Piše: Nevena Bogdanović
Ne postoji bilo kakav osnov da Srbija raskida dosadašnji nivo saradnje sa Huavejom, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) ministar trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije Rasim Ljajić, povodom restrikcija koje je američka kompanija Gugl (Google) uvela kineskoj kompaniji Huavej (Huawei) sa kojom Srbija ima nekoliko potpisanih sporazuma o saradnji.
Američki gigant Gugl, čiji sistem Android koriste pametni telefoni širom sveta, saopštio je da prekida sve veze sa Huavejom, a ta odluka je usledila nakon što je američki predsednik Donald Tramp prošle nedelje zabranio američkim telekomunikacionim kompanijama da posluju sa stranim firmama koje mogu da predstavljaju opasnost za nacionalnu bezbednost u SAD.
Trampova mera se odnosi i na Huavej, drugog svetskog proizvođača pametnih telefona, koga SAD optužuje za špijuniranje na račun Kine.
Posledice Guglovih restrikcija Huaveju za korisnike u Srbiji
Suspendovanje licence Huaveju od strane Gugla znači da će kineski proizvođač mobilnih telefona ostati ubuduće samo na osnovnoj verziji Android operativnog sistema, ukoliko ne odluči da razvija svoj operativni sistem, navode mediji.
Najnoviji potez, kako se procenjuje, drastično će otežati poslovanje Huaveja na tržištu pametnih telefona izvan Kine, s obzirom da će ovom odlukom kineski tehnološki gigant izgubiti pristup ažuriranjima Guglovog operativnog sistema.
Rojters javlja da je portparol Gugla objavio da će trenutni korisnici Huavejovih telefona s Gugl aplikacijama moći i dalje da koriste te aplikacije, kao i da skidaju nova ažuriranja za te aplikacije.
Kako se navodi, sledeća verzija Android smart telefona će izgubiti pristup popularnim uslugama, uključujući Gugl plej prodavnicu, Gmail i YouTube aplikacije.
Na osnovu informacija koje su trenutno dostupne, postojeći korisnici Huawei uređaja neće imati nikakav problem u korišćenju servisa kao što su Google Play i Google Play Protect, odgovaraju za RSE iz kompanije „Vip mobile Srbija“, koja je članica Telekom Austrija Grupe.
„Intenzivno pratimo razvoj situacije na relaciji Huavej – Gugl, i u skladu sa daljim odlukama ćemo reagovati“, kažu u Vipu.
Kompanija Telenor u svom odgovoru takođe navodi da trenutna situacija nema nikakvog uticaja na njihove korisnike koji već poseduju Huavej uređaj. Da korisnici nemaju razloga za brigu, ponavlja i državni teleoperater Telekom Srbija u odgovoru za RSE.
Na pitanje Telekomu kako će novonastala situacija uticati na saradnju sa Huavejom, koji je jedan od njihovih najvažnijih dobavljača – odgovora za sada nema.
„Nastavićemo da pratimo situaciju, a sa našim partnerom, kompanijom Huavej smo u redovnoj komunikaciji“, navedeno je u kratkom odgovoru Telekoma.
Kako restrikcije utiču na projekte Srbije sa Huavejem?
Vlada Srbije je od 2017. godine potpisala nekoliko sporazuma o saradnji sa kompanijom Huavej, na osnovu Sporazuma Vlade Srbije sa Vladom Narodne Republike Kine.
Saradnja sa tom kineskom kompanijom bila je i jedna od tema posete srpske delegacije Kini u aprilu ove godine, u okviru inicijative "Pojas i put". Tada je najavljen i projekat "Pametni gradovi u Srbiji", na kom su partneri Vlada Srbije i Huavej.
„Svrha potpisivanja tog dokumenta je razvoj strategije pametnih gradova, kroz pozicioniranje kompanije Huavej kao strateškog partnera za gradove i lokalne samouprave poput Beograda, Niša, Novog Sada i ostalih“, navodi se u saopštenju Vlade.
"Zajedničkim radom, kroz međusobnu razmenu informacija obezbediće se platforma za digitalnu transformaciju u javnom, finansijskom, obrazovnom i energetskom sektoru, kao i u oblasti saobraćaja", piše u saopštenju. Kao poseban cilj saradnje navodi se otvaranje Huavej centra za inovacije za digitalnu transformaciju, kao regionalnog centra za Zapadni Balkan sa sedištem u Beogradu.
„Mi ne želimo da budemo kolateralna šteta sukoba velikih telekomunikacionih kompanija. Ovde se radi o sukobu dva giganta“, kaže mnistar Rasim Ljajić i dodaje da je u toku realizacija više ugovora sa Huavejom.
„Do kraja iduće godine 750 hiljada domaćinstava biće povezano optičkom mrežom, što je upravo rezultat potpisanog dogovora, vrednog 150 miliona evra“, naglašava Ljajić navodeći da je Huavej bio „korektan partner“, te da nema potrebe da se dosadašnji nivo saradnje raskida.
„Mnoge telekomunikacione kompanije u Evropi imaju slične ugovore, rade sa Huavejom i ne nameravaju da to prekinu, s obzirom na to da je on u ovom trenutku najveći snabdevač telekomunikacionom opremom u svetu“, pojašnjava Ljajić.
