I nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazala su da je Srbija i dalje podeljena na one kojima je haški optuženik Ratko Mladić heroj i one koji smatraju da mu treba suditi u Hagu za Srebrenicu, Sarajevo, Manjacu, Keraterm... Kakve su prve reakcije na njegovo hapšenje?
„Danas Srbija počinje definitivno da se bavi budućnošću. Do sada smo bili taoci Ratka Mladića To je jedno veliko olakšanje za sve nas koji ovo sanjamo već dugi niz godina“, reči su Bruna Vekarića, zamenika tužioca za ratne zločine sublimirano iskazuju ono što oseća onaj deo Srbije koji je čekao ovu vest godinama.
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je Srbija hapšenjem haškog begunca Ratka Mladića uklonila najveću prepreku u procesu evropskih integracija.
"Hapšenjem Ratka Mladića Srbija je iskazala jasan moralni kredibilitet i uklonila najveću prepreku u procesu evropskih integracija. Ovo je i dokaz da su sve nadležne institucije ozbiljno radile svoj posao", naveo je Cvetković u pisanoj izjavi za medije.
U prvim satima posle objavljivanja vesti o hapšenju najtraženijeg haškog begunca Ratka Mladića beleže se, dakle, uglavnom pozitivne reakcije.
Otvoreno polje pravde
Onaj drugi deo Srbije koji se i u nedavnim istraživanjima u velikom broju izjasnio protiv hapšenja Mladića, manje je glasan.
Njihova osećanja je preneo Dragan Todorović, prvi covek za koga je hapšenje Mladica „gnusan čin koji nam se desio“.
Ratko Mladić i Radovan Karadžić
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, koju smo zatekli na putu za Sarajevo i koja je sve ove ratne i postratne godine posvetila borbi za privođenje pravdi zločinaca i pružanja utehe žrtvama, posebno skreće pažnju na izjavu Borisa Tadića kojom obeshrabruje onaj deo Srbije za koju je Ratko Mladić i dalje heroj.
„Sada imamo otvoreno polje pravde i otvoreno polje za stvaranje i izgradnju novih drugačijih odnosa u regionu“.
Lider naprednjaka Tomislav Nikolić postavio je, kad je čuo vest koja ga je iznenadila, nekoliko pitanja predsedniku Srbije.
„Ko je tog čoveka juče video, prepoznao, da li je možda Srbija znala sve vreme gde se nalazi Ratko Mladić, šta je to odlučilo da baš danas bude uhapšen?“ pita Nikolić.
Sonja Biserko predsednica Helsinškog odbora Srbije poručuje:
„To je zatvaranja jedne stranice dosta sramne istorije Srbije u proteklih 20 godina ali ono što je bitno u ovom momentu jeste da to ne ostane samo kao jedan čin koji je bio u funkciji dobijanje kandidature, nego kao početak nekog suočavanja unutar zemlje što je vrlo važno, pogotovo zbog mladih ljudi koji teško da znaju šta se dešavalo, pogotovu zašto se to dešavalo.“
Ratko Mladić nakon hapšenja, 26. maj 2011 (Izvor: www.politika.rs)
Ko je Ratko Mladić?
Ratni komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, rođen je 12. marta 1943. godine u selu Božanići kod Kalinovika. Završio je Vojno-industrijsku školu pri „Teleoptiku“ u Zemunu, a potom, kao šesti u klasi, i Vojnu akademiju kopnene vojske.
Oficirsku karijeru započeo je u Skoplju 1965. godine. Napreduje do načelnika za nastavu 3. vojne oblasti Jugoslovenske narodne armije (JNA) u glavnom gradu Makedonije. Početkom januara 1991. godine postaje pomoćnik komandanta Prištinskog korpusa. Krajem juna iste godine i odlazi u Knin. Tamo komanduje bitkama koje pobunjeni Srbi vode protiv hrvatskih snaga. Početkom marta 1992. po naređenju načelnika Generalštaba JNA Blagoja Adžić sa dužnosti u Kninu odlazi u Sarajevo. Preuzimajući dužnost od generala Milutina Kukanjca, Ratko Mladić postaje komandant 2. vojne oblasti JNA, sa sjedištem u Sarajevu. Od 12. maja 1992. godine, pa sve do kraja novembra 1996. godine, kako navodi Haško tužilaštvo, general Mladić je zapovjednik vojske bosanskih Srba.
Aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.
Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. General Mladić je, 12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine tada samoproglašene Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.
Mladić je 1995. godine optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred Haškim tribunalom.
Pod njegovom komandom, kako je navedeno u optužnici, ubijeno je više od sedam hiljada zarobljenih muslimana na području Srebrenice. Pod njegovom komandom granatirano je Sarajevo i snajperski su ubijani civili sa okolnih brda iznad grada.
Novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala.
Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada ukazom Predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića."
Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 28. februara 2001. nije penzionisan.
Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006.
Utvrđeno je da je u vojnim objektima boravio do početka 2002. godine, od kada mu se gubi svaki trag. Svi dosadašnji pokušaji da bude uhapšen su propali, čak i posle hapšenja mreže njegovih jataka pre nekoliko godina.
Ratko Mladić je od 1966. oženjen Bosom, ima sina Darka.
Izmenjenu optužnicu možete pročitati OVDE.
Podaci o predmetu.
Ratko Mladić se tereti za:
- direktno učešće u genocidu počinjenom nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine;
- široko rasprostranjenu kampanju progona, deportacija, mučenja i ubistava tokom 1992. godine u velikom delu Bosne i Hercegovine uključujući zloglasne logore poput Omarske, Keraterma, Manjače i Trnopolja u severozapadnoj Bosni i Hercegovini.
