Godinu dana nakon što su pristalice bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) upale u zgradu Kongresa na Kapitolu, Amerikanci su sve podeljeniji, kako u oceni ovog događaja bez presedana u njihovoj istoriji tako i oko mnogih drugih pitanja.
Dok administracija predsednika Džo Bajdena (Joe Biden) nastoji da ostvari svoju ambicioznu agendu, republikanci pokušavaju da je blokiraju istovremeno radeći na izmenama izbornih zakona u državama u kojima imaju većinu kako bi osigurali pobedu na izborima 2022, kao i predsedničkim 2024. godine zbog čega deo eksperata upozorava da je zemlja na ivici ustavne krize.
Barbara F. Volter (Walter), profesorka na Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu, čak smatra da je zemlja „bliže građanskom ratu nego što bi bilo ko od nas želeo da veruje“.
Stoga se mnogi pitaju da li su nemile scene iz prošle godine bile samo generalna proba za glavni događaj – predsedničke izbore 2024. na kojima bi Tramp mogao da se opet kandiduje – kada bi pobednika umesto glasova mogla da odluči sila.
U svakom slučaju, SAD su podeljene kao i pre godinu dana.
Za prvu godišnjicu napada u četvrtak, predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelozi (Nancy Pelosi), članica Demokratske stranke, naložila je "svečano obeležavanje" u Kongresu.
Istovremeno, Tramp, koji je i dalje najmoćnija ličnost u Republikanskoj stranci, planirao je pa je otkazao konferenciju za novinare predviđenu za 6. januar u Palm Biču na Floridi.
Tramp je izjavio u utorak da će umesto toga govoriti o svojim pritužbama na mitingu koji je planirao da održi u Arizoni kasnije ovog meseca.
Iako nije izneo nikakve dokaze da o izbornim neregularnostima, ankete pokazuju da dve trećine republikanaca i dalje smatra da su Trampovi glasovi pokradeni.
I skoro svi republikanski kongresmeni, koji su u početku kritikovali Trampa zbog njegove uloge u nasilju, promenili su stav o tim događajima svesni da im politička budućnost zavisi od njega, podseća “Atlantik” (The Atlantic).
Čak ni Trampov potpredsednik Majk Pens (Mike Pence), koji je odbio njegov zahtev da blokira verifikaciju Bajdenove pobede, više ne kritikuje svog bivšeg šefa.
Federalni zvaničnici upozoravaju da bi akteri “skloni pretnji” mogli da iskoriste godišnjicu napada na američki Kapitol, iako trenutno nema konkretnih ili verodostojnih pretnji, prema proceni obaveštajnih službi, prenosi CNN.
'Biće divlje' i 'borite se pakleno'
Politička situacija u SAD bila je napeta i pre izbora 3. novembra 2020. zbog tvrdnji Donalda Trampa da neće biti regularni, pre svega slanje glasova poštom, te da neće priznati rezultate ukoliko izgubi.
Tenzije su pojačane nakon zatvaranja birališta pošto je Tramp ostao pri svom stavu da je “pokraden” te da ne priznaje Bajdenov izbor, iako nije bilo dokaza o neregularnostima, a njegovi republikanci u državama u kojima je bilo najneizvesnije, poput Džordžije, odbili su zahtev svog šefa za poništenjem rezultata.
Šest nedelja su Tramp i njegove pristalice pokušavali da preokrenu prebrojavanje glasova u svoju korist tužbama i pritiskom na lidere republikanaca u ključnim državama.
Iako je sve veći broj republikanaca postepeno prihvatao Bajdenovu pobedu, što je potvrdio i Elektorski koledž sredinom decembra 2020., i dalje je bilo neizvesno šta će Tramp preduzeti do zasedanja Kongresa 6. januara 2021. koji je trebalo da donese konačnu odluku.
Tramp je vršio pritisak na svog potpredsednika Majka Pensa, koji je trebalo da predsedava procedurom potvrđivanja izbornih rezultata u Kongresu, da to zaustavi na osnovu sumnjivih pravnih opravdanja koje su distribuirali njegovi saveznici, pre svega šef njegovog kabineta Mark Medouz (Meadows) i pojedini republikanski kongresmeni.
Pens ima ključnu ulogu, rekao je tada Tramp.
„Ako Majk Pens uradi pravu stvar, pobedićemo na izborima,” dodao je.
