Zaustavljanje konflikta u Siriji, borba protiv terorizma Islamske države, situacija u Ukrajini i migrantska kriza – bile su noseće teme dvodnevnog Ministarskog saveta OEBS-a. Beograd je doslovno bio centar evropske diplomatije s obzirom na činjenicu da je okupio više od 40 ministara spoljnih poslova, ali i zato što su se tokom prvog dana konferencije na njenim marginama dogodila dva izuzetno važna susreta, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Šefovi diplomatije SAD i EU John Kerry i Federica Mogherini poručili su sa samita OEBS u Beogradu da je potrebna zajednička borba protiv terorizma i za nalaženje rešenja sukoba u Siriji, ali da je za otklanjanje pretnje koju predstavlja "Islamska država" potrebna smena režima Bašara el Asada u Siriji.
Oni su takođe pozvali Rusiju da sarađuje s Ukrajinom i obezbedi puno sprovođenje sporazuma iz Minska.
Šef nemačke diplomatije Frank Walter Steinmeier, posle bilateralnog sastanka sa premijerom Aleksandrom Vučićem, na marginama beogradskog samita, pohvalio je srpsko predsedavanje OEBS-u u godini punoj izazova i u turbulentnim vremenima.
Svetski mediji su u prve naslove o samitu OEBS-a stavili bilateralni susret šefova diplomatije Sjedinjenih Država i Rusije Johna Kerryja i Sergeja Lavrova, čije su glavne teme razgovora bile borba protiv terorizma i situacija u Siriji, kao i sastanak Lavrova sa njegovim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom. Iako su im stavovi ostali isti, to je prvi susret dvojice ministara nakon obaranja ruskog bombardera i dramatičnog zaoštravanja odnosa između Rusije i Turske.
Analizirajući efekte konferencije, profesor i diplomata Ivo Visković najpre procenjuje dokle može ići pogoršavanje odnosa između Rusije i Turske.
“Uvođenje sankcija odraziće se na njihove ekonomske odnose, ali nema govora o tome da će doći do nekog velikog sukoba, a pogotovo ne vojne konfrontacije između Rusije i Turske”.
Upitan može li doći do stvaranja jedinstvenog fronta u borbi protiv terorizma ili je veća verovatnoća da će razlike u stavovima to onemogućiti, Visković kaže da je optimista:
“Mislim da je većina glavnih protagonista na međunarodnoj sceni dosta jasno pozvala na zajedničku akciju. Naravno, to ne znači da će se ona automatski i ostvariti jer se može dogoditi da se raziđu po nekim detaljima ili čak po nekim krupnim pitanjima, ali za mene je bitno da su svi shvatili potrebu da se to radi kada imate jedan takav globalni fenomen kao što je terorizam, koji preti svima, trebalo bi i odgovor da bude globalan, odnosno, zajednički”, smatra Visković.
RSE: Da li je realna opasnost na koju je upozorio premijer Aleksandar Vučić, u sklopu događaja u Evropi i van nje, da Balkan može začas ponovo da bukne? Zašto je on tu poruku uputio?
Visković: Uputio je tu poruku zbog toga što je očito da neke situacije, na primer sadašnje stanje na Kosovu, u Makedoniji, a imali smo nerede i u Crnoj Gori, mogu u jednom trenutku zaista da izmaknu kontroli. A posebno ukoliko bi došlo još i do uplitanja stranog faktora, kakav je na primer islamski terorizam, tako da ja mislim da nije baš neposredna opasnost od velikoga konflikta na Balkanu, ali da može doći do ozbiljnih incidenata, pa čak i neke vrste stradanja ljudi u nekim oružanim konfliktima – moguće je. Mislim da je u pitanju bila želja da se na to upozori, posebno zbog teške situacije koja nastaje zbog prolaska ovako velikog broja migranata preko naših zemalja.
RSE: Mislite li da će Evropa sada lakše doći do zajedničkog odgovora na migrantsku krizu?
Visković: Nažalost, ne mislim. Bojim se da još uvek preovladava egoizam i to nekada vrlo, vrlo ružan egoizam čisto materijalne prirode, a bojim se da će se to lupiti o glavu svima. Ja sam jako ponosan i jako srećan kao čovek što se moja zemlja Srbija ponaša drugačije.
Eric Gordy, ekspert za Balkan sa londonskog Univerzitetskog koledža, kaže da je najvažnija vest sa samita OEBS-a ona o susretu dva diplomatska dvojca - Kerry-Lavrov i Lavrov-Čaušoglu.
Samit je, ocenjuje on, naznačio da polako dolazi do približavanja pozicija SAD i Rusije o borbi protiv ISIS i rešavanju konflikta u Srbiji, ali to neće biti ni brzo ni lako.
“Čini mi se da Amerika i Rusija sve više sagledavaju da imaju zajednički interes. Iako im se stavovi približavaju polako, najbitnije je što je uopšte došlo do bilaterialnog susreta.”
RSE: Kerry je upozorio da su za uspešnu borbu protiv "Islamske države" potrebne sirijske ili arapske trupe na terenu, jer se militanti ne mogu poraziti samo vazdušnim udarima. Je li to bio prvi put da je Keri ovo rekao?
Gordy: Koliko znam, jeste.
RSE: Jesu li se posle samita OEBS-a povećale šanse formiranju zajedničke koalicije za borbu protiv ISIS?
Gordy: Mislim da jesu, ali da će taj proces dugo trajati i da neće ići lako. Jako teško će biti prevazići to što Rusija, ipak, podržava Asada i verovatno neće promeniti taj stav.
RSE: Kad je u pitanju puna implementacija Minskog sporazuma, je li došlo do nekog proboja tokom ovog samita?
Gordy: Ne vidim ništa konkretno, ali mislim da je zbog dešavanja u Siriji Ukrajina sada manje važno pitanje nego što je bilo pre godinu dana.
A sumirajući napore Srbije u predsedavanju OEBS-om i organizovanju ovako značajnog skupa, Eric Gordy pregnantno kaže:
“S jedne strane veliki je uspeh za Srbiju što je pokazala po prvi put posle više od dvadeset godina da je u stanju da organizuje takav veliki skup, a sa druge strane teško je da se prezentira kao stabilna zemlja i kao ozbiljan međunarodni faktor kada u isto vreme pravi veliki doček za osuđenog kriminalca u Nišu”, ističe on, aludirajući na srpske ministre koji su iz doveli i svečano dočekali haškog osuđenika, generala Vladimira Lazarevića.