Herta Miler (Müller), književnica, dobitnica Nobelove nagrade i disidentkinja, izjavila je da je izbeglica koja nije mogla da živi u svojoj zemlji.
Miler, koja je 1987. napustila Rumuniju, tokom književne večeri pod nazivom "Logika 29. februara" je istakla da nakon obaranja Nikolaja Čaušeskua 1989, rumunske vlasti nikada nisu utvrdile koliko je tačno ljudi poginulo bežeći od terora njegovog režima – za razliku od Nemačke koja se seća ubijenih iz tadašnje Istočne Nemačke.
Domaćini manifestacije koja se odigrala u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu bili su pisci Mihael Martens (Michael) i Ivan Ivanji, dok je odlomke iz knjiga Herte Miler čitala glumica Mirjana Karanović.
"Aktuelna izbeglička i migrantska kriza u trenutku me je vratila na sopstvenu priču jer diktatura stvara izbeglice", stav je Herte Miler autorke koja u svojim delima opisuje život u totalitarizmu, progon nemačke manjine u rumunskom delu Banata, razmatrajući i kako se telesno i duhovno odbraniti od života u takvim uslovima.
Miler je ukazala da su pokušaji bekstva iz Rumunije u vreme Čaušeskuove vlasti bili, kako se izrazila, kolektivni fenomen.
"Znali smo da je tadašnja Jugoslavija otvorenija od država koje su tada bile iza gvozdene zavese i da se iz nje može lakše bežati dalje ka drugim državama. Često sam, vozeći se vozom prugom pored Dunava, izlazila iz kupea sa ostalim putnicima, među kojima su bila i vojna lica. Gledali smo u tu reku znajući da bi tamo preko nje mogla biti sloboda", prisetila se spisateljica, dela poput "Ljuljaška daha", "Lisac je oduvek bio lovac", "Životinja srca", "Čovek je veliki fazan na ovom svetu".
"Nisu iz zemlje samo bežali Rumuni, već i nemačka manjina. One koji su se odvažili da preplivaju Dunav proganjali čamcima i brodovima, a mnogi su ginuli u vodi od propelera. Oni koji su, pak, u tome uspeli, snalazili su se na sve načine, pa i autostopom da stignu, najčešće do Austrije. Ja se na tako nešto nisam usuđivala bilo mi je previše rizično", kaže Herta Miler.
Tu pripadnicu nemačke nacionalne manjine nagnao je da ipak napusti Rumuniju, slučaj u kome je, zbog odbijanja saradnje sa tadašnjom rumunskom tajnom policijom Sekuritateom, izgubila posao prevodioca u jednoj fabrici.
Do poslednjeg trenutka njen polazak vozom iz jednog manjeg mesta na rumunsko-mađarskog granici pratilia je neizvesnost uzrokovana kapricom tamošnjeg graničnog osoblja. Herti Miler i njenoj majci je u pasoš lupljen pečat sa nepostojećim datumom 29. februarom, iako 1987. godina, kada su napustile Rumuniju, nije bila prestupna godina.
Ta, namerna greška, donela joj je mnoštvo peripetija tokom imigrantskog života u Nemačkoj.
Tamo je i napisala "Ljuljašku daha" o sudbini mladića iz Zibenbirgena, gradića u Rumuniji u kojem je pre Drugog svetskog rata bila kolonija nemačke manjine, njegovoj deportaciji u ruski radni logor, pet godina provedenih tamo i povratku kući.
"Tačno sam znao ko su prvo troje koji su umrli od gladi i redosled po kome su umirali. Nekoliko dana sam mislio na svakoga od njih. Kada smo samo kost i koža i kada tela nisu u najboljem stanju držimo se podalje od mrtvih jer uz malo matematike – u martu četvrte godine izbrojao sam 330 mrtvih. Smrt postaje velika i čezne za svima. Ne treba se upuštati s njom. Moramo je oterati kao dosadnog džukca", odlomak je iz tog dela koji je na sceni pročitala dramska umetnica Mirjana Karanović.
Otac spisateljice, koja je rođena 1953. je tokom Drugog svetskog rata bio u sastavu nacističkih SS trupa pošto se Rumunija borila na strani sila Osovine – Nemačke, Italije i Japana.
"Kao mala nisam znala šta je to značilo. Zaticala sam ga da sa prijateljima posle nekoliko pića peva pesme, za koje sam posle saznala da su nacističke. Pitala sam ga kasnije i zašto je to činio. Kao pripadnica naroda čija je prošlost teško opterećena ratom potrudila sam se da saznam nešto o tome. Ono što sam o tome razumela može se primeniti na druge diktatorske režime, jer svi funkcionišu na isti način", zaključila je nobelovka Herta Miler.
Osim Nobelove nagrade za književnost 2009. Herta Miler, gošća ovogodišnjeg beogradskog Sajma knjiga, dobitnica je i Međunarodne književne nagrade Dablina, zatim nagrada "Franc Kafka", "Konrad Adenauer", Evropske nagrade za književnost Aristeion, kao i nagrade grada Berlina.
Facebook Forum