Predsednik Instituta za održive zajednice, američke neprofitne organizacije koja u različitim delovima sveta podržava projekte jačanja lokalnih zajednica, Džordž Hamilton, izjavio je u razgovoru za Radio Free Europe da su ljudi na Balkanu umorni od konflikata i frustrirani sporim ekonomskim razvojem, i da u prevladavanju ratnog nasleđa devedesetih, pre svega između Srbije i Kosova ključnu ulogu imaju organizacije građanskog društva.
Hamilton: Razvoj organizacija građanskog društva je ključan za demokratizaciju jednog društva u celini i njegovu političku stabilnost. Ukoliko želite da vaša zemlja napreduje na svim poljima, bilo da je reč o ekonomskom, političkom, socijalnom, polju unapređenja životne sredine, neophodno je da građani budu uključeni u sve te procese. Demokratizacija jednog društva ne odnosi se samo na to da imate fer izbore već i da imate slobodan protok informacija, transparentno donošenje odluka u državi, mogućnost da različite društvene grupe daju predloge za rešavanje bitnih problema pa da vlada ima na raspolaganju različite politike koje joj mogu pomoći u donošenju konačne odluke. Jedna od jasnih prepreka u daljem ekonomskom razvoju Srbije je sigurno korupcija, i to je polje na kom organizacije građanskog društva mogu mnogo da učine jer mogu da vrše pritisak na institucije, prijavljuju slučajeve korupcije i trude se da ona ne ostane sakrivena.
Hamilton: Moj stav je da građani treba da učestvuju na izborima, makar se pojavili i samo registrovali na biralištima, smatram da je važno da iskažu svoj stav. Naravno, „beli listići“ jesu forma građanskog aktivizma ali problem sa bojkotom izbora je u tome što nikome nije jasno šta građanin zapravo želi jer se nije izjasnio. Postoje situacije kada bojkot izbora ima smisla ali kad je reč o situaciji u Srbiji i nekim drugim zemljama nisam tako siguran jer i ako izađe 20 odsto ljudi na birališta izbori će biti važeći. Zato mislim da je bitno da ljudi izađu i makar se formalno registruju kao birači, pa makar i ne glasali ni za koga.
Hamilton: Verujem da mogu i da je to dokazano na mnogim drugim konfliktnim mestima u svetu. Mislim da su ljudi na Balkanu umorni od konflikta i da su vrlo frustrirani sporim ekonomskim razvojem. Tu je šansa organizacija građanskog društva koje, u ime različitih etničkih grupa na Balkanu, mogu da međusobno sarađuju po pitanjima koja su bitna za stvarni život svih građana kako bi sve konflikte ostavili za sobom. Ono što sigurno svi žele je dobar posao, zdravo i čisto okruženje, priliku da mogu da kontrolišu svoj život.
Hamilton: Upravo ono što sam maločas rekao, građani i organizacije građanskog društva treba sami da se trude da poboljšaju kvalitet svojih života na svaki način. Jer, ljudi su zauzeti svojim brzim životima, poslovima, porodicom, svi žele isto dobar posao, zdravo okruženje, sigurnost za svoju decu i treba im pomoći da krenu dalje, da prevaziđu ranije prepreke
RSE: Koliko organizacije građanskog društva, koje USAID i Institut za održive zajednice podržavaju, doprinose demokratizaciji u Srbiji?
Ljudi su zauzeti svojim brzim životima, poslovima, porodicom, svi žele isto dobar posao, zdravo okruženje, sigurnost za svoju decu i treba im pomoći da krenu dalje, da prevaziđu ranije prepreke
RSE: Sve je izraženije nezadovoljstvo stanjem na političkoj sceni Srbije. Šta mislite o strategiji „belih listića“, odnosno poništavanju listića koje liberalni krugovi u Srbiji najavljuju kao moguću opciju na izborima koji slede?
Hamilton: Moj stav je da građani treba da učestvuju na izborima, makar se pojavili i samo registrovali na biralištima, smatram da je važno da iskažu svoj stav. Naravno, „beli listići“ jesu forma građanskog aktivizma ali problem sa bojkotom izbora je u tome što nikome nije jasno šta građanin zapravo želi jer se nije izjasnio. Postoje situacije kada bojkot izbora ima smisla ali kad je reč o situaciji u Srbiji i nekim drugim zemljama nisam tako siguran jer i ako izađe 20 odsto ljudi na birališta izbori će biti važeći. Zato mislim da je bitno da ljudi izađu i makar se formalno registruju kao birači, pa makar i ne glasali ni za koga.
RSE: Koliko organizacije građanskog društva mogu da pomognu u prevazilaženju barijera između naroda na Balkanu, posebno između Srbije i Kosova, nakon sukoba?
Hamilton: Verujem da mogu i da je to dokazano na mnogim drugim konfliktnim mestima u svetu. Mislim da su ljudi na Balkanu umorni od konflikta i da su vrlo frustrirani sporim ekonomskim razvojem. Tu je šansa organizacija građanskog društva koje, u ime različitih etničkih grupa na Balkanu, mogu da međusobno sarađuju po pitanjima koja su bitna za stvarni život svih građana kako bi sve konflikte ostavili za sobom. Ono što sigurno svi žele je dobar posao, zdravo i čisto okruženje, priliku da mogu da kontrolišu svoj život.
RSE: Kako ljudi u Srbiji i na Kosovu mogu da utiču na rešavanje problema sa nasleđem devedesetih?
Hamilton: Upravo ono što sam maločas rekao, građani i organizacije građanskog društva treba sami da se trude da poboljšaju kvalitet svojih života na svaki način. Jer, ljudi su zauzeti svojim brzim životima, poslovima, porodicom, svi žele isto dobar posao, zdravo okruženje, sigurnost za svoju decu i treba im pomoći da krenu dalje, da prevaziđu ranije prepreke
