?

Trifunović: Bilo je žalbi, nešto su i prećutali iz opozicije.

RSE: Plaše se?

Trifunović: Da li se ko plaši, da li je ko u nekom dogovoru, nemam pojma, više ne ulazim u to. Mislim da takva opozicija, što se mene tiče, nema tu vrstu legitimiteta da me predstavlja bilo gde, niti ću sebi više ikada dozvoliti da javno podržim bilo koga iz opozicije. Što se mene tiče, izgubili su to pravo.

RSE: Čemu onda vode protesti ukoliko ne postoji volja među organizatorima da prigrle neku političku opciju? Kako će se onda to nezadovoljstvo, koje se iskazuje na protestu, politički artikulisati?

Trifunović: U ime toga da bi opozicija shvatila šta treba da radi, a ne mi. Neću praviti stranku, niti bilo ko od nas. Ne pada mi na pamet. Opozicija treba da shvati šta i kako treba da radi da bi dokazali da su opozicija. Ovo nisu protesti za opoziciju, nego za zdrav razum. Da li oni žele da budu deo tog zdravog razuma, to je na njima, ja u to uopšte ne ulazim.

RSE: Lideri opozicionog Saveza za Srbiju su prisutni?

Trifunović: Oni šetaju, koliko znam. Nisam ih viđao.

​RSE: Kako ovo da shvatim da se organizatori protesta zapravo pojavljuju kao neka vrsta savetodavca opoziciji?

Trifunović: Ne, nikakva vrsta ni savetodavne uloge. Jednostavno, narodu je prekipelo. Nemojte od mene da tražite šta je konkretno. Narodu je prekipelo od svega: afera, krađa, ludila, prozivanja. Nije imao ko da nas štiti za sve to vreme. Ni jednog jedinog trenutka nas niko nije štitio i u ovih šest godina, a i pre, da se ne lažemo. Sada je dozlogrdilo.

Zašto bi sada mi morali da podržimo bilo koga od tih ljudi? Lično, ne podržavam nikog više, niti ćete me videti ni na jednom njihovom skupu. Ne želim da budem u bilo kakvoj vezi sa njima.

Ljudi koji su tamo su 98 odsto građani ove zemlje i ljudi koji nisu članovi ni jedne stranke. Smatram Vladu službenicima koji rade za mene, za nas i za vas, za sve koji smo ovde, a ne da mi radimo za njih. To je isto kao kada bi pitali da li su Žuti prsluci u Parizu za neke stranke? Nisu. Imaju svoje zahteve. Da li oni rade za neku opoziciju, za Le Penovu (Mari Le Pen, liderka francuske desnice, prim. aut.), ili ne znam za koga? Ne rade. Ljudima je dozlogrdilo i nešto žele da promene.

RSE: Prema analizama ima, naravno, raznih političkih uticaja i u protestu Žutih prsluka, ali mediji u Francuskoj izveštavaju o tim protestima. Kako ste Vi doživeli to što su ova tri protesta u Beogradu praktično ignorisana od strane mejnstrim medija?

Trifunović: To dovoljno govori o tome gde živimo. Mi sada pričamo za Radio Slobodna Evropa, što je meni vrlo licemerno. Ista ta Evropa će zažmuriti na sve to što se nama dešava. Mislim da smo mi i dalje pijunčići u nekim drugim kalkulacijama. Dok se nešto drugo ne završi, mi ćemo nastradati. Nije baš bitno šta će se dogoditi sa nama u tom međuprostoru.

Mislim da će se desiti paradoks, a to je da mi, koji smo se godinama zalagali za neke kvazievropske, to jest evropske vrednosti, šta god to značilo, postajemo lagano, ne evroskeptični, nego svesni tog cinizma koji je Evropska unija (EU) ispoljila prema nama. Nekako će se stvari, nažalost, obrnuti jer niko ne reaguje na ovo što se dešava ovde.

​RSE: Šta bi ta poželjna reakcija trebalo da bude?

Trifunović: O čemu se radi, šta je sa narodom na ulici, šta je sa krađama, sa korupcijom, sa slobodom govora?

RSE: Šta bi, prema Vašem mišljenju, trebalo da učini neka administracija u Briselu?