Da bi druge zemlje mogle biti potencijalna kolateralna šteta odnosa SAD i Kine, mišljenja je Dragana Mitrović, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, specijalizovana za pitanja pozicije Kine u današnjem svetu. Kaže da se potez Gugla prema Huaveju ne može posmatrati izvan sfere političkih pitanja.
„Ima mnogo politike i ovo je vrlo ozbiljan udarac Huaveju. Ovo možemo posmatrati i kao pokušaj američkog pritiska“, pojašnjava Mitrović.
„Onda su se sve zemlje koje su ušle u saradnju sa Huavejom - uključujući i našu, našle u jednoj veoma nezgodnoj situaciji – kao kada kupite auto, a onda saznate da nećete moći da dobijate rezervne delove. Mi smo ovde sada pasivni, i možemo da se nadamo da posledice neće biti loše za nas“, navodi Mitrović.
Odnosi SAD i Kine i restrikcije Huaveju još uvek se nisu prelili na tržište EU, kao i na tržište Srbije, kaže Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, inače jedan od autora istraživanja o saradnji Kine sa državama Zapadnog Balkana i Višegradske grupe.
Saradnja sa kompanijom Huavej je, međutim, tema u sve više država članica EU. Vladisavljev objašnjava da države Evrope u kojima je postojeća telekomunikaciona infrastruktura u velikoj meri vlasništvo Huaveja, sada pokušavaju da se zaštitite uvođenjem specijalnih zakona - poput najavljenog ’’Lex Huaveja’’ u Nemačkoj, ili parlamentarnih procedura u Velikoj Britaniji.
Nemački zakon, prema najavama, osigurao bi da Huavej neće predati podatke kineskoj državi pre nego što Nemačka dozvoli da Huavej učestvuje u izgradnji 5G mobilne mreže, koja donosi višestruko uvećane brzine protoka i veću pokrivenost.
Upitan da li je Srbija razmatrala donošenje sličnih mera kojima bi se regulisalo poslovanje Huaveja, Ljajić odgovara da se to u ovom trenutku ne razmatra.
„U ovom trenutku to nije opcija, niti ima potrebe za donošenjem bilo kakvog ’lex specialisa’ (posebnog zakona). Postoji čitav niz zakona i imamo pravni osnov ukoliko je potrebno da se na bilo koji način zaštitimo. Mislim i da velike telekomunikacione mreže u Evropi to više čine da umire vlastitu javnost“, kaže Ljajić.
Vladisavljev, međutim, napominje da postoji potencijalna mogućnost za zloupotrebu podataka, budući da je Huavej kompanija koja je u izuzetno bliskim odnosima sa kineskim državnim aparatom.
„Sa druge strane, Srbija je u vreme opšte pozornosti prema učešću Huaveja na svetskom tržištu potpisala nekoliko dodatnih sporazuma o strateškom partnerstvu. Između ostalog i onaj koji je poznat kao 'Bezbedan grad', sa Ministarstvom unutrašnjih poslova“, podseća Vladisavljev.
Objašnjava da je taj sporazum poslužio kao osnova za postavljanje hiljadu nadzornih kamera na 800 lokacija u Beogradu.
„Na koji način će te kamere biti korišćene, i na koji način će se upotrebljavati informacije koje će biti prikupljene, među kojima su i prepoznavanje lica – to ostaje da se vidi. Mogućnost zloupotrebe naravno postoji, ali to nije nešto što je ’de facto’ vezano za Huavej. Krajnji korisnici ne bi trebalo da budu Huavej ili kineska država, već bezbednosne strukture Srbije“, ističe Vladisavljev i dodaje da veruje da do zloupotrebe podataka ne bi moglo da dođe bez znanja ili dozvole države Srbije.
Povodom optužbi Sjedinjenih Američkih Država (SAD) o navodnim prisluškivanjima Huaveja i prenošenju osetljivih informacija vlastima u Kini, Ljajić odgovara da takvih bezbednosnih pretnji u Srbiji nije bilo.
„Bezbednosnih pretnji nije bilo. Ukoliko ih u perspektivi bude, institucije će adekvatno reagovati. Za sad nema nikakve potrebe da se od toga pravi slučaj, pre nego što se na tom planu bilo šta desilo“, smatra ministar telekomunikacija.
Dok ministar Ljajić tvrdi da nema razoga za brigu, Stefan Vladisavljev naglašava da Srbija nema mehanizme koji bi sprečili potencijalni loš uticaj stranih investicija.
„Ono što Srbija ima je verifikacija međunarodnih ugovora, koja mora proći kroz parlamentarnu proceduru. Ali ono što ostavlja prostor za oprez je činjenica da se naš parlament ne može nazvati izuzetno funkcionalnim u poslednje vreme. Sporazumi prolaze po hitnoj proceduri, bez neke velike javne rasprave, ako do nje uopšte i dođe, tako da mi ne znamo sve detalje sporazuma“, kaže Vladisavljev i dodaje da su sporazumi koje Srbija potpisuje sa stranim investitorima često objavljeni u redukovanoj verziji, ili nisu uopšte objavljeni.
EU je u aprilu počela sa primenom prvog alata za proveru direktnih stranih investicija u državama članicama.
„Obuhvaćeni su kritični sektori i tehnologije koja izvode netransparentna preduzeća u državnom vlasništvu i koja su povezana s vlastima, kao i direktna strana ulaganja koja imaju uticaja na programe i projekte EU-a“, navodi se u obrazloženju Evropskog parlamenta.
Facebook Forum