Serija snažnih zemljotresa koja je u utorak pogodila Albaniju, a u kojima je, prema poslednjim zvaničnim podacima stradalo 29 osoba, dok je preko šest stotina ljudi povređeno, u čitavom regionu je nametnula pitanje da li objekti izgrađeni poslednjih decenija mogu da izdrže sličnu jačinu potresa.
Zemljotres se tog dana osetio i u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Srbiji, na Kosovu, u Italiji, Bugarskoj i Grčkoj čije je ostrvo Krit u sredu pogodio i snažan potres od 6 stepeni.
BiH kao dobar primer
U Bosni i Hercegovini je u opštini Nevesinje u utorak zabeležen potres od 5,4 stepena po Rihteru, a stanovnici Sarajeva su iz straha izašli na ulice. Ipak, u BiH nije zabeležena ozbiljnija materijalna šteta, a kako za Radio Slobodna Evropa (RSE) primećuje arhitekta i istoričar Mufid Garibija, „niti jedna fasada u glavnom gradu nije oštećena, a nisu popucala ni stakla na visokim poslovnim zgradama“.
Taj podatak, prema njegovom mišljenju, govori da se u toj zemlji još uvek poštuje sistem gradnje uspostavljen u bivšoj Jugoslaviji, nakon razornih zemljotresa koji su pogodili Skoplje u Severnoj Makedoniji 1963. i Bar u Crnoj Gori 1979. godine, kao i Banja Luku u BiH 1969. godine, najrazorniji u istoriji te zemlje u kojem je stradalo 15, a povređeno preko 1.000 osoba.
„Što se tiče same nauke, imamo standarde gde su osnova projektne dokumentacije statički proračuni i sami statički proračuni su projektovani seizmički. Imamo tačno normative i po toj projektnoj dokumentaciji kako se gradi, mislim da možemo biti bezbjedni za ove zemljotrese manjeg tipa. Ne daj Bože razornog zemljotresa sa velikim amplitudama, mada do toga neće ni doći, to je sasvim druga priča“, kaže Garibija u razgovoru sa novinarkom RSE Marijom Arnautović.
Ovaj arhitekta iz Sarajeva ističe i da je u projektnoj dokumentaciji statika fundamentalna stvar, te da propisi u BiH govore da bi svaki izgrađeni objekat trebalo da podnese zemljotres do 7 stepeni po Rihteru.
„U tom statičkom proračunu je potpuno postavljen suuticaj na sama opterećenja, na opterećenja na vjetar i naravno, posebno na pomeranja tla“, istakavši da se niti jedna dozvola ne može dobiti bez statičkog projekta koji nije evidentiran.
Upitan kako se onda desilo da u jednom od novoizgrađenih naselja u Sarajevu građani prijavljuju nakon zemljotresa koji se dogodio u utorak popucale zidove u unutrašnjosti stanova, Garibija odgovara da unutrašnjost stana može biti pregrađena i siporeksom ili nekim drugim lakšim materijalom, no da kada se govori o zemljotresima i otpornosti objekata je bitna konstrukcija koja je osnova.
Da li je Crna Gora naučila lekcije iz 1979?
“Da je zemljotres koji je pogodio okolinu Drača, istom snagom pogodio područje Crne Gore, bojim se da bi epilog bio isti kao i u Albaniji“, kaže za RSE crnogorski arhitekta Ljubomir Stjepčević i dodaje da je u poslednje dve decenije „turističkog i građevinskog buma“, Crna Gora bila poprište masovne gradnje sa hiljadama neplanski izgrađenih poslovnih i stambenih objekata, naročito duž crnogorskog primorja.
Zato kaže da se, ako se pogleda arhitektura od sredine devedesetih godina prošlog veka na ovamo, stiče utisak da lekcije nakon razornog zemljotresa 1979. godine, nisu naučene.
15. aprila 1979. godine u 7 sati i 19 minuta, Crnu Goru je pogodio zemljotres žestokih razmera sa Rihterovom magnitudom od 7 jedinica i intenzitetom od devet stepeni Merkalijeve skale. Zahvatio je celo crnogorsko primorje i severnu Albaniju, prouzrokujući brojne ljudske žrtve i velika materijalna razaranja.
U zemljotresu je poginula 101 osoba u Crnoj Gori, u susednoj Albaniji 35, dok je preko 100 hiljada osoba ostalo bez krova nad glavom.
Stjepčević navodi da bi danas, usled zemljotresa takve ili snage kakva je zabeležena u Albaniji, bezbedni bili samo stanari zgrada koje su izgrađene do 1995. godine.
„Od 1995. godine kada je počela ova tržišna gradnja, kada su se pojavili razni investitori koji nemaju pojma o građevinarstvu, konobari, šoferi i ostali, tada su počeli da grade objekte koji su sa seizmičkog ali i drugih aspekata vrlo sumnjivi. Dovoljno je da vidite novogradnju u Budvi ali i posljednjih godina i u Podgorici. Otpadaju fasade i slično i to govori o kvalitetu gradnje novijeg datuma, da ne govorimo o pitanju bezbjednosti takvih objekata“, ističe Stjepčević u razgovoru sa novinarom RSE Predragom Tomovićem.
Profesor Građevinskog fakulteta u Podgorici i stručnjak iz oblasti seizmičkog planiranja i projektovanja, Srđan Janković za RSE međutim ukazuje da „na papiru“, odnosno u zakonu, postoji jasan spisak principa koje projektanti i graditelji moraju da ispune u pogledu seizmičke bezbjednosti.
„Moram da kažem da su zgrade koje danas projektujemo, pod uslovom da ispoštujemo sve te kriterijume i principe, znatno kvalitetnije nego što su bile u prošlosti. Problem je masovnost gradnje gdje u uslovima kada se gradi na veliko uvijek možemo računati na investitore koji neće ispoštovati te principe u vezi sa seizmikom objekta. To je prosto zakon vjerovatnoće“, kaže Janković, navodeći da je Crna Gora ove godine ušla u sistem evropskih standarda u oblasti seizmičke bezbjednosti objekata.
Arhitekta Ljubomira Stjepčević ipak smatra da su u Crnoj Gori zakazale institucije čiji je posao kontrola i nadzor gradnje, pre svih građevinska inspekcija, a ističe i problem korupcije u građevinskom sektoru, koji, kako navodi, potresaju afere.
„Rađeno je nestručno, bez plana i bez onoga kako struka kaže da treba. Tu je bilo svega i svačega. Bilo je samo važno da se dođe do para i investitori i graditelji su bili voljni da kupuju one koji su bili zaduženi da se poštuju zakon i struka“ zaključuje Stjepčević.
Da li je Severna Makedonija naučila lekcije iz 1963?
26. jula 1963. godine Skoplje je pogodio razorni zemljotres magnitude 6,1 stepen. Preko 1.000 ljudi je poginulo, više od 3.000 povređeno, a između 120.000 i 200.000 ostalo bez doma.
Ipak, prema mišljenju stručnjaka, u današnje vreme, uprkos tome što zakoni Severne Makedonije propisuju stroge standarde za seizmičku zaštitu prilikom izgradnje, postoji visok procenat objekata izgrađenih van zakonskog sistema gradnje - takozvane „divlje gradnje“, a otvoren je i prostor za malverzacije.
Martin Panovski, predsednik Asocijacije arhitekata Makedonije sa kojim je razgovarao Blagoja Kuzmanovski kaže da je ono što se gradi preko sistema koji podrazumeva dobijanje građevinske dozvole, i te kako je provereno, kao i da zakoni u Severnoj Makedoniji propisuju čak i više nego u susednim, pa i mnogim razvijenijim državama.
“To znači, da je najpre projektant statike odgovoran za stabilnost objekta. Zatim, imate revident toga, koji proverava projekat i takođe odgovara za stabilnost objekta, odnosno da li je projekat dobar. Na kraju sve to ide u Institut za zemljotresno inženjerstvo IZIS gde se dobija mišljenje o seizmičkoj stabilnosti objekta. Tek nakon tog mišljenja možete aplicirati za dobijanje građevinske dozvole. Osim toga, IZIS u toku gradnje proverava "celu priču", odnosno da li se gradi po projektu. Imate i nadzor projekta, koji potpisuje sve građevinske knjige, čime garantuje da je objekat izveden po projektu”, rekao je Panovski za RSE.
Problem nadogradnje u Srbiji
Arhitekta iz Beograda Slobodan Maldini, ističe da se što se Srbije tiče, prekretnica dogodila devedesetih godina prošlog veka, kada su zakonima omogućene nadogradnje objekata. Tada je, kako kaže, počelo urušavanje i kvaliteta gradnje koja je do tada rađena prema znatno čvršćim i detaljnijim propisima, dok su u samoj izgradnji upotrebljavani kvalitetniji materijali čija je namera bila da traju.
„Mi danas imamo na hiljade i hiljade zgrada koje su jednostavno opterećene tim nadgradnjama, nadziđivanjima, drugim krovnim konstrukcijama, doziđivanjima i sličnim građevinskim radovima tako da je bezbednost tih zgrada ugrožena. Ja ne želim da širim paniku i da kažem da je bezbednost niska, ali je ugrožena. Mi još uvek možemo, a i moramo da se borimo da povratimo statiku takvih zgrada. Da, pre svega, napravimo katastar svih promena unutar tih zgrada. Znači, ako je neko isekao konstruktivni zid, to negde moramo snimiti, to moramo definisati, moramo naložiti da se to vrati u prethodno stanje. Ako on to ne želi, država mora da interveniše da to uradi. Sve to moramo da uradimo upravo zarad naše budućnosti“, istakao je Maldini za RSE.
Srbija, a naročito Beograd se poslednje decenije suočava sa problemom divlje gradnje i izigravanja propisa, o čemu je RSE detaljno izveštavao.
Arhitekta Slobodan Maldini ističe da su propisi u Srbiji poslednjih godina praktično stimulisali investitore koji nisu želeli da rade po zakonu.
„Mi smo jedina zemlja u regionu koja ima takozvanu, nekada zvanu legalizaciju, a danas se naziva jednostavnije – ako želite nešto da gradite, slobodno gradite, a posle podnesite zahtev za legalizaciju, odnosno ozakonjenje“, rekao je Maldini.
Dan žalosti u Albaniji
Albanija se u međuvremenu teško oporavlja od zemljotresa, a u fokusu su spasilačke akcije, s obzirom da se strahuje da je određeni broj ljudi i dalje zarobljen pod ruševinama.
Sreda, 27. novembar je u znak sećanja na sve žrtve ovog potresa proglašen Danom žalosti i zastave su na zgradama državnih službi spuštene su na pola koplja.
Škole su zatvorene do kraja sedmice, a Fudbalski savez Albanije je saopštio da se otkazuju sve utakmice koje je trebalo da se odigraju ove nedelje.
Facebook Forum