- teror kojem su bili izloženi civili tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine;
- ubistvo blizu 8.000 muškaraca i dečaka nakon pada Srebrenice.
„Danas Srbija počinje definitivno da se bavi budućnošću. Do sada smo bili taoci Ratka Mladića To je jedno veliko olakšanje za sve nas koji ovo sanjamo već dugi niz godina“, reči su Bruna Vekarića, zamenika tužioca za ratne zločine sublimirano iskazuju ono što oseća onaj deo Srbije koji je čekao ovu vest godinama.
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je Srbija hapšenjem haškog begunca Ratka Mladića uklonila najveću prepreku u procesu evropskih integracija.
"Hapšenjem Ratka Mladića Srbija je iskazala jasan moralni kredibilitet i uklonila najveću prepreku u procesu evropskih integracija. Ovo je i dokaz da su sve nadležne institucije ozbiljno radile svoj posao", naveo je Cvetković u pisanoj izjavi za medije.
U prvim satima posle objavljivanja vesti o hapšenju najtraženijeg haškog begunca Ratka Mladića beleže se, dakle, uglavnom pozitivne reakcije.
Otvoreno polje pravde
Onaj drugi deo Srbije koji se i u nedavnim istraživanjima u velikom broju izjasnio protiv hapšenja Mladića, manje je glasan.
Njihova osećanja je preneo Dragan Todorović, prvi covek za koga je hapšenje Mladica „gnusan čin koji nam se desio“.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, koju smo zatekli na putu za Sarajevo i koja je sve ove ratne i postratne godine posvetila borbi za privođenje pravdi zločinaca i pružanja utehe žrtvama, posebno skreće pažnju na izjavu Borisa Tadića kojom obeshrabruje onaj deo Srbije za koju je Ratko Mladić i dalje heroj.
„Sada imamo otvoreno polje pravde i otvoreno polje za stvaranje i izgradnju novih drugačijih odnosa u regionu“.
Lider naprednjaka Tomislav Nikolić postavio je, kad je čuo vest koja ga je iznenadila, nekoliko pitanja predsedniku Srbije.
„Ko je tog čoveka juče video, prepoznao, da li je možda Srbija znala sve vreme gde se nalazi Ratko Mladić, šta je to odlučilo da baš danas bude uhapšen?“ pita Nikolić.
Sonja Biserko predsednica Helsinškog odbora Srbije poručuje:
„To je zatvaranja jedne stranice dosta sramne istorije Srbije u proteklih 20 godina ali ono što je bitno u ovom momentu jeste da to ne ostane samo kao jedan čin koji je bio u funkciji dobijanje kandidature, nego kao početak nekog suočavanja unutar zemlje što je vrlo važno, pogotovo zbog mladih ljudi koji teško da znaju šta se dešavalo, pogotovu zašto se to dešavalo.“
Ko je Ratko Mladić?
Ratni komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, rođen je 12. marta 1943. godine u selu Božanići kod Kalinovika. Završio je Vojno-industrijsku školu pri „Teleoptiku“ u Zemunu, a potom, kao šesti u klasi, i Vojnu akademiju kopnene vojske.
Oficirsku karijeru započeo je u Skoplju 1965. godine. Napreduje do načelnika za nastavu 3. vojne oblasti Jugoslovenske narodne armije (JNA) u glavnom gradu Makedonije. Početkom januara 1991. godine postaje pomoćnik komandanta Prištinskog korpusa. Krajem juna iste godine i odlazi u Knin. Tamo komanduje bitkama koje pobunjeni Srbi vode protiv hrvatskih snaga. Početkom marta 1992. po naređenju načelnika Generalštaba JNA Blagoja Adžić sa dužnosti u Kninu odlazi u Sarajevo. Preuzimajući dužnost od generala Milutina Kukanjca, Ratko Mladić postaje komandant 2. vojne oblasti JNA, sa sjedištem u Sarajevu. Od 12. maja 1992. godine, pa sve do kraja novembra 1996. godine, kako navodi Haško tužilaštvo, general Mladić je zapovjednik vojske bosanskih Srba.
Aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.
Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. General Mladić je, 12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine tada samoproglašene Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.
Mladić je 1995. godine optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred Haškim tribunalom.
Pod njegovom komandom, kako je navedeno u optužnici, ubijeno je više od sedam hiljada zarobljenih muslimana na području Srebrenice. Pod njegovom komandom granatirano je Sarajevo i snajperski su ubijani civili sa okolnih brda iznad grada.
Novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala.
Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada ukazom Predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića."
Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 28. februara 2001. nije penzionisan.
Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006.
Utvrđeno je da je u vojnim objektima boravio do početka 2002. godine, od kada mu se gubi svaki trag. Svi dosadašnji pokušaji da bude uhapšen su propali, čak i posle hapšenja mreže njegovih jataka pre nekoliko godina.
Ratko Mladić je od 1966. oženjen Bosom, ima sina Darka.
Izmenjenu optužnicu možete pročitati OVDE.
Podaci o predmetu.
Ratko Mladić se tereti za:
- direktno učešće u genocidu počinjenom nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine;
- široko rasprostranjenu kampanju progona, deportacija, mučenja i ubistava tokom 1992. godine u velikom delu Bosne i Hercegovine uključujući zloglasne logore poput Omarske, Keraterma, Manjače i Trnopolja u severozapadnoj Bosni i Hercegovini.
- teror kojem su bili izloženi civili tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine;
- ubistvo blizu 8.000 muškaraca i dečaka nakon pada Srebrenice.