Trifunović: Da jasno izađe i kaže - ne može ovako, blokiramo sve pregovore i razgovore, dok se ovo ne završi. Ne možete da budete član EU ako se ovako ponašate prema svojim građanima. To je jasna poruka.

RSE: Ima sličnih primera Srbiji u Evropi, u samoj EU, i nemaju jasne mehanizme kako zaustaviti, na primer, određene poteze Viktora Orbana, mađarskog premijera?

Trifunović: Da, ali on je član EU i to je malo drugačije.

​RSE: Treba da budu strožiji prema Srbiji, nego prema Mađarskoj?

Trifunović: Zašto ne bi kada mi treba da postanemo deo toga? Od nečega moraju da počnu. Da li treba da nas puste da pogazimo one osnovne principe za koje se oni bore? Oni ih gaze time što ne čine ništa. Tog licemerja je meni preko glave. Mislim da smo ostavljeni sami sebi, ostali smo u rukama ove vlasti koja nas niti poštuje, niti želi da čuje, niti želi da razgovara, niti je želela bilo šta dobro tom narodu koji ne misli kao oni.

​RSE: Od 2012. godine, kada su pripadnici Srpske napredne stranke (SNS) i njihovi saveznici preuzeli vlast u Srbiji, dva puta su se suočili sa protestima. To je bilo nakon predsedničkih izbora, kada je Vučić pobedio. Desili su se "Proteste protiv diktature", koji su se relativno brzo istopili, i sada ovi. Vi dosta putujete po Srbiji. Kako javnost sa kojom se susrećete reaguje na ovo što se događa proteklih nedelja?

Trifunović: Dosta dobro, čini mi se ohrabreno. Ljudi se javljaju na ulici, dižu ruke, sviraju iz kola, čini mi se da su nešto prepoznali.

RSE: Pitam Vas zbog toga jer je dominantni utisak da je raspoloženje javnosti ipak pozitivno okrenuto ka SNS-u i Vučiću?

Trifunović: Jeste, zato što tu javnost kontrolišu oni. Ne postoji javnost. Vi niste čuli ni na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom ni jedan drugi glas. Da ne pričamo o Pinku, Hepiju, na RTS-u (Radio-televizija Srbije) vrlo retko. Ako se pojavi neko iz opozicije, tu su njih troje koji će graktati i urlati i šta god raditi, da se ne čuje bilo šta.

​RSE: Šta očekujete od RTS-a? Rečeno je pet minuta izveštaja u "Dnevniku 2"?

Trifunović: Očekujem da budu normalni, da se bave svojim poslom. Očekujem da budu javni medijski servis Srbije, da ih ne zanima šta misli samo vlast. Mene zanima šta misli druga strana, koja god to druga strana bila. Zanima me da javni medijski servis Srbije, koji je u službi građana Srbije, pita te građane šta misle, da dođu tamo i intervjuišu bilo koga od tih ljudi, da to puste u svojim dnevnicima i da pričaju o tome zašto je neko iz nedelje u nedelju na ulici i ima nešto protiv ove vlasti. To nije mali broj, neka nas je hiljadu, ali dođi, vidi i kaži.

Očekujem da danima Dnevnik ne počinje izveštajima iz Pariza, a da ne postoji izveštaj iz Beograda ili da postoji u 48. minutu petnaest sekundi, kao neki ljudi, nešto... To su strašne stvari. Mislim da je devedesetih bilo mnogo lakše. Tada smo imali taj RTS, ali sa druge strane i neke slobodne kanale.

RSE: Sektor nezavisnih medija bio je širi.

Trifunović: Jeste, toga više očigledno nema.

RSE: Jedan od ključnih zahteva organizatora protesta jeste zahtev vlasti Srbije da se utvrde nalogodavci ubistva Olivera Ivanovića (lider Građanske inicijative "Sloboda, demokratija, pravda" ubijen januara ove godine, prim. aut.). Zašto mislite - da Beograd ima te odgovore?

Trifunović: Ako se setite one kampanje pred izbore na Kosovu (lokalni izbori 2017. godine, prim. aut.), ta vlast je satanizovala tog čoveka. Bukvalno satanizovala.