Tramp je prethodno na Tviteru 19. decembra napisao "Veliki protest u Vašingtonu, 6. januara. Budi tamo, biće divlje", što su mnoge od njegovih pristalica shvatile kao doslovni poziv na oružje. Potom je narednih dana uputio još dve poruke: „Vidimo se u Vašingtonu, 6. januara. Ne propustite informacije koje treba slediti!“ i, „ŠESTI JANUAR, VIDIMO SE U DC!“
Toga dana demonstranti su došli na skup “Spasimo Ameriku”, gde im se obratio Tramp. On ih je pozvao da "zaustave krađu", da se "bore pakleno" i "vrate našu zemlju" te da marširaju do Kapitola, gde su se okupili kongresmeni da verifikuju Bajdenovu pobedu.
Hiljade ljudi je krenulo ka Kapitolu, uključujući članove militantnih grupa zvanih “Ponosni momci” (Proud Boys) i “Čuvari zakletve” (Oath Keepers), od kojih su mnogi bili u borbenoj opremi sa pancirima i šlemovima, podseća AFP.
U obližnjem hotelu, Trampovi saveznici su imali „ratnu sobu“ za kontakt sa ljudima na ulici, predsedničkim Ovalnim uredom i pojedinim republikanskim kongresmenima na Kapitolu.
Trampove pristalice su upale u zgradu Kongresa, zbog čega je obustavljena verifikacija izbornih rezultata, dok je obezbeđenje pokušavalo da zaštiti članove ove institucije. U neredima je poginulo pet osoba, od toga jedan policajac, a na desetine njih je povređeno.
Policiji i federalnim trupama bilo je potrebno više od šest sati da povrate kontrolu i uklone napadače.
Konačno, u ranim jutarnjim satima 7. januara, Pens je zvanično potvrdio izbor Bajdena kao novog predsednika.
Pošto su ove, do tada neviđene scene, naišle na masovnu osudu, Tramp je takođe kritikovao nasilje, rekavši da su demonstranti “oskrnavili sedište američke demokratije”. Dodao je da “oni koji su počinili nasilje, ne predstavljaju našu zemlju, a oni koji su prekršili zakon, platiće”.
Za nerede je tada optužio pripadnike Antife, slabo povezane grupe krajnje levih antifašističkih aktivista. Pozvao je okupljene da "idu kući u miru"; opisujući ih kao "patriote" i izražavajući "ljubav" prema njima. Tramp je istakao da su ovi događaji posledica “pokradenih izbora”.
Sada tretira 6. januar kao “revoluciju patriota”.
Kako piše Kris Rid (Chris Reed), urednik San Dijego junion tribjuna (The San Diego Union-Tribune), mediji i organizacije naklonjene Trampu tretiraće svaki 6. januar kao Bostonsku čajanku (Boston Tea Party) 16. decmbra 1773., kada je jedna grupa bostonskih "Sinova slobode" prerušenih u Mohavk Indijance, u znak protesta protiv britanske kolonijalne politike, pobacala u more 342 bala čaja sa brodova Britanske istočnoindijske kompanije.
Poslednji upad na Kapitol 1814. godine
Osim petoro poginulih u neredima, povređeno je 150 policajaca. Prema podacima “Hafington posta” (Huffington Post), dva pripadnika snaga reda su kasnije izvršila samoubistvo. Uhapšeno je 500 lica, od toga 46 bivših ili policajaca koji toga dana nisu bili na dužnosti, a učestvovali su u neredima.
„Čak ni tokom građanskog rata (1861-65) pobunjenici nisu provalili u naš Kapitol, tvrđavu naše demokratije“, rekao je Bajden u julu prošle godine.
"To nije bilo neslaganje u mišljenju. To je bio nered. To je predstavljalo egzistencijalnu krizu i test da li naša demokratija može da opstane," dodao je američki predsednik.
Ovo je bio prvi upad na Kapitol od 1814. godine — kada su ga Britanci spalili tokom rata sa SAD-om, koje su krajem 18. veka stekle nezavisnost nakon oružanog sukoba sa kolonijalnom upravom iz Londona.
Istraga bez većeg napretka
Demokrate zahtevaju odgovornost za sve što se desilo.
