Pučem u Gabonu nastavljen je niz vojnih udara u afričkim zemljama u poslednje tri godine kojima su zbačeni lideri koji su bili saveznici Zapada, ali koji nisu svom stanovništvu obezbedili prosperitet i mogućnosti.
Novi državni udar istakao je koliko su se vojni oficiri osmelili u zemljama koje su često bile demokratije samo po imenu, kao i nemoć Zapada u regionu u kojem sve veći uticaj imaju Kina, Rusija i druge ekonomije u usponu, pišu svetski mediji.
Pad dinastije
Vojni oficiri saopštili su u sredu, 30. avgusta, da preuzimaju vlast u naftom bogatom Gabonu, poništivši rezultate spornih izbora u toj centralnoafričkoj državi kojim je aktuelni predsednik Ali Bongo Ondimbi dobio treći mandat.
Puč u Gabonu je, kako piše Njujork tajms (The New York Times), poslednji u neobičnom nizu vojnih udara širom Afrike.
Svrgnuti predsednik, zatočen u svojoj rezidenciji, uputio je video poziv za pomoć, ali, ukazuje list, proslave na ulicama pokazuju da su mnogi Gabonci pozdravili pad porodične dinastije koja je dominirala zemljom pola veka.
Bongo, bliski saveznik Francuske, poslednjih godina je dobio međunarodno priznanje naučnika i konzervacionista zbog načina kako je štitio šume Gabona koje pokrivaju skoro 90 odsto zemlje.
Gabon je član Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i sedmi je po veličini proizvođač nafte u Africi. Međutim, Bongo (64) je vodio režim optuživan za kronizam i korupciju u zemlji u kojoj manjina deli njeno veliko bogatstvo, dok je gnev javnosti godinama tinjao.
Državni udar u Gabonu je i novi udarac francuskim interesima u Africi, posle nedavnih sličnih preuzimanja vlasti u Maliju, Burkini Faso i Nigeru. Pod Bongom i njegovom porodicom, Gabon, koji je bio francuska kolonija do 1960, decenijama je bio nepokolebljiv saveznik Francuske, čak i kada je uticaj Pariza u drugim bivšim kolonijama slabio.
Puč je naišao na skoro univerzalnu međunarodnu osudu, ukazuje Njujork tajms i ističe da za razliku od Nigera, gde su susedne zemlje nedavno zapretile vojnom akcijom, u slučaju Gabona nije bilo sugestija o primeni sile.
Portparol francuske vlade tražio je da se poštuju izborni rezultati. U SAD je ocenjeno da je puč "duboko zabrinjavajući". Kina, koja pokriva oko polovinu gabonskog izvoza, izrazila je zabrinutost, kao i Rusija, koja je poslednjih godina imala koristi od nekoliko pučeva u afričkim zemljama poslavši Vagnerove plaćenike da podrže nestabilne vojne režime.
Ipak, ukazuje Njujork tajms, Vagner nema nikakve veze s Gabonom, mada je prisutan u velikoj luci u susednom Kamerunu.
Državni udar ili namešteni izbori
Vojni udar u relativno bogatom Gabonu, s nominalnim prihodom po glavi stanovnika od 8.800 dolara, usledio je posle sedam pučeva u zapadnoj i centralnoj Africi u samo tri godine, sve u bivšim francuskim kolonijama, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Analitičari kažu da su poslednji državni udari dobili na legitimitetu pošto je pao kredibilitet izbora i demokratske vladavine u većem delu Afrike, dok su lideri naučili da izigraju političke sisteme, pa se postavlja pitanje koja je razlika između vojnog udara i nameštenih izbora.
Poslednji državni udar je istakao u kojoj meri su se generali u regionu osmelili, a spoljni akteri nemoćni da utiču na događaje, rekla je Holud Hair, direktorka tink tenka Konfluens advajzari (Confluence Advisory) u Sudanu, koji je i sam potresen nedavnim vojnim udarom.
U Nigeru, osuda Afričke unije i pretnja invazijom koju je iznela Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (Ecowas) nisu uticale na zaustavljanje plime državnih udara, rekla je ona, dodajući da vojnici iskorišćavaju nezadovoljstvo među stanovništvom.
Aleks Vajns (Alex Vines), šef Programa za Afriku u tink tenku Četam haus (Chatham House) iz Londona, rekao je da nedostatak transparentnosti u izbornom procesu podriva legitimitet Bonga.
"Ako proglasite policijski čas, ako prekinete internet, ako ne pozovete međunarodne posmatrače ili međunarodne medije, to vam nešto govori", rekao je on o merama koje je Bongova vlada preduzela oko glasanja, dodajući da je nezadovoljstvo u Gabonu zbog dominacije dinastije Bongo bila veoma opipljiva, posebno među mladima, zbog čega je postojala želja za promenom.