​RSE: A to govori taman toliko, da su ga satanizovali.

Trifunović: I bili apsolutno protiv tog čoveka. Lično ne vidim razlog da je on smetao bilo kome na Kosovu. Mislim da je mnogo više smetao time što je pričao nekim ljudima ovde. Ne tvrdim ništa, niti znam, niti imam dokaze.

Meni je potpuno simptomatično da se taj neki Milan Radojičić (potpredsednik Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba, kog su kosovske specijalne policijske snage pokušale da uhapse u novembru zbog navodne povezanosti sa ubistvom Ivanovića, prim. aut.), brani, a pre godinu dana niko nije znao ko je. Predsednik se ograđivao od njega, a sada kaže da je to jedan divan čovek, koji pomaže Srbima na Kosovu.

Doveli su ga ovde i stavili na poligraf. Na poligraf su išli uglavnom njegovi (Vučićevi) prijatelji, uključujući i njega. Taj poligraf služi kao neki simbol istine. Poligraf je postao nešto neoborivo u bilo kakvom sudskom postupku, što se njih tiče. Njega su ekspresno doveli na taj srpski poligraf i zaključili da nije kriv. Kad nekoga toliko branite, onda mi se čini da nešto tu nije u redu.

​RSE: Dakle, tražite da istražni organi izađu sa informacijama o onome što znaju o ubistvu Olivera Ivanovića?

Trifunović: Apsolutno. To je valjda pošteno.

RSE: Pitanje Kosova je nemoguće ne otvoriti, bez obzira na to što su lideri Saveza za Srbiju tek prisutni na protestima. Oni se značajno razlikuju. Idu od tvrde desnice, pa do nekakvog centra, ali su se po pitanju Kosova složili.

Trifunović: To nije pitanje za mene.

RSE: Kako nije? Ako gledamo političke elite u Srbiji, Kosovo je pitanje svih pitanja.

Trifunović: Ja sam glumac, to je neko visoko političko pitanje koje se ne rešava. Sada treba da dam svoje stavove o Kosovu? Kakve veze imam sa tim?

RSE: Da li Vas zabrinjava izliv nasilja, što faktičkog, kao što je bilo prebijanje Borislava Stefanovića - što je bio povod za prve demonstracije, što ovog verbalnog - preko društvenih mreža i u javnom prostoru a što je itekako intenzivirano, otkako su protesti krenuli.

Trifunović: Ne možete ostati nemi na to. To nije baš prijatno. I ja sam dobijao sve i svašta na Tviteru. To više nije ni smešno, ni zabavno. To je taj govor koji su oni unosili šest godina, koji se raširio tako lepo. Mislim da je taj rečnik doveo do toga da možemo očekivati da nas neko prebije na ulici zato što mislimo drugačije.

​RSE: Da li Vi birate reči?

Trifunović: Biram reči u smislu da ih ne vređam i ne psujem ih.

RSE: Kako onda da shvatimo ono što ste napisali, a što je odjeknulo u javnosti, da je Saša Janković, bivši ombudsman i bivši predsednički kandidat, zapravo čovek Službe državne bezbednosti?

Trifunović: Koga sam tu uvredio?

RSE: Nije nimalo prijatna ocena.

Trifunović: Da li sam nekoga uvredio?

RSE: Kako ste se usudili da to javno iznesete?

Trifunović: Ja sam se usudio, ali me niko nije demantovao.

RSE: Kako ste došli do tog zaključka? Vi ste ga podržali kao predsedničkog kandidata na izborima 2017. godine.

Trifunović: Baš zato što sam ga podržao. Mislim da sam dužan prema onim ljudima koje sam prevario agitujući za tog čoveka. Dužan sam, kada sam shvatio o čemu se tu radi, da to kažem. Pokušavam da budem, koliko god mogu, moralno čist i ispravan.

Mnoge je prevario. Kada sam shvatio da nas je prevario, morao sam da reagujem. To je bila moja dužnost, ali i dužnost mnogih ljudi koji su bili u tom pokretu.

​RSE: Ali optužiti nekoga da je sve vreme radio za Državnu bezbednost.