„Izostanak delovanja – ili nastaviti dalje kao da se ništa nije desilo - jednostavno nije opcija“, rekao je demokratski kongresmen Beni Tompson (Bennie Thompson), koji vodi istragu Predstavničkog doma.
Godinu dana kasnije, više od 700 ljudi umešanih u nerede 6. januara optuženo je za napad na službenike za sprovođenje zakona i provalu i skrnavljenje Kongresa.
Komitet, koji je već intervjuisao oko 300 ljudi, treba da završi svoj rad pre izbora na sredini mandata u novembru 2022, kada bi republikanci mogli da ponovo preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom i zaustave istragu.
U međuvremenu, bivši Trampov savetnik Stiv Benon (Steve Bannon), optužen je zbog odbijanja da se odazove pozivu Istražne komisije da da iskaz i dostavi dokumenta.
I Mark Medouz je odbio da se pojavi na zakazanom svedočenju. Stoga se mnogi prodemokratski aktivisti pribojavaju da ukoliko Bajdenove demokrate izgube kontrolu u jednom ili oba doma u Kongresu na izborima ove godine da će istraga biti obustavljena.
U svakom slučaju, dosadašnja istraga je pokazala zajednički napor Trampa i njegovih saveznika da spreče Pensa da predvodi Kongres u potvrđivanju Bajdena kao zakonito izabranog predsednika.
Što dublje istraga ide, to postaje osetljivije.
Ako pronađu dokaze koji sugerišu da je Tramp svesno podsticao napad ili planirao da nezakonito zadrži vlast, da li bi trebalo da rizikuju još više nemira tražeći krivično gonjenje bez presedana bivšeg predsednika?
U decembru je potpredsednica odbora Liz Čejni (Liz Cheney), jedna od nekolicine republikanaca koji podržavaju istragu, jasno stavila do znanja da je komisija usmerena na Trampa.
„U istoriji naše nacije nije bilo snažnijeg slučaja za istragu Kongresa o postupcima bivšeg predsednika“, rekla je Čejni. „Ne možemo se povući zbog nastojanja predsednika Trampa da sakrije šta se dogodilo,” istakla je.
Eksperti kažu da otkrivanje istine o 6. januaru predstavlja ogroman politički rizik za Bajdenovu administraciju.
Ali ostaviti ih zakopanim je takođe opasno.
„6. januar je bio preteča jasne i prisutne opasnosti“, rekao je za AFP Vilijam Galston (William Galston), politikolog sa Instituta Brukings.
„Napor da se ponište rezultati demokratskih izbora je propao“, rekao je on.
„Da li će to biti istina za tri godine od sada? To nije tako jasno. Zato što su ljudi koji su bili odlučni da ponište efekte izbora 2020. naučili mnogo toga,“ smatra Galston.
Tramp zadržao moć
Mnogi su mislili da će brzi opoziv Trampa u naredne dve nedelje, po drugi put, u Predstavničkom domu i Bajdenova inauguracija 20. januara potisnuti celu epizodu u istoriju.
Ali Tramp nije otišao.
Zadržao je kontrolu nad Republikanskom strankom, odbacio sve kritike i obećao politički povratak.
„Dobra vest je da je sve manje RINO republikanaca (Republican In Name Only – republikanci samo po imenu), dok biramo snažne patriote koji vole Ameriku“, rekao je Tramp u decembru najavljujući svoje obraćanje za 6. januar ove godine.
„Zapamtite, pobuna se dogodila 3. novembra, 6. januara je održan protest potpuno bez oružja zbog nameštenih izbora,” dodao je bivši američki predsednik.
Tramp je ponovo osvojio svoju stranku zapalivši njenu bazu, piše “Atlantik”. (The Atlantic). Ubedio je desetine miliona pristalica da su izbori pokradeni.
“Ništa blizu ovakvom gubitku vere u demokratiju se u SAD ranije nije dogodilo. Čak su i konfederalisti priznali izbor Abrahama Linkolna, pa su pokušali da se otcepe jer su znali da su izgubili,” ocenjuje “Atlantik”.
Čak i bez megafona Tvitera i Fejsbuka (koji su mu zabranili naloge), Tramp je ipak uspeo poslednjih 12 meseci da pošalje svou poruku preko ciljanih imejlova i nastupa na Fox News-u i drugim prijateljskim medijima.
Krajem jula, tri glavne Trampove organizacije za prikupljanje sredstava prijavile su 138 miliona dolara prihoda.
