Samoorganizovana grupa studenata zauzela je u večernjim satima 12. februara zgradu Studentskog kulturnog centra (SKC) u Beogradu i objavila blokadu te institucije.
U međuvremenu je studentski plenum u 22 sata u SKC-u glasao za blokadu.
„Blokada SKC-a i zahtevi koji dolaze s njom su deo paralelne borbe za vraćanje studentskih prostora studentima, što vidimo kao logički nastavak studentske borbe i neophodan vid dalje radikalizacije“, saopšteno je na Instagram nalogu SKC u blokadi.
Navodi se da ostaju četiri osnovna studentska zahteva i da odluke u vezi sa blokadom SKC-a neće sabotirati one koje studenti donose na nivou univerziteta.
Deo studenata dva i po meseca blokira fakultete i demonstrira širom zemlje pozivajući na odgovornost za pogibiju 15 ljudi na Železničkoj stanici 1. novembra u Novom Sadu.
Filozofski podržao
U odvojenom saopštenju oglasili su se studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu i pružili podršku ideji da se studentski prostori vrate pod autonomiju Univerziteta.
„Kako se nastavlja studentska borba, tako prepoznajemo nužnost dalje radikalizacije, a ova inicijativa ne izlazi iz okvira autohtonih studentskih zahteva, već predstavlja logičnu posledicu buđenja društvene svesti kod studenata“, navodi se u saopštenju.
Dodali su da bi vraćanje pod okrilje Univerziteta predstavljalo korak ka depolitizaciji tog prostora, kao i da bi time nestala bojazan od privatizacije SKC-a. Grupa SKC u blokadi saopštila je da su studentski kulturni centri u Srbiji otuđeni od univerziteta.
„Želimo da ponudimo slobodan i kvalitetan kulturni program, da oslobodimo prostor za kritičko mišljenje i samoobrazovanje, da napravimo mesto za nove susrete i razmenu ideja, mesto kome se rado vraćamo i koje je sastavni deo našeg života“, navela je ova grupa.
Četiri studentska zahteva
Od pogibije 15 i teškog povređivanja dvoje ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra u Srbiji traju protesti na kojima se u više od 200 gradova i mesta okupilo više stotina hiljada građana zahtevajući krivičnu i političku odgovornost.
Studenti u blokadi zahtevaju ispunjenje četiri zahteva: Objavljivanje sve dokumentacije o rekonstrukciji novosadske Železničke stanice, povlačenje prijava protiv uhapšenih na demonstracijama, procesuiranje napadača na studente za koje tvrde da su funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i povećanje budžeta fakulteta za 20 odsto.
Vlast SNS-a i donedavni predsednik te partije Aleksandar Vučić, šef države, tvrde da su ispunili studentske zahteve.
Studenti u blokadi to demantuju, saopštavaju da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije nadležan za ova pitanja, i nastavljaju proteste.
SKC, od kultnog mesta do komercijale
Do pre par decenija beogradski SKC bio je kultno mesto na kulturnoj mapi Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Počeo je sa radom 1971. u zgradi nekadašnjeg Oficirskog doma izgrađenoj 1895, pošto je objekat nakon studentskih demonstracija 1968. predat Univerzitetu u Beogradu.
Do početka devedesetih prošlog veka bio je mesto progresivnih umetničkih ideja odakle su dolazili i disidentski politički stavovi i mišljenja.
Njegovo zlatno doba bilo je krajem 70-ih sa početkom novog talasa u kom je nastala plejada najznačajnijih bendova i umetničkih projekata na tlu bivše Jugoslavije; muzički album Paket aranžman, grupe Šarlo Akrobata, Električni orgazam, Ekatarina Velika, Disciplina kičme, Partibrejkersi, Idoli…
U to vreme tu su koncerte imali najznačajniji mladi bendovi, gostovali inostrani umetnici kao Džim Džarmuš i Pixies, održavane likovne, konceptualne i druge izložbe progresivnih umetnika, održavane tribine na kojima su studenti imali priliku da se upoznaju sa disidentskim kretanjima na Istoku i umetničkom produkcijom Zapada kojom su vladali pank, proanarhističke i antisistemske ideje.
Na tom tragu nastale su i domaće alternativne pank, hard kor, hip hop i hevi metal grupe.
Posle sadržajnih 80-ih, po dolasku Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji oduzet je od Beograskog univerziteta, stavljen u nadležnost Ministarstva prosvete i poveren na upravljanje kadrovima vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS).
Kasnije je usledilo i izdavanje tog prostora za razne komercijalne sadržaje čime je Studentski kulturni centar najvećim delom izgubio epitet mesta na kom se neguje savremena umetnost.