Trifunović: Vi ste novinar, saznajte ko ga je zaposlio kao zaštitnika građana. Pitajte ga šta je radio u streljanama BIA-e (Bezbednosno-informativna agencija), kada je sedeo sa određenim ministrima. Pitajte ga da li se sretao sa premijerom Vučićem. Pitajte ga ko su mu savetnici, ko su mu najbliži ljudi.

RSE: On je na neka od tih pitanja odgovorio. Vratimo se protestu. Glumica Mirjana Karanović i košarkaški trener Duško Vujošević su na prvom protestu doživeli šta su doživeli i odustali od najavljenih govora na protestu. Kako ste se osećali tim povodom?

Trifunović: Loše. Sedeo sam sa njima kada se sve to dešavalo i nije nam bilo prijatno nijednog trenutka. Oboje su hteli da govore.

RSE: Da li su tu organizatori protesta popustili pred desnicom?

Trifunović: Jesu popustili. Pred nama su dobijali pozive, ne od desnice, nego od policije. Oni to sve znaju. Bez obzira na sve to, želeli su da govore. Na kraju su organizatorima rekli da odluče. Oni su odlučili da ne žele da nose na duši da bilo ko bude povređen. Prisustvovao sam tome i jako mi je žao što nisu govorili.

​RSE: Kako održati taj protest na liniji koja će podrazumevati, na primer, zalaganje organizatora za zdravu i pravnu državu, a da u ovim uslovima, koji su duboko politički polarizovani, ne skrenu u desnicu, u nacionalizam, da se ne podignu one snage koje zameraju Vučiću što nije, prema njima, dovoljno veliki nacionalista?

Trifunović: Odakle Vam ta ideja? Zašto bi skrenuli u desno? Ovo su ljudi na ulici.

RSE: Uzmite za primer upravo to što se dogodilo sa Mirjanom Karanović i Duškom Vujoševićem kao zanimljiv pokazatelj.

Trifunović: To je zanimljivo, ali se to više neće ponoviti. Prošle nedelje sam video LGBT zastave, video sam i ruske zastave. Išli su jedni pored drugih. Meni je to lepo. Mislim da je to pravac kojim treba ići.

​RSE: Mislite da će taj miks moći da se održi?

Trifunović: Ako i dalje budemo razmišljali o tome šta nam je krajnji cilj, moraće da se održi. Mislim da više nema prostora za tu vrstu podele, ko je levo, a ko desno. Mene to više ne zanima. Ako je narod tu, ako su oni došli i izveli svoju decu, svoje babe i dede, mene više ne zanima ko su.

RSE: Vaš brat je Sergej Trifunović, jednako poznat glumac. Njegovi komentari na Tviteru su prevazišli lične ocene i postali su deo šire političke rasprave i razlog za nove rasprave. Da li ste mu savetovali da primiri svoj nastup?

Trifunović: Jeste, primirio se. Tu je majka pobedila, nisam ja. Mislim da ne treba upadati u njihov vokabular gde oni pobeđuju. Niko ne može da bude toliko vulgaran i toliko odvratan koliko oni mogu da budu. Ako uđete u to, odmah ste izgubili bitku. Onda je mnogo teško objasniti nekom čoveku koji ne živi ovde, već negde u unutrašnjosti Srbije, zašto je on tako reagovao.

On se nikada nije bojao da kaže šta misli i nikada nije birao reči. Na to smo navikli godinama. Nisam ljubitelj toga, svađamo se oko toga puno, ali to je njegov način. Mislim da to više neće biti njegov način.

​RSE: Koliko u ovim uslovima košta ne bojati se reći šta misliš? Da li trpi Vaš poslovni angažman?

Trifunović: Trpi. Mada smo ovih dana imali premijeru predstave koju je režirao Kokan Mladenović u Svilajncu, jer ovde nigde nismo mogli da dobijemo salu, čak ni za probe. Zabranjivali su nam predstave, otkazivali projekte. Oni vrše pritisak, gde god mogu. Da li je to razlog da ne kažem šta mislim? Čim pomislim da ne mogu da kažem šta mislim, to je znak da moram da govorim.