“Vošington post” (The Washingon Post) je u oktobru objavio da je bivši predsednik prikupljao više od milion dolara nedeljno.
Republikanci od kritike do ponovne podrške Trampu
Kada je masa napala Kapitol 6. januara, mnogi republikanci su to kritikovali. Njihov lider u Senatu Mič Mekonel (Mitch McConnell) je to osudio kao „neuspelu pobunu” koju je „isprovocirao predsednik”. Republikanski kongresmeni koji su planirali da prigovore verifikaciji glasova elektorskog kolegijuma - odustali su – suočeni sa posledicama. Neki od njih su čak tražili i ostavku predsednika.
Međutim, njihov stav se promenio u poslednjih nekoliko meseci. Prvi među njima je senator iz Viskonsina Ron Džonson (Johnson) koji je izjavio za Foks njus (Fox News) da je „izuzetno važno napraviti tačan istorijski zapis o tome šta se zaista dogodilo kako lažna priča o hiljadu naoružanih pobunjenika ne potraje“.
Istovremeno, u jednom radio intervjuu u martu prošle godine, Džonson je okarakterisao izgrednike kao dobronamerne, nevine Amerikance: „To su ljudi koji vole ovu zemlju, koji istinski poštuju snage reda i nikada ne bi učinili ništa da prekrše zakon," kazao je senator iz Viskonsina.
Upad Trumpovih pristalica u Kapitol SAD-a
“Nju ripablik” (New Republic) piše da ako je prošlost prolog, republikanci će još jednom pokušati da unapred delegitimišu izbore i ospore ishod ako ponovo izgube.
“Zaokret republikanaca od kritikovanja nereda ka reviziji njihove istorije sugeriše da bi sada mogli biti podložni dubljem i neizlečivijem neliberalizmu. Ako je to slučaj, ostaje samo pitanje da li će republikanci sami podleći ovoj bolesti ili će njome srušiti ostatak Republike,” ocenjuje “Nju ripablik”.
Pensov zaokret
Majk Pens je prošle godine nazvao 6. januar tragičnim danom i zahvalio snagama reda za suzbijanje nasilja.
Međutim, i on je kasnije promenio stav.
„Neću dozvoliti demokratama ili nacionalnim medijima da iskoriste jedan tragični dan u januaru da ponize namere 74 miliona ljudi (koji su glasali za Trampa) koji su stali uz nas u zalaganju za naš cilj“, rekao je Pens za Kriščen broudkasting netvork (Christian Broadcasting Network).
„I neću dozvoliti demokratama da iskoriste jedan tragičan dan u januaru da skrenu pažnju sa svoje promašene agende i neuspešne politike Bajdenove administracije. Fokusiraćemo se na budućnost. I mi ćemo se zalagati za slobode i posvećenost životu koji su ovu zemlju uvek činili velikom," istakao je Pens.
Ova izjava je uvredila policijskog narednika Akvilina Gonela (Aquilino Gonell), koji je povređen u napadu izgrednika.
„Učinili smo sve da ga (Pensa) ne obese i ubiju pred njegovom ćerkom i ženom. A sada nam govori da taj jedan januarski dan ništa ne znači. To je patetično. To je sramota," kazao je Gonel za National Public Radio (NPR).
Pobuna od 6. januara i dalje traje
Skoro tri od četiri republikanca u anketi Univerziteta Monmut (Monmouth) početkom novembra rekli su da je Bajden pobedio zahvaljujući izbornoj prevari.
„Ideje o izbornim prevarama sada su tako duboko ukorenjene u Republikanskoj partiji. . . sa velikim delom stanovništva koje više ne veruje u naš demokratski sistem“, rekla je Hajdi Bejrih (Heidi Beirich), suosnivač Globalnog projekta protiv mržnje i ekstremizma (The Global Project Against Hate and Extremism). „U ovoj zemlji, crvena (republikanci) i plava (demokrate) su toliko udaljene u viđenju stvarnosti,” ističe Bejrih.
Stoga Jona Minkof-Cern (Jonah Minkoff-Zern), kodirektor kampanje “Demokratija građana” poziva Kongres i Bajdena da usvoje Zakon o slobodi glasanja, savezni zakon o glasačkim pravima, i Zakon o zaštiti naše demokratije, koji uključuje reformu nadzora izvršne vlasti.
„Ustanak protiv američke demokratije nije okončan 6. januara i nastavio se u kongresima saveznih država koji su usvojili zakone kojima podrivaju našu slobodu glasanja“, ističe Minkof-Cern.
Republikanci menjaju izborna pravila
Prošla godina koja je počela nasilnom pobunom u američkom Kapitolu završava se neviđenim naporom da se politizuje, kriminalizuje ili na drugi način podrije nestranačka administracija zadužena za izborne procedure, prenosi “Gardijan” (The Guardian).
Republikanci su identifikovali slabe tačke u izbornom sistemu i metodički ih iskorišćavaju.
Radi se o strateški i potencijalno štetnijoj taktici po demokratiju na duži rok, nego što su bili neredi na Kapitolu, ocenjuje “Atlantik” (The Atlantic).
Prema izveštaju prodemokratskih grupa (States United Democracy Center, Protect Democracy i Law Forward), predloženo je 262 zakona u 41 američkoj državi kojima se uvode razna ograničenja i dovodi u pitanje regularnost izbornog procesa.
Pri tom su 32 predloga postali zakoni u 17 država u kojima su na vlasti republikanci.
Najveći broj zakona usvojen je upravo u onim državama koje su postale fokus Trampove kampanje (Stop the Steal – sprečimo krađu) u cilju blokiranja mirnog prenosa vlasti.
Arizona, gde su Trampove pristalice insistirale na „reviziji“ kako bi se osporila pobeda Bajdena u toj državi, predstavila je 20 zakona, a Džordžija u kojoj Tramp nije uspeo da privoli najvišeg izbornog zvaničnika Breda Rafenspergera (Brad Raffensperger) da “pronađe” 11.780 glasova za njega kako bi preokrenuo izborni rezultat, prezentovala je 15 izbornih akata. Rafensperger je u međuvremenu lišen ovašćenja kao glavni izborni zvaničnik.
U Teksasu je predloženo čak 59 zakona.
„Vidimo pokušaj da se preuzme kontrola nad izborima u ovoj zemlji, i na kraju, da se oduzme vlast američkom narodu. Ako ne želimo da političari odlučuju o našim izborima, svi moramo da počnemo da obraćamo pažnju“, rekla je Džoana Ligejt (Joanna Lydgate), izvršna direktorka Centra za demokratiju Sjedinjenih Država (States United Democracy Center).
Prekrajanje izbornih granica, ograničavanje glasanja poštom…
Među njima je niz zakona o suzbijanju glasanja koji će ograničiti mogućnost miliona Amerikanaca da glasaju ranije, putem pošte ili na sam dan izbora.
U Kanzasu bi se ljudi mogli suočiti sa krivičnim prijavama za vraćanje glasačkih listića u ime birača kojima je potrebna pomoć, kao što su osobe sa invaliditetom. U Džordžiji građani sada mogu biti optuženi za kršenje zakona zbog davanja hrane i vode ljudima koji čekaju u redu za glasanje.
Izborne granice su takođe ponovo iscrtavaju (Gerrymandering) kako bi republikanci dobili prednost u novim okruzima uoči ovogodišnjih ključnih izbora. Do sada su obe stranke to činile kako bi poboljšale svoje šanse, ali republikanci su bili uspešniji poslednjih decenija, ocenjuje “Atlantik”.
Džordžija je smanjila broj glasačkih kutija, što je praksa skoro uvek usmerena na zajednice sa visokim procentom manjinskih stanovnika.
Promena izbornih zvaničnika
Trampovi lojalisti su predloženi za glavne izborne zvaničnike, poznate kao državne sekretare. U Mičigenu su republikanci u osam od jedanaest najvećih okruga sistematski zamenjivali profesionalne službenike administracije pripadnicima ultradesničarskog pokreta „Zaustavite krađu“ (Stop the Steal).
U još najmanje 15 država, republikanci su usvojili nove zakone kako bi preneli ovlašćenja u izbornom postupku sa guvernera i karijernih zvaničnika u izvršnoj vlasti na zakonodavnu.
U Pensilvaniji je demokratski guverner Tom Vulf (Wolf) stavio veto na zakon koji je usvojen nakon Trampovog poraza kojim se pokušavalo da se izmeni postojeći.
