Eric Gordy, ekspert za jugoistočnu Evropu sa Univerzitetskog koledža u Londonu, ne očekuje značajnije rezultate od susreta američke državne sekretarke Hillary Clinton sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem i predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.
Clintonova je, kaže ovaj analitičar, pod velikim pritiskom, s obzirom da njenu stranku očekuju izbori za nedelju dana, da napravi iskorak, posebno u regionima u kojima nije postignut poseban napredak, kao što je Kosovo, ali, ipak, ne veruje da će ona ići na kurs konfrontacije sa liderima Srbije.
Gordy: Sredstva pritiska koja ona ima na raspolaganju vezana su za put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, s obzirom da je taj proces trenutno u zastoju, pre svega zbog nesuglasica Zapada i Srbije u politici prema Kosovu. Dakle, to je prostor za manevar koji ona ima na raspolaganju. Ako Srbija na tom planu učini napredak, mogao bi joj se sa više spremnosti odobriti sledeći korak u evrointegracijama. Međutim, imajući u vidu da su i Dačić i Nikolić smanjili nivo svog evroentuzijazma, nije sigurno da će ta taktika biti posebno uspešna.
Gordy: Ona bi im mogla uputiti nekoliko poruka. Jedna bi mogla biti u vezi sa regionalnim odnosima i regionalnom saradnjom. Ta poruka bi mogla biti snažnija da je Hrvatska u boljem položaju. Tada bi mogla reći: pogledajte svog suseda u regionu, kakve rezultate postiže i koliko je napredovao, ali činjenica je da taj napredak nije baš toliki. Druga stvar na koju bi ona mogla ukazati jeste izuzetno duboka ekonomska kriza u kojoj se zemlja nalazi, da je Srbija blizu bankrotstva. Mislim da bi mogla postići snažniji efekat upozorenjem da bez približavanja Evropskoj uniji i pomoći Evropske unije, za Srbiju ne postoji izlaz iz krize.
Gordy: Da, oni znaju da su time više mogli da utiču na Tadića nego na ovaj novi dvojac na vlasti, a takođe znaju da su pristalice ovih partije manji evroentuzijasti nego što su bili oni koji su podržavali Demokratsku stranku, tako da to predstavlja veliki kamen spoticanja. Ali, postoji, možda jedna nova prilika koja se ukazala. Setimo se da je Tadić svoju podršku na desnici pokušavao da osnaži gajenjem bliskih odnosa sa Dodikom i njegovom partijom. Sada su, međutim, odnosi između Dačića i Dodika i Nikolića i Dodika prilično loši, a dodatno je i Dodikova politička pozicija oslabljena nakon izbora. Sasvim je moguće da ova situacija, zbog loših odnosa srpske vlasti sa Dodikom omogući neki prostor za kompromis koji nije postojao ranije. Moguće je, dakle, da Srbija pokaže spremnost na neke kompromise u relaciji sa Bosnom, koji bi joj pomogli da izdejstvuje neke kompromise u vezi sa Kosovom.
Clintonova je, kaže ovaj analitičar, pod velikim pritiskom, s obzirom da njenu stranku očekuju izbori za nedelju dana, da napravi iskorak, posebno u regionima u kojima nije postignut poseban napredak, kao što je Kosovo, ali, ipak, ne veruje da će ona ići na kurs konfrontacije sa liderima Srbije.
RSE: Kakve mehanizme pritiska bi Clintonova mogla primeniti na srpsko rukovodstvo kad je u pitanju Kosovo?
Gordy: Sredstva pritiska koja ona ima na raspolaganju vezana su za put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, s obzirom da je taj proces trenutno u zastoju, pre svega zbog nesuglasica Zapada i Srbije u politici prema Kosovu. Dakle, to je prostor za manevar koji ona ima na raspolaganju. Ako Srbija na tom planu učini napredak, mogao bi joj se sa više spremnosti odobriti sledeći korak u evrointegracijama. Međutim, imajući u vidu da su i Dačić i Nikolić smanjili nivo svog evroentuzijazma, nije sigurno da će ta taktika biti posebno uspešna.
RSE: Šta bi, konkretno, gospođa Clinton mogla reći Dačiću i Nikoliću?
Gordy: Ona bi im mogla uputiti nekoliko poruka. Jedna bi mogla biti u vezi sa regionalnim odnosima i regionalnom saradnjom. Ta poruka bi mogla biti snažnija da je Hrvatska u boljem položaju. Tada bi mogla reći: pogledajte svog suseda u regionu, kakve rezultate postiže i koliko je napredovao, ali činjenica je da taj napredak nije baš toliki. Druga stvar na koju bi ona mogla ukazati jeste izuzetno duboka ekonomska kriza u kojoj se zemlja nalazi, da je Srbija blizu bankrotstva. Mislim da bi mogla postići snažniji efekat upozorenjem da bez približavanja Evropskoj uniji i pomoći Evropske unije, za Srbiju ne postoji izlaz iz krize.
RSE: Ali, već ste primetili da je nivo evroentuzijazma kod Dačića i Nikolića niži. Može li se onda očekivati da apel žurbu ka EU može doneti rezultat?
Gordy: Da, oni znaju da su time više mogli da utiču na Tadića nego na ovaj novi dvojac na vlasti, a takođe znaju da su pristalice ovih partije manji evroentuzijasti nego što su bili oni koji su podržavali Demokratsku stranku, tako da to predstavlja veliki kamen spoticanja. Ali, postoji, možda jedna nova prilika koja se ukazala. Setimo se da je Tadić svoju podršku na desnici pokušavao da osnaži gajenjem bliskih odnosa sa Dodikom i njegovom partijom. Sada su, međutim, odnosi između Dačića i Dodika i Nikolića i Dodika prilično loši, a dodatno je i Dodikova politička pozicija oslabljena nakon izbora. Sasvim je moguće da ova situacija, zbog loših odnosa srpske vlasti sa Dodikom omogući neki prostor za kompromis koji nije postojao ranije. Moguće je, dakle, da Srbija pokaže spremnost na neke kompromise u relaciji sa Bosnom, koji bi joj pomogli da izdejstvuje neke kompromise u vezi sa Kosovom.
