Godina dominacije naprednjaka: Čvrsti temelji ili staklene noge?

U Srbiji je 2013. bila godina očekivane provere izbornih obećanja nove vlasti, pre svega naprednjaka na čelu sa njihovim liderom koji se smatra najmoćnijim čovekom u Srbiji - Aleksandrom Vučićem.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je mala prednost koju su naprednjaci imali na poslednjim parlamentarnim izborima nad do tada vladajućom Demokratskom strankom eskalirala u ubedljivu nadmoć.

Ta podrška, kažu posmatrači političke scene, nije dobijena zbog nesumnjivih uspeha na evropskom putu Srbije, zbog nesumnjivih značajnih koraka u normalizaciji odnosa sa Prištinom, već zbog, pre svega, prošlogodišnjeg spektakularnog hapšenja najpoznatijeg biznismena Miroslava Miškovića.

Nakon toga, spektakla te vrste nije bilo, ipak, birači im i dalje veruju da su predani borci protiv korupcije.

Da li je 2013. godina protekla u znaku eksplozije podrške Vučićevim naprednjacim?

Na ovo pitanje u svetlu izbornih rezultata pred kraj godine u tri opštine, ali i ukupnog imidža koji je građen od izbora do danas, naši sagovornici, sociolog Božidar Jakšić, direktor Ipsos stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević i sociološkinja Zagorka Golubović, odgovaraju različito.

Jakšić: Naravno da to nije tačno, ne radi se ni o kakvoj eksploziji, niti su naprednjaci tako jaki. Slobodan Milošević je ipak imao daleko brojniju većinu u Narodnoj skupštini, nego što je imaju naprednjaci.

Bogosavljević: Pa, može da se kaže, zato što su oni osvojili izbore sa negde 24 od sto opredeljenih birača, ako dobro pamtim, sa malom prednošću od dva od sto prema Demokratskoj stranci. A od decembra prošle godine pa do današnjeg dana imaju ozbiljan rast. Najveći je bio u periodu decembar - januar, zapravo od hapšenja Miškovića kontinuirano raste. Poslednja tri, četiri meseca stagnira. U svakom slučaju se radi o vrlo zavidnom rezultatu, koje SNS beleži prema istraživanju javnog mnjenja.

Jakšić: Pogledajte na primer rezultate lokalnih izbora, opštinu Voždovac (beogradska opština, prim. RSE). Osvojili su apsolutnu vlast, u redu. Ali izašlo je nešto malo preko trećine ljudi koji imaju pravo glasa. Od te trećine, oni su dobili polovinu glasova. To znači da je svaki šesti građanin Voždovca glasao za njih.

Bogosavljević: Nije porastao broj ljudi koji je za njih glasao, on je malo porastao, ali kod svih ostalih stranaka, pao je broj glasača, tako da je razlika, kao i šansa da prodju fantastično, drastično povećana.

Jakšić: Ne zaboravite, kad je Koštunica došao na vlast, da je broj članova DSS naglo porastao, sad je porastao i broj članova naprednjačke stranke. To je do prvog pada. A onda ćemo videti kakvo je realno stanje. Dakle, sasvim sigurno se ne radi ni o kakvoj eksplozji naprednjaka na javnoj sceni.

Golubović: Ja ne mogu da zaobiđem, mada su me neki kritikovali da na narod svaljujem problem, ne svaljujem na narod, ali ne mogu da zaobiđem nešto što je u našem narodnom duhu zadržano još od palanke koju je opisao Radomir Konstantinović. Narod više veruje onom ko je ubedljiv agresivnošću, a ne činjenicama.

Bogosavljević: Što se tiče komunikacije, ona se prema biračima dobro vodi, prezentiraju se teškoće i pokušaji da se nešto uradi tamo gde ništa brzo ne može da se uradi. Na primer, teškoće oko ekonomskog oporavka zemlje, jer je to stvarno najteže. Mislim da imaju još uvek kredit u vremenu, ne znam na osnovu čega, ne može se reći samo na osnovu hapšenja Miškovića, ali očigledno da postoji još uvek vreme koje su gradjani spremni da čekaju za bolje dane za sebe.

Jakšić: Ta njihova obećanja biračima su u krajnjoj liniji, po onoj narodnoj, obećanje ludom radovanje. Političke partije u Srbiji su većinom koterije. Društvena moć i vlast se uglavnom shvataju kao ratni plen kojim se namiruju svoji najagilniji članovi.

Da li se u liku sve popularnijeg Aleksandra Vučića, lidera naoprednjaka, rađa novi kult ličnosti, vođe koji funkcioniše umesto neefikasnih institucija sistema?

Bogosavljević, Jakšić i Golubović različito ocenjuju moć i prirodu njegove popularnosti.

Bogosavljević: Najveći broj ljudi misli o njemu pozitivno, niko mu nije ni blizu. Ali to je daleko od drugih zemalja u Evropi, Dakle, ništa to nije specijalno. Tek nešto više od polovine populacije misli jako dobro o njemu. Samo nešto više od četvrine ima samo u njega poverenje. To je više nego što su imali Tadić i Nikolić, ali manje nego što je imao Koštunica početkom 2000.

Jakšić: Podanički mentalitet stanovništva Srbije uvek traži da na nekog drugog prebaci odgovornost i da tom drugom podari autoritet. Tako da autoritet Vučića raste, već ga zovu gospodar Vučić, ali ja se bojim da od tog gospodstva neće biti ništa.

Golubović: Kada sam išla na te razne promocije, diskusije o istraživanjima, i kad na jedan pristojan, razuman način objasnim kako gledam na stanje na koje nailazimo na terenu, onda to sa velikom sumnjom prihvataju. A kad se neko digne iz publike pa kaže, ovo je gore nego što je ikad bilo, na jedan agresivan način, odmah svi sinu, odmah se razbude koji su zaspali.

Dakle, na žalost i u našem narodu ima potencijala da se uspostavi ovakav kvazi demokratski sistem. I to zahvaljujući, pre svega, agresivnosti Vučića koji je sebe proizveo za glavnog aktera ove sadašnje vlasti.

Beograđani nisu bili preterano raspoloženi za razgovor na temu naprednjaci u 2013. Da li zbog pretprazničke žurbe u kojoj ih je Dušan Komarčević presretao ili zbog toga što im je politike preko glave, nismo uspeli da dokučimo. Tek, evo odgovora onih koji nisu odmahnuli rukom: