U Specijalnom sudu iduće nedelje počinju saslušanja svedoka u istrazi o oružanoj pobuni Jedinica za specijalne operacije (JSO) iz novembra 2001. godine, koja se smatra uvodom u ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.
Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević rekao je da se sada saslušavaju osobe koje bi mogle imati saznanja u vezi sa tim događajem.
Prethodno su saslušani i osumnjičeni za samo organizovanje pobune - Milorad Ulemek Legija, Duško Maričić Gumar i Zvezdan Jovanović. Protiv njih su doneta i rešenja o sprovođenju istrage.
Radisavljević navodi da saslušanja svedoka neće biti otvorena za medije, a na pitanje koliko očekuje da će istraga trajati, za Radio Slobodna Evropa kaže:
„Ne mogu da kažem koliko će nam trebati vremena da se završi kompletna istraga i to iz više razloga. Pre svega zbog toga što u ovom trenutku u Posebnom odeljenju rade samo dvojica istražnih sudija koji su preopterećeni poslom. Drugi razlog je to što ne možemo predvideti kakav će biti odaziv, da li ćemo sva lica moći da pronadjemo, da li će se odazvati po prvim pozivima ili će neko morati biti privodjen. Konačno, ne znamo šta će nam se još kao sporna pitanja otvoriti u toku istrage.“
Rajko Danilović, pravni zastupnik porodice Đinđić, uveren je da pobuna takozvanih „Crvenih beretki“ predstavlja uvod u ubistvo premijera, te da je istraga o tom događaju neophodna kako bi se otkrila cela istina o tome ko je stajao iza ubistva prvog čoveka srpke vlade:
„To je početak jednog puzećeg državnog udara koji se, nažalost, završio tragičnim ubistvom premijera. Ta pobuna ne može da se posmatra izolovano i nezavisno od političkog života u Srbiji. I druge su političke snage osim grupe okupljene oko Predsednika podržavale tu pobunu, davale joj podršku i budile nadu da se može smeniti vlast i, posebno, da se može ukloniti premijer. Naravno, niko nije očekivao da će to uklanjanje premijera biti potpuno, da će biti ubijen nego da će biti smenjen, tako da ispitivanje same pobune i jeste početak davanja odgovora na pitanje koje političke snage stoje iza ubistva Zorana Đinđića. Jer Đinđića su ubile državne strukture – JSO je specijalna jedinica države“, ocenjuje Danilović.
Tomić i Koštunica
Advokat Srđa Popović podneo je 10. novembra 2010. godine krivičnu prijavu zbog oružane pobune protiv pripadnika Jedinice za specijalne operacije.
Prethodna Istraga i suđenje izvršiocima atentata na premijera Đinđića nije ispitivala ko je direktni nalogodavac Milorada Ulemeka Legije. Mnoge indicije, međutim, kaže Popović, ukazuju na sumnju da je ključni čovek i spona sa Legijom bivši načelnik KOS-a Aco Tomić, koji je izjavio da Vojska uopšte neće intervenisati da uguši oružanu pobunu JSO.
Političkoj odgovornosti, argumentuje Popović, ne može umaći ni tadašnji predsednik države Vojislav Koštunica. On bi morao odgovoriti na pitanja zašto je pobunu JSO nazvao običnim štrajkom poput štrajka lekara i zašto kao predsednik nije ispunio svoju ustavnu dužnost i Vojsci naredio da pobunu uguši.
Popović je nedavno za crnogorsku IN televiziju prvi put rekao i to „da su u doba pre pobune u Jedinicu (za specijalne operacije) dolazili ljudi iz DSS-a koji su ih podsticali na pobunu".
"I nešto što me je još više zapanjilo – da je takozvani Zemunski klan finansirao kampanje Vojislava Koštunice. Ako bi takvo jedno svedočenje to pokazalo, onda mislim da više ne bismo morali ni o čemu da sumnjamo“, naveo je Popović.
Fotogalerija: Sećanje na Zorana Đinđića, 2010.
A na pitanje Radija Slobodna Evropa veruje li da će tužilaštvo i sud odoleti eventualnim političkim pritiscima kad je reč otkrivanju političke pozadine ubistva premijera Đinđića Popović kaže:
„To je teško pitanje. S druge strane, da ne verujem – ne bih tu izjavu ni pisao. Po meni, osnovne činjenice su takoreći opštepoznate. Dakle, mislim na činjenicu oružane pobune JSO, koju smo svi videli i koju ne treba ni dokazivati. Drugo, u odnosu na Vojislava Koštunicu, takođ e je opštepoznata činjenica da je on javno podržao to teško krivično delo protiv ustavnog poretka i bezbednosti. Koštunica kaže da nije upotrebio reč ,podržavam, - ali to je zaista sofizam. Jasno je da je on to podržao i da se na sudjenju za atentat pokazalo da su i atentatori to shvatili kao podršku. Dakle, zakon se vrlo lako može primeniti, on vrlo jasno definiše da se tu radi o teškom krivičnom delu oružane pobune i da je njima u tome pomogao Vojislav Koštunica“, ocenjuje Popović.
RSE: Očekujete li političke pritiske na tužilaštvo?
Popović: Ovo je Srbija, politički pritisci uvek postoje, a što je još gore, ja mislim da ovde državni organi često i anticipiraju te pritiske pa unapred odlučuju tako da do otvorenih pritisaka i ne dodje. Ja osećam u celom pravosudju da postoji jedno očekivanje eventualne promene vlasti, da su svi jako oprezni i da hodaju po jajima, ne želeći da se izleću u ovom trenutku.
RSE: To vidite kao veliku opasnost po ovaj proces?
Popović: Da, to vidim i ovde, ali vidim i u drugim postupcima u kojima učestvujem, Vidim da postoji oklevanje, da se radije stvari razvlače da se preguraju izbori.
***
Prvi deo dokumentarnog filma o pobuni JSO pod nazivom 'Jedinica' autora Filipa Švarma možete, ukoliko želite, pogledati OVDE.
Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević rekao je da se sada saslušavaju osobe koje bi mogle imati saznanja u vezi sa tim događajem.
Prethodno su saslušani i osumnjičeni za samo organizovanje pobune - Milorad Ulemek Legija, Duško Maričić Gumar i Zvezdan Jovanović. Protiv njih su doneta i rešenja o sprovođenju istrage.
Radisavljević navodi da saslušanja svedoka neće biti otvorena za medije, a na pitanje koliko očekuje da će istraga trajati, za Radio Slobodna Evropa kaže:
„Ne mogu da kažem koliko će nam trebati vremena da se završi kompletna istraga i to iz više razloga. Pre svega zbog toga što u ovom trenutku u Posebnom odeljenju rade samo dvojica istražnih sudija koji su preopterećeni poslom. Drugi razlog je to što ne možemo predvideti kakav će biti odaziv, da li ćemo sva lica moći da pronadjemo, da li će se odazvati po prvim pozivima ili će neko morati biti privodjen. Konačno, ne znamo šta će nam se još kao sporna pitanja otvoriti u toku istrage.“
"Đinđića su ubile državne strukture – JSO je specijalna jedinica države“, ocenjuje advokat porodice Đinđić, Rajko Danilović.
Rajko Danilović, pravni zastupnik porodice Đinđić, uveren je da pobuna takozvanih „Crvenih beretki“ predstavlja uvod u ubistvo premijera, te da je istraga o tom događaju neophodna kako bi se otkrila cela istina o tome ko je stajao iza ubistva prvog čoveka srpke vlade:
„To je početak jednog puzećeg državnog udara koji se, nažalost, završio tragičnim ubistvom premijera. Ta pobuna ne može da se posmatra izolovano i nezavisno od političkog života u Srbiji. I druge su političke snage osim grupe okupljene oko Predsednika podržavale tu pobunu, davale joj podršku i budile nadu da se može smeniti vlast i, posebno, da se može ukloniti premijer. Naravno, niko nije očekivao da će to uklanjanje premijera biti potpuno, da će biti ubijen nego da će biti smenjen, tako da ispitivanje same pobune i jeste početak davanja odgovora na pitanje koje političke snage stoje iza ubistva Zorana Đinđića. Jer Đinđića su ubile državne strukture – JSO je specijalna jedinica države“, ocenjuje Danilović.
Tomić i Koštunica
Advokat Srđa Popović podneo je 10. novembra 2010. godine krivičnu prijavu zbog oružane pobune protiv pripadnika Jedinice za specijalne operacije.
Prethodna Istraga i suđenje izvršiocima atentata na premijera Đinđića nije ispitivala ko je direktni nalogodavac Milorada Ulemeka Legije. Mnoge indicije, međutim, kaže Popović, ukazuju na sumnju da je ključni čovek i spona sa Legijom bivši načelnik KOS-a Aco Tomić, koji je izjavio da Vojska uopšte neće intervenisati da uguši oružanu pobunu JSO.
Političkoj odgovornosti, argumentuje Popović, ne može umaći ni tadašnji predsednik države Vojislav Koštunica. On bi morao odgovoriti na pitanja zašto je pobunu JSO nazvao običnim štrajkom poput štrajka lekara i zašto kao predsednik nije ispunio svoju ustavnu dužnost i Vojsci naredio da pobunu uguši.
Popović je nedavno za crnogorsku IN televiziju prvi put rekao i to „da su u doba pre pobune u Jedinicu (za specijalne operacije) dolazili ljudi iz DSS-a koji su ih podsticali na pobunu".
"I nešto što me je još više zapanjilo – da je takozvani Zemunski klan finansirao kampanje Vojislava Koštunice. Ako bi takvo jedno svedočenje to pokazalo, onda mislim da više ne bismo morali ni o čemu da sumnjamo“, naveo je Popović.
Fotogalerija: Sećanje na Zorana Đinđića, 2010.
A na pitanje Radija Slobodna Evropa veruje li da će tužilaštvo i sud odoleti eventualnim političkim pritiscima kad je reč otkrivanju političke pozadine ubistva premijera Đinđića Popović kaže:
„To je teško pitanje. S druge strane, da ne verujem – ne bih tu izjavu ni pisao. Po meni, osnovne činjenice su takoreći opštepoznate. Dakle, mislim na činjenicu oružane pobune JSO, koju smo svi videli i koju ne treba ni dokazivati. Drugo, u odnosu na Vojislava Koštunicu, takođ e je opštepoznata činjenica da je on javno podržao to teško krivično delo protiv ustavnog poretka i bezbednosti. Koštunica kaže da nije upotrebio reč ,podržavam, - ali to je zaista sofizam. Jasno je da je on to podržao i da se na sudjenju za atentat pokazalo da su i atentatori to shvatili kao podršku. Dakle, zakon se vrlo lako može primeniti, on vrlo jasno definiše da se tu radi o teškom krivičnom delu oružane pobune i da je njima u tome pomogao Vojislav Koštunica“, ocenjuje Popović.
RSE: Očekujete li političke pritiske na tužilaštvo?
Popović: Ovo je Srbija, politički pritisci uvek postoje, a što je još gore, ja mislim da ovde državni organi često i anticipiraju te pritiske pa unapred odlučuju tako da do otvorenih pritisaka i ne dodje. Ja osećam u celom pravosudju da postoji jedno očekivanje eventualne promene vlasti, da su svi jako oprezni i da hodaju po jajima, ne želeći da se izleću u ovom trenutku.
RSE: To vidite kao veliku opasnost po ovaj proces?
Popović: Da, to vidim i ovde, ali vidim i u drugim postupcima u kojima učestvujem, Vidim da postoji oklevanje, da se radije stvari razvlače da se preguraju izbori.
***
Prvi deo dokumentarnog filma o pobuni JSO pod nazivom 'Jedinica' autora Filipa Švarma možete, ukoliko želite, pogledati OVDE.