Pripadnici gej, lezbejske, biseksualne i transrodne populacije u Srbiji su i dalje izloženi nasilju, diskriminaciji i govoru mržnje, pokazao je najnoviji izveštaj koji su uradila GLBT udruženja. Iako je poboljšana saradnja sa državnim organima, zbog svih problema još je neizvesno da li će ove godine po prvi put biti održana Parada ponosa.
Država je počela da shvata probleme pripadnika gej, lezbejske, biseksualne i transrodne populacije, čime je stvorena dobra osnova za rešavanje ključnih problema, ali njene institucije bi morale mnogo efikasnije da se obračunavaju sa nasiljem i homofobijom, zaključak je izveštaja nevladine organizacije Gej strejt alijansa (GSA) o stanju ljudskih prava GLBT osoba za 2009. godinu.
Boris Milićević, predsednik GSA, izjavio je da GLBT udruženja nisu odlučila da li će ove godine organizovati Paradu ponosa, jer se još razgovara o tome da li je moguće održati bezbednu i uspešnu gej paradu:
"Gej parada ne sme da bude sama sebi cilj. Mi ćemo se time baviti, samo ako to bude omogućavalo neke druge, mnogo bitnije, promene u društvu. Kažnjavanje nasilnika, snižavanje nivoa nasilja, i promena na bolje institucija koje to treba da sprovedu. Znači policija, sudstvo i tužilaštvo... To je naš glavni zadatak."
Svetozar Čiplić, Foto: Vesna Anđić
Nakon što su održavanje gej parade u Beogradu prošle godine nasiljem onemogućile ekstremističke organizacije, državni organi pojačali su saradnju sa GLBT udruženjima, što pokazuje i činjenica da je prvi put domaćin predstavljanja izveštaja bilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ministar Svetozar Čiplić rekao je da će se država sistemski boriti protiv problema GLBT populacije:
"Moramo da pokažemo da je reč o građanima ravnopravnim sa svim ostalim građanima. Da uspostavimo takve mehanizme da oni više nikada ne mogu da budu obustavljeni. I da dođemo do cilja kom stremimo, a to je da država bude dostojna poštovanja svojih građana, da ni jedan čovek ne bude diskriminisan, odnosno da diskriminacija bude iskorenjena."
Uvrede preko medija
Eric Collings, politički savetnik za ljudska prava ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, rekao je da bi vlada i nevladine organizacije trebalo više da se angažuju na rešavanju problema GLBT zajednice, i podsetio da je to veoma bitno i za eventualni prijem Srbije u Evropsku uniju:
"Uprkos svim preprekama, zakon koji zabranjuje diskriminaciju je usvojen, a vlada je pokazala određeni nivo spremnosti da pomogne organizovanje skupova na kojima bi GLBT osobe mogle slobodno i bezbedno da ukažu na svoje probleme. Naravno, očekujemo punu implementaciju usvojenog zakona, kao i naporan rad na promeni negativnog društvenog stava prema GLBT osobama."
Goran Miletić, Foto: Vesna AnđićOno što bi moglo da pomogne rešavanju problema GLBT zajednice je i uvođenje institucije državnog poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Goran Miletić, advokat za ljudska prava i jedan od kandidata za to mesto, rekao je da država mora da štiti identitet svakog građanina:
"Jako je važno da na to mesto dođe osoba koja će biti senzibilisana, koja će shvatiti problem, i koja neće bežati od toga da razmatra pritužbe građana koji su drugačije seksualne orijentacije, dakle onih koji su manjinske seksualne orijentacije."
Prvi put u Srbiji počela je organizovana zaštita GLBT osoba, koju sprovode njihova udruženja, ali se pravosuđe i tužilaštvo, kako se navodi u izveštaju, pokazalo sporim i neefikasnim.
Veroljub Đukić, pravnik GSA, kaže da od ukupno 11 postupaka u 09. ni jedan nije dobio epilog, i podseća da je među njima slučaj tužbe protiv menadžmenta Centra Sava koji nije dozvolio GLBT skup u toj beogradskoj dvorani:
"Pored toga što su zabranili skup, oni su i vređali GLBT osobe preko medija. Krivičnu prijavu protiv njih tužilaštvo je odbacilo. Ostaje nam samo da se nadamo da će sudovi i drugi državni organi u budućnosti biti agilniji, jer stepen zaštite GLBT osoba i njihovih prava pokazuje i stepen zaštite svih ostalih građana u našoj zemlji."
Izveštaj Hilari Klinton, državnog sekretara SAD, o ljudskim pravima u svetu, kojim je obuhvaćena i Srbija, biće objavljen u utorak, 9. marta, a njegova specificnost je da je diskriminacija GLBT populacije mnogo opširnije obrađena nego ranijih godina.
Država je počela da shvata probleme pripadnika gej, lezbejske, biseksualne i transrodne populacije, čime je stvorena dobra osnova za rešavanje ključnih problema, ali njene institucije bi morale mnogo efikasnije da se obračunavaju sa nasiljem i homofobijom, zaključak je izveštaja nevladine organizacije Gej strejt alijansa (GSA) o stanju ljudskih prava GLBT osoba za 2009. godinu.
Boris Milićević, predsednik GSA, izjavio je da GLBT udruženja nisu odlučila da li će ove godine organizovati Paradu ponosa, jer se još razgovara o tome da li je moguće održati bezbednu i uspešnu gej paradu:
"Gej parada ne sme da bude sama sebi cilj. Mi ćemo se time baviti, samo ako to bude omogućavalo neke druge, mnogo bitnije, promene u društvu. Kažnjavanje nasilnika, snižavanje nivoa nasilja, i promena na bolje institucija koje to treba da sprovedu. Znači policija, sudstvo i tužilaštvo... To je naš glavni zadatak."
Nakon što su održavanje gej parade u Beogradu prošle godine nasiljem onemogućile ekstremističke organizacije, državni organi pojačali su saradnju sa GLBT udruženjima, što pokazuje i činjenica da je prvi put domaćin predstavljanja izveštaja bilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ministar Svetozar Čiplić rekao je da će se država sistemski boriti protiv problema GLBT populacije:
"Moramo da pokažemo da je reč o građanima ravnopravnim sa svim ostalim građanima. Da uspostavimo takve mehanizme da oni više nikada ne mogu da budu obustavljeni. I da dođemo do cilja kom stremimo, a to je da država bude dostojna poštovanja svojih građana, da ni jedan čovek ne bude diskriminisan, odnosno da diskriminacija bude iskorenjena."
Uvrede preko medija
Gej parada ne sme da bude sama sebi cilj. Mi ćemo se time baviti, samo ako to bude omogućavalo neke druge, mnogo bitnije, promene u društvu.
"Uprkos svim preprekama, zakon koji zabranjuje diskriminaciju je usvojen, a vlada je pokazala određeni nivo spremnosti da pomogne organizovanje skupova na kojima bi GLBT osobe mogle slobodno i bezbedno da ukažu na svoje probleme. Naravno, očekujemo punu implementaciju usvojenog zakona, kao i naporan rad na promeni negativnog društvenog stava prema GLBT osobama."
"Jako je važno da na to mesto dođe osoba koja će biti senzibilisana, koja će shvatiti problem, i koja neće bežati od toga da razmatra pritužbe građana koji su drugačije seksualne orijentacije, dakle onih koji su manjinske seksualne orijentacije."
Prvi put u Srbiji počela je organizovana zaštita GLBT osoba, koju sprovode njihova udruženja, ali se pravosuđe i tužilaštvo, kako se navodi u izveštaju, pokazalo sporim i neefikasnim.
Veroljub Đukić, pravnik GSA, kaže da od ukupno 11 postupaka u 09. ni jedan nije dobio epilog, i podseća da je među njima slučaj tužbe protiv menadžmenta Centra Sava koji nije dozvolio GLBT skup u toj beogradskoj dvorani:
"Pored toga što su zabranili skup, oni su i vređali GLBT osobe preko medija. Krivičnu prijavu protiv njih tužilaštvo je odbacilo. Ostaje nam samo da se nadamo da će sudovi i drugi državni organi u budućnosti biti agilniji, jer stepen zaštite GLBT osoba i njihovih prava pokazuje i stepen zaštite svih ostalih građana u našoj zemlji."
Izveštaj Hilari Klinton, državnog sekretara SAD, o ljudskim pravima u svetu, kojim je obuhvaćena i Srbija, biće objavljen u utorak, 9. marta, a njegova specificnost je da je diskriminacija GLBT populacije mnogo opširnije obrađena nego ranijih godina.
