Nekadašnji direktor balkanskog ogranka Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja iz Berlina Franc Lotar Altman (Franz Lothar Altmann) u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže kako je po ko zna koji put zatečen kako Borel i Evropska komisija reaguju na Vučićeve poteze.
Vučić optužuje EU i hvali Kinu kao jedinog prijatelja i brata, uz Rusiju, međutim, to nije iziritiralo Evropsku komisiju, makar zvanično, kaže Altman.
Altman ocenjuje da je Evropska komisija, komparativno gledajući, pružila Srbiji najveću pomoć u odnosu na druge zemlje na Zapadnom Balkanu. Zbog toga je bilo kritika da je Srbija dobila pomenutu pomoć samo zbog drskog ponašanja.
Kada je reč o Kosovu, Altman kaže, uz ostalo, da je Vlada Aljbina Kurtija smenjena uz veliku podršku SAD i njihovog izaslanika Ričarda Grenela, što je u suprotnosti sa intencijama EU na Kosovu. On takođe smatra da Miroslav Lajčak nije pogodan za izaslanika EU u pregovorima Beograda i Prištine, imajući u vidu njegov učinak u BiH kao i na drugim položajima.
Predrasude o rastrošnim južnjacima i štedljivim severnjacima
RSE: U raspravama o pomoći evropskoj ekonomiji teško pogođenoj pandemijom korona virusa, ponovo su došle do izražaja razlike – kao i nakon finansijske krize 2008. godine – jer blok predviđen Nemačkom ne prihvata izdavanje evroobveznica, odnosno koncept uzajamnosti duga na čemu insistiraju Italija i Španija. Često se podele između ova dva bloka pojednostavljeno opisuju kao štedljiva i vredna Nemačka i raskalašni i lenji južnjaci. Kako Vi ocenjujete argumente obe strane?
Altman: U pravu ste, postoje predrasude na obe strane i sežu do prethodne finansijske krize pre više od deset godina. One se više podstiču na jugu starog na kontinenta. Mi na severