Zaključkom od 22. oktobra 2019. godine da je Hrvatska spremna da se pridruži Šengenskom prostoru Evropska komisija namerno prelazi preko dokaza o nasilnom vraćanju migranata na hrvatskoj granici, saopštila je međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch.
Objavila je i video dokument u kome se dokumentuju takve zloupotrebe.
Akcija Evropske komisije šalje poruku da ozbiljna kršenja ljudskih prava nisu prepreka šengenskom pridruživanju. Evropska komisija bi trebalo da istraži problem umesto da nagrađuje Hrvatsku.
"Nezakonita, nasilna i nasumična vraćanja tražilaca azila i migranata iz Hrvatske trebalo bi da onemoguće Hrvatsku da se pridruži Šengenskom prostoru", rekla je Lidija Gall, viša istraživačica organizacije Human Rights Watch za Istočnu Evropu i Balkan. "Ignorisanje hrvatskog zlostavljanja migranata na njenim granicama pretvorilo je pravilo da je šengensko članstvo uslovljeno poštovanjem ljudskih prava, u praznu priču."
- Von der Leyen u Zagrebu: Potpora ulasku Hrvatske u Šengen
- Udruge zabrinute za migrante na granici s Hrvatskom
U priloženom videu Human Rights Watch-a prikazani su intervjui s ljudima ubrzo nakon što ih je hrvatska policija u avgustu nasumično vratila u Bosnu. Snimljeni su i intervjui sa drugim žrtvama i svedocima nasilnih vraćanja, uključujući i gradonačelnika Bihaća, bosanskog grada preko hrvatske granice. Takođe pokazuje verodostojne tajne snimke hrvatskih policajaca koji prate grupe migranata preko granice u Bosnu i Hercegovinu, bez obavljanja odgovarajućeg postupka.
U svojoj proceni Evropska komisija priznaje da uskraćivanje pristupa postupku azila potencijalnim tražiocima azila i navodi o upotrebi sile od strane hrvatske policije ostaju izazov. Zaključuje, međutim, da je stvaranje sistema za praćenje akcija hrvatske pogranične policije i obećanja hrvatske vlade da će istražiti navode o upotrebi sile protiv migranata dovoljno da se zaključi da je Hrvatska učinila dovoljno „da ispuni svoje opredjeljenje u vezi sa zaštitom ljudskih prava“.
- Migranti u reportaži BBC-a: 'Hrvatska policija nas tuče'
- HRW o migrantskoj krizi u Bihaću: Zabrinjavajući razvoj situacije
- Amnesty: BiH da osigura prava migrantima i izbjeglicama
Arbitrarno vraćanje tražilaca azila bez uvažavanja njihove potrebe za zaštitom u suprotnosti je sa zakonom Evropske unije o azilu, Poveljom EU o osnovnim pravima i Konvencijom o izbeglicama iz 1951. godine.
Human Rights Watch je dokumentovao arbitrarna kolektivna proterivanja iz Hrvatske u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu od 2016. godine. U nekim slučajevima hrvatski pogranični policajci koristili su silu, udarali ljude pesnicama, šutirali i terali ih da trče između redova policajaca. Nasilje je primenjivano i prema ženama i deci. Za razliku od zakonitih deportacija, migrante nisu vraćali u mesta ulaska, već u udaljena pogranična područja, pri čemu su, ponekad, bili prisiljeni da prelaze ledene potoke.
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbjeglice (UNHCR), komesar Saveta Evrope za ljudska prava i druge nevladine organizacije reagovali su na upozorenja Human Rights Watch-a. Iako je predsednica Kolinda Grabar-Kitarović u julu napokon priznala da je granična policija pribegavala sili, hrvatske su vlasti više puta negirale optužbe, uključujući i navode Human Rights Watch-a, a u nekim slučajevima su optuživale grupe za pomoć i žrtve da su izmišljale činjenice kako bi hrvatska policija izgledala loše.
Šatori u 'Vučjaku' prokišnjavaju, zalihe hrane pri kraju
Hrvatske vlasti nisu preduzele istinske mere za zaustavljanje ovakve prakse, saopštio je Human Rights Watch. Na sastanku u maju, sa predstavnicima ove organizacije, državna sekretarka hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova, Terezija Gras rekla je da će hrvatska policija istražiti sve pritužbe migranata zbog zlostavljanja policije, ali nije imala odgovor na pitanje koliko pritužbi su hrvatske vlasti primile, niti je mogla da objasni kako je migrant gurnut iz Hrvatske u Bosnu i Hercegovinu mogao podneti žalbu vlastima u Hrvatskoj.
Da bi se pridružile šengenskoj zoni - gde su 22 države članice EU i četiri države koje nisu članice EU efektivno ukinule graničnu i pasošku kontrolu, države članice moraju ispuniti određene kriterijume utvrđene u zakonima EU, uključujući poštovanje prava na traženje azila. Član 4 zakona o šengenskim granicama EU kaže da države članice treba da postupaju u skladu sa pravom EU i „obavezama vezanim za pristup međunarodnoj zaštiti, posebno za princip zabrane proterivanja". Nasilna vraćanja kojima se ljudi sprečavaju da pristupe hrvatskom postupku azila krše član 4 Zakona o šengenskim granicama, navodi HRW.
- Migranti u predsjedničkoj kampanji u Hrvatskoj
- Riječ 'izbjeglica' s negativnim značenjem
- O migrantima: Ograda na Maljevcu priprema za 'Schengen'?
Pre nego što uzme u obzir izveštaj Evropske komisije za odobravanje punog pristupa Hrvatske Šengenu, Evropski savet bi trebalo da pozove na ponovnu ocenu usklađenosti Hrvatske sa zakonom EU o šengenskim granicama.
Zagreb bi trebalo pritisnuti da pokaže konkretan napredak uspostavljanjem nezavisnog i efiksnog mehanizma nadgledanja i tražiti mu dokaze o temeljnim istragama nasilnog nasumičnog vraćanja migranata preko svojih granica.
Komisija bi takođe trebalo da pokrene legalni postupak protiv Hrvatske zbog kršenja zakona EU, saopštio je Human Rights Watch.