Sada zakonodavci tvrdokorne desnice pokušavaju da zaobiđu Vulfovo pravo veta predlažući ustavni amandman koji bi zakonodavnom telu dao ovlašćenje da opozove glavnog državnog službenika za izbore i omogući stalnu reviziju prebrojavanja izbora prema sopstvenoj volji, prenosi “Gardijan”.
Guverner Džordžije Brajan (Brian) Kemp, ekskomuniciran po Trampovom nalogu jer je potvrdio Bajdenovu pobedu, ipak je u martu potpisao novi zakon koji potkopava moć okružnih vlasti u vođenju izbornog postupka.
Džes (Jess) Marsden, savetnica u organizaciji “Zaštiti demokratiju” (Protect Democracy), rekla je da trend pokušaja zakonodavnih tela u saveznim državama da se mešaju u rad nestranačkih izbornih zvaničnika dobija na zamahu. „To nas vodi antidemokratskim putem ka izbornoj krizi“, istakla je Marsden.
Pretnje smrću
Pretnje smrću i uznemiravanje Trampovih pristalica u međuvremenu su naterali nestranačke administratore glasanja da razmišljaju o penzionisanju, piše “Atlantik”.
Verneta Kejt Nuridin (Vernetta Keith Nuridin), koja je u junu napustila izborni odbor okruga Fulton u Džordžiji, rekla je za ovaj list da su je Trampove pristalice bombardovale pretećim mejlovima. U jednoj poruci, prisetila se ona, piše: „Morate da budete javno pogubljeni... uz plaćanje po prikazu.”
U međuvremenu, predstojeći izbori na sredini mandata mogli bi dodatno da preokrenu ravnotežu. Među 36 država koje će birati nove guvernere 2022. godine, tri su ključne — Pensilvanija, Viskonsin i Mičigen — gde su demokratski guverneri osujećivali pokušaje republikanskih zakonodavnih tela da ponište Bajdenovu pobedu i izmene izborna pravila.
Stoga demokratske grupe, stručnjaci i bivši vojni lideri upozoravaju da su SAD na ivici ustavne krize.
Iz ovih i drugih razloga, SAD stalno padaju na rang listi zemalja “Sloboda u svetu” (Freedom in the World). One su ispale iz društva velikih zapadnoevropskih zemalja i danas se nalaze pored Gane i Mongolije.
„Ova generacija mora da obezbedi pravo glasa i mirnu tranziciju vlasti. To ne bi trebalo da bude partijsko pitanje“, rekla je za CNN poznata istoričarka predsedničkog sistema Doris Kerns Gudvin (Doris Kearns Goodwin).
Bajden: Najozbiljniji test od Građanskog rata
Vrhovni sud, u kome konzervativci imaju većinu, bi možda bio spreman da zakonodavnim telima u saveznim državama da skoro apsolutnu kontrolu nad izborom elektora.
Ukoliko republikanci povrate kontrolu i nad Predstavničkim domom i Senatom, imaće kontrolu nad prebrojavanjem elektorskih glasova, piše “Atlantik”.
Naime, republikanci promovišu doktrinu „nezavisnog državnog zakonodavstva“, koja smatra da zakonodovna tela u saveznim državama imaju „plenarnu“ ili isključivu kontrolu nad pravilima za izbor predsedničkih elektora.
To bi moglo da pruži pravni osnov za anuliranje nepoželjnih izbornih rezultata i umesto toga imenovanje preferiranih elektora.
Na tu opasnost je upozorio 13. jula i Bajden: „Glasate za određene elektore da bi oni izglasali nekoga za predsednika“, a onda „nastupi državni zakonodavac... i kaže: 'Ne, ne volimo te elektore. Imenovaćemo druge koji će glasati za drugog kandidata,’ ” naveo je američki predsednik.
„Suočavamo se sa najznačajnijim testom naše demokratije od građanskog rata. To nije hiperbola“, rekao je on. „Ne govorim ovo da bih vas uznemirio. Ovo govorim jer bi trebalo da budete uznemireni," upozorio je Bajden.
Oružje kao izborni adut
Važan element ove političke jednačine su naoružanje, koje Amerikanci masovno poseduju, i militantne grupacije.
„Postoji mnogo potpuno naoružanih ljudi koji se pitaju šta se dešava sa ovom zemljom“, kazao je za “Njuzvik” (Newsweek) Majk "Vompus" Nieznani (Mike "Vompus" Nieznany), 73-godišnji veteran iz Vijetnama.
