Mladi na Kosovu posećuju biblioteke, bilo javne, bilo fakultetske, ali čitaju samo ono što im je neophodno za studij. Ima i onih koji se oslanjaju samo na Internet. Visoke cene knjiga jedan su od razloga njihova nečitanja.
Za mlade na Kosovu čitanje knjiga više nije, kako kažu, u modi, obzirom da je tehnologija znatno napredovala. Mnogi naslovi su sada dostupni i na Internetu, a mogu se naći i besplatno. Ipak, i dalje je mali broj onih koji čitaju, i čitanje se sve više koncentriše na studijsku literaturu.
Blerta Beselica kaže da se radije odlučuje da čita knjige na Internetu, nego one u štampanom izdanju:
„Na Internetu je sve bolje objašnjeno. Čak i na YouTube-u se mogu naći snimci u vezi raznih predavanja. Kad mi nešto nije jasno, odgovor uvek nađem na Internetu, tako da je Internet mnogo bolji", kaže Beselica.
Shpat, učenik srednje škole, kaže da je za njega elektronska verzija knjiga mnogo atraktivnija:
„Mislim da su kompjuter i Internet mnogo bolje sredstvo za informisanje. Možemo se informisati oko životnih problema, politike, obrazovanja i svega onoga što nas okružuje", pojašnjava Shpat.
Njomza Krasniqi, studentica Etnologije, navodi da obično čita ono što joj je potrebno za studije:
„Čitam slabo, i to su uglavnom knjige sa studija, koje se tiču nasledstva i kulture, ali nemam vremena da čitam knjige iz razonode i uopšte ih ne kupujem", kaže Njomza Krasniqi.
Vlasnik knjižare u Prištini, Florim Beqiri, kaže da interes građana za knjige postoji, ali da je prodaja ipak slaba, pošto se, kako navodi, kupci žale na visoke cene:
„Ima dosta zahteva građana, ali uzimajući u obzir socioekonomsku situaciju, vidimo da nisu u mogućnosti da ih kupe. Nova izdanja uglavnom koštaju od pet do 20 eura, a tokom dana prodamo između pet i sedam knjiga", navodi Beqiri.
Kreshnik Tahiri pak smatra da su cene knjiga za kosovski standard previsoke:
„Trudim se da čitam što više, ali kada bi cene knjiga bile niže, mislim da bi i čitanje bilo kvalitetnije i kupovali bi ono što želimo da čitamo. Ne bih posuđivali od drugih, već bi ih kupovali", kaže Tahiri.
Sali Bashota, direktor Nacionalne i univerzitetske biblioteke u Prištini, kaže da je čitanje jedan od važnih faktora društvenog razvoja, ali da su, napretkom tehnologije, knjige sada sve popularnije u elektronskom izdanju:
„Na Kosovu se uglavnom čita literatura univerzitetske kolekcije. Zbog okolnosti pod kojima se Kosovo nalazilo do sada, ali i zbog nedostatka budžeta u institucijama, možemo reći da je čitanje u padu. Na to je uticao i razvoj tehnologije, zapravo, veliki broj biblioteka u svetu sada se digitalizuje, a taj slučaj je i kod nas", navodi Bashota.
Ovakva situacija može uticati znatno negativno na društveni razvoj, kaže on, i dodaje da je važno da se više radi na povećanju nivoa komunikacije sa čitaocima:
„To se može postići kroz više oblika – organizovanjem sajmova knjiga, debata o književnosti, kulturi i delima, kako bi to uticalo na razvoj društva. Prema tome, postoji potreba da se na tome više radi, i potrebno je više fondova, kako bi knjiga bila bliže čitaocu", zaključuje Bashota.
Za mlade na Kosovu čitanje knjiga više nije, kako kažu, u modi, obzirom da je tehnologija znatno napredovala. Mnogi naslovi su sada dostupni i na Internetu, a mogu se naći i besplatno. Ipak, i dalje je mali broj onih koji čitaju, i čitanje se sve više koncentriše na studijsku literaturu.
Blerta Beselica kaže da se radije odlučuje da čita knjige na Internetu, nego one u štampanom izdanju:
„Na Internetu je sve bolje objašnjeno. Čak i na YouTube-u se mogu naći snimci u vezi raznih predavanja. Kad mi nešto nije jasno, odgovor uvek nađem na Internetu, tako da je Internet mnogo bolji", kaže Beselica.
Shpat, učenik srednje škole, kaže da je za njega elektronska verzija knjiga mnogo atraktivnija:
„Mislim da su kompjuter i Internet mnogo bolje sredstvo za informisanje. Možemo se informisati oko životnih problema, politike, obrazovanja i svega onoga što nas okružuje", pojašnjava Shpat.
Njomza Krasniqi, studentica Etnologije, navodi da obično čita ono što joj je potrebno za studije:
„Čitam slabo, i to su uglavnom knjige sa studija, koje se tiču nasledstva i kulture, ali nemam vremena da čitam knjige iz razonode i uopšte ih ne kupujem", kaže Njomza Krasniqi.
Vlasnik knjižare u Prištini, Florim Beqiri, kaže da interes građana za knjige postoji, ali da je prodaja ipak slaba, pošto se, kako navodi, kupci žale na visoke cene:
„Ima dosta zahteva građana, ali uzimajući u obzir socioekonomsku situaciju, vidimo da nisu u mogućnosti da ih kupe. Nova izdanja uglavnom koštaju od pet do 20 eura, a tokom dana prodamo između pet i sedam knjiga", navodi Beqiri.
Kreshnik Tahiri pak smatra da su cene knjiga za kosovski standard previsoke:
„Trudim se da čitam što više, ali kada bi cene knjiga bile niže, mislim da bi i čitanje bilo kvalitetnije i kupovali bi ono što želimo da čitamo. Ne bih posuđivali od drugih, već bi ih kupovali", kaže Tahiri.
Sali Bashota, direktor Nacionalne i univerzitetske biblioteke u Prištini, kaže da je čitanje jedan od važnih faktora društvenog razvoja, ali da su, napretkom tehnologije, knjige sada sve popularnije u elektronskom izdanju:
„Na Kosovu se uglavnom čita literatura univerzitetske kolekcije. Zbog okolnosti pod kojima se Kosovo nalazilo do sada, ali i zbog nedostatka budžeta u institucijama, možemo reći da je čitanje u padu. Na to je uticao i razvoj tehnologije, zapravo, veliki broj biblioteka u svetu sada se digitalizuje, a taj slučaj je i kod nas", navodi Bashota.
Ovakva situacija može uticati znatno negativno na društveni razvoj, kaže on, i dodaje da je važno da se više radi na povećanju nivoa komunikacije sa čitaocima:
„To se može postići kroz više oblika – organizovanjem sajmova knjiga, debata o književnosti, kulturi i delima, kako bi to uticalo na razvoj društva. Prema tome, postoji potreba da se na tome više radi, i potrebno je više fondova, kako bi knjiga bila bliže čitaocu", zaključuje Bashota.