Već viđeno
Ove nedelje viđene su poznate slike – vojnici u uniformama na državnoj televiziji poručuju da su svrgli predsednika, mase na ulicama podržava pučiste, dok zapadne vlade osuđuju državni udar i bezuspešno traže da se oslobodi predsednik, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
U sredu je došao red na Gabon, nekada jednog od najbližih saveznika Francuske u Africi i šestu bivšu francusku koloniju i zapadnog vojnog saveznika na tom kontinentu koji je doživeo državni udar u poslednje tri godine i samo pet nedelja posle svrgavanja predsednika Nigera Mohameda Bazume, kojeg takođe podržava Zapad.
Putevi do moći Bonge, čija porodica vladala Gabonom od 1967, i Bazume, čiji su izbori 2021. na Zapadu pozdravljeni kao prva demokratska sukcesija Nigera, ne mogu biti drugačiji. Gabon je sa svojom naftom, manganom, gustim šumama i netaknutim divljim svetom, jedna od najbogatijih afričkih zemalja po stanovniku. Niger, koji se nalazi u negostoljubivoj polupustinji Sahela, ali i u borbi s islamističkim pobunjenicima, jedna je od najsiromašnijih.
Međutim, ukazuje Volstrit džurnal, dinamika koja pokreće vojne udare i izliv podrške neizabranim liderima je slična. Postkolonijalne vlade, koje su dugo imale podršku iz Evrope i SAD, a često bile demokratije samo po imenu, nisu uspele da omoguće prosperitet i mogućnosti za mlado, sve veće i sve urbanije stanovništvo.
Nesposobnost Zapada da natera pučiste da popuste je odraz šire promene u Africi, gde ekonomije u usponu poput Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Turske često imaju veću težinu od Evrope i SAD, ocenjuje list, dodajući da je Rusija – uz pomoć dezinformacija i operacija grupe Vagner – liderima u Africi takođe omogućila alternativni narativ zapadnom kanonu demokratije i ljudskih prava.
Vest o puču pokrenula je masovnu prodaju akcija evropskih naftnih i rudarskih kompanija koje posluju u Gabonu, ali i, kako ističe Volstrit džurnal, državnih obveznica te zemlje denominiranih u dolarima. Investitori su takođe počeli da prodaju obveznice nekih drugih afričkih vlada, uključujući Kamerun i Senegal, usled zabrinutosti zbog šire regionalne nestabilnosti.
Podsaharski pojas državnih udara
Gabon, iako stabilniji od drugih zemalja koje su iskusile nemire poslednjih godina, pridružio se sve dužoj listi afričkih država koje predvodi hunta, piše Vašington post (The Washington post), ukazujući da je stvoren geografski pojas previranja širom podsaharske Afrike.
U Nigeru su 26. jula pobunjeni vojnici svrgnuli predsednika Bazumu u jeku političkih preokreta, porasta islamističkog ekstremizma i rasta uticaja Rusije širom regiona. Pristalice puča u glavnom gradu Nigera, Nijameju, kao i u susednim Burkina Faso i Maliju, primećene su kako mašu ruskim zastavama.
U Burkini Faso su se 2022. za osam meseci dogodila dva puča. Prvo je u januaru potpukovnik Pol-Anri Damiba zbacio predsednika Roha Kaborea uz obećanje da će povratiti bezbednost u zemlji posle porasta napada islamističkih ekstremista. A onda je u septembru sadašnji vođa, kapetan Ibrahim Traore, zbacio Damibu nakon što grupa vojnih vođa nije videla napredak u smanjivanju nasilja.
U Maliju je 18. avgusta 2020. grupa vojnika na čelu s Asimijem Goitom zbacila predsednika Ibrahima Bubakara Keitu, posle antivladinih protesta zbog korupcije, mera tokom pandemije, loše ekonomije i stalnih bezbednosnih pretnji. Početkom januara 2021. hunta je odustala od sporazuma iz septembra 2020. o tranziciji i izborima pošto je za predsednika postavljen Bah N'dav. U maju 2021. Goita je izveo još jedan državni udar i danas je još na vlasti.
U Gvineji je u septembru 2021. komandant specijalnih snaga Mamasi Dumbuia zbacio prvog demokratski izabranog predsednika te zemlje posle godina protesta zbog promene ustava koja je predsedniku omogućila treći mandat, kao i zatvaranja opozicionih kandidata.
U Čadu je u aprilu 2021, pošto je predsednik Idris Debi – koji je i sam došao na vlast udarom 1990. – poginuo u borbi protiv pobunjenika, predsednik parlamenta trebalo da preuzme funkciju šefa države. Međutim, vojni savet je preuzeo kontrolu i za predsednika postavio Debijebog sina, generala Mahamatu Idrisa Debija.
U Sudanu je 2021. general Abdel Fatah al-Burhan preuzeo kontrolu nad zemljom, okončavši klimav sporazum o podeli vlasti između sudanske vlade i vojnih snaga koji je stupio na snagu pošto je vojska svrgla predsednika Omara Hasana al-Bašira 2019. u jeku prodemokratskih protesta.
Facebook Forum