„Hoćemo li dozvoliti Bajdenu da nastavi da je uništava? Ili treba da ga se otarasimo?“ On dodaje da bi izbori 2024. mogli biti okidač.
Nieznani je jedan od mnogih običnih republikanaca koji poseduju oružje i poslednjih meseci otvoreno govore o potrebi da se sruši —ako je potrebno i silom — savezna vlada koju vide kao nelegitimnu, odnosno da ne zastupa njihove interese.
Fenomen prevazilazi tradicionalnu sliku o milicijama, koje su bile odlika američkog života barem otkako je Kju Kluks Klan stupio na scenu nakon Građanskog rata. Raste članstvo grupa poput “Ponosnih dečaka” i “Čuvara zakletve”, koje su učestvovale u neredima 6. januara na Kapitolu.
Tokom 2020. godine 17 miliona Amerikanaca je kupilo 40 miliona komada oružja, a 2021. su bili na putu da dodaju još 20 miliona. Istorijski trendovi sugerišu da su kupci pretežno ruralni belci sa juga, republikanske orijentacije.
Pokret koji promoviše pravo na oružje u skladu je sa rastućim uverenjem među mnogim republikancima da je savezna vlada nelegitimna tiranija koja mora biti svrgnuta na bilo koji način.
Ta zapaljiva formula jača pretnju oružanih napada velikih razmera oko predsedničkih izbora 2024. — “zbog kojih bi pobuna od 6. januara mogla da izgleda kao bezopasni štos u poređenju sa tim,” piše “Njuzvik”.
Članica Predstavničkog doma iz Džordžije Mardžori Tejlor Grin (Marjorie Taylor Greene), smatra da su prava pretnja demokratiji, pripadnici pokreta Black Lives Matter i "marksističko-komunistički" agenti.
Paralela između Bajdena i Kartera
Za to vreme, demokrate ne ponašaju se kao da veruju da je pretnja stvarna. Neki od njih, uključujući predsednika Džoa Bajdena, obratili su pažnju na retoriku, ali još nisu preduzeli konkretne akcije, piše “Atlantik”.
„Vanredna demokratska situacija je već ovde“, smatra Ričard L. Hasen (Richard L. Hassen), profesor prava i političkih nauka na Univerzitetu Kalifornija Irvin.
„Suočavamo se sa ozbiljnim rizikom da će američka demokratija kakvu poznajemo doći do kraja 2024.“, rekao je on, „ali nema hitne akcije da se to spreči,” ističe Hasen.
Bajden - koji je preuzeo dužnost usred višestrukih kriza suočavajući se sa najvećim izazovima još od vremena Frenklina Ruzvelta (Franklin D. Roosevelt) - ispunio je makar lični deo obećanja, vraćanjem dostojanstva Beloj kući, odbacujući zapaljive laži i demagogiju svog prethodnika, ocenjuje “Njujorker” (The New Yorker).
Takođe, mere njegove administracije su pomogle ekonomskom oporavku, usvojen je dvopartijski zakon o infrastrukturi vredan više od hiljadu milijardi dolara.
Međutim, godina koja je započela pobunom na Kapitolu završena je sa više od 800 hiljada umrlih od COVID-a. Inflacija je najveća u poslednjih nekoliko decenija.
Dvadesetogodišnji rat SAD u Avganistanu završen je haotičnim američkim povlačenjem.
Sada se suočava i sa opstrukcijom u sopstvenim redovima, tačnije odbijanjem senatora Džoa Mančina (Joe Manchin) da podrži promenu procedure glasanja kako bi se sprečila opstrukcija republikanaca, te ključni projekat "Izgradi ponovno i bolje" (Build Back Better) u iznosu od 1,75 hiljada milijardi namenjen za socijalne potrebe i borbu protiv klimatskih promena.
Zbog toga Bajden, koji je godinu započeo sa podrškom od 60 odsto, sada ima najniži rejting od bilo kog modernog predsednika u ovom trenutku svog mandata – osim Donalda Trampa.
Republikanci ga već porede sa Džimijom Karterom, koji je bio na predsedničkoj funkciji samo jedan mandat.
“Najstariji predsednik ikada izabran, Bajden sa sedamdeset i devet godina nije šaljiva karikatura koju republikanci od njega žele da naprave. Ali, on još nije smislio kako da napravi efikasan plan za sebe i svoje Predsedništvo,” piše “Njujorker”.
Republikanci imaju tri puta više oružja nego demokrate
Skoro trećina republikanaca se slaže da će „prave američke patriote možda morati da pribegnu nasilju da bi spasile našu zemlju“, navodi se u septembarskoj anketi Instituta za javno istraživanje religije.
U istoriji ranih dana američke revolucije, „Britanci dolaze“, autor Rik (Rick) Atkinson objašnjava jedan od glavnih razloga zašto su SAD postale prva britanska kolonija koja je uspela da izbori slobodu, dok drugi nisu uspeli.
„Za razliku od Iraca i drugih potčinjenih naroda, Amerikanci su bili teško naoružani,“ naveo je Atkinson.
Muskete su među kolonistima bile „uobičajene kao kotlići“.
Amerikanci poseduju oko 400 miliona komada različitog oružja, prema Institutu za međunarodne i razvojne studije sa sedištem u Švajcarskoj u Ženevi.
Velika većina tog oružja pripada republikancima. Galup saopštava da polovina republikanaca poseduje oružje, što je skoro tri puta više nego kod demokrata.
Prema anketi Galupa, 2000. godine, 60 odsto vlasnika oružja navelo je lov kao razlog za kupovinu oružja. Ali, 2016. godine 63 procenta je reklo da su kupili oružje za samoodbranu. Do tog zaokreta je došlo zbog rastućeg straha od uličnog kriminala i mafijaškog nasilja.
„Ideja da bi ljudi uzeli oružje protiv američkih izbora je od potpuno nategnute postala nešto za šta moramo da počnemo da planiramo i da se pripremamo“, kaže profesor prava sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu Adam Vinkler (Winkler).
Okupljena masa prošle godine na Kapitolu je uglavnom bila nenaoružana, nesumnjivo zahvaljujući strogim zakonima u Vašingtonu o kontroli oružja.
“Godine 2024, ta vrsta rulje, koja će se četiri godine hraniti lažnim tvrdnjama o ‘velikoj krađi’ i podsticanjima da se suprotstavi tiraniji, verovatno će biti daleko, daleko veća. Ako Vrhovni sud oslabi zakone o kontroli oružja, oni će verovatno biti i teško naoružani,” piše “Njuzvik”.
Ako oružano nasilje izbije tokom izbora 2024., možda bi na kraju morala da ga uguši vojska, ali je pitanje da li će želeti da koristi oružje protiv američkih građana.
„Nadam se da je besmisleno da se to desi ovde“, kaže Erika (Erica) De Bruin, profesorka na Hamilton koledžu, koja proučava državne udare širom sveta. „Ali to je sada u domenu mogućeg,“ dodala je.
'SAD bliže građanskom ratu nego što mnogi veruju'
SAD su „bliže građanskom ratu“ nego što bi većina volela da veruje, navodi se u knjizi Barbare Volters “Kako počinju građanski ratovi” (How Civil Wars Start) koja će biti objavljena u januaru, prenosi “Vošington post”.
Ovakvi potezi ostaju bez reakcije demokrata koji su blokirani filibasterom (filibuster), pravilom u Senatu koje nalaže supervećinu od 60 glasova od 100 za većinu zakona.
„Niko ne želi da veruje da je njihova voljena demokratija u opadanju ili da ide ka ratu,” piše Volters.
Ali „da ste analitičar u stranoj zemlji koji gleda na događaje u Americi – na isti način na koji biste gledali na događaje u Ukrajini, Obali Slonovače ili Venecueli – napravili biste listu, procenjujući svaki od uslova koji mogu da izazovu građanski rat,” ističe Volters.
„A ono što biste otkrili jeste da su Sjedinjene Države, demokratija osnovana pre više od dva veka, ušle na veoma opasnu teritoriju,” dodaje autorka.
Volter, navodi Post, zaključuje da su SAD prošle kroz faze „pre-pobunjeničkog” i „početnog sukoba” i da su sada možda u „otvorenom sukobu”, počevši od pobune na Kapitolu.
Pozivajući se na analitiku koju koristi Centar za sistemski mir, Volter takođe kaže da su SAD postale „anokratija“ – „negde između demokratije i autokratske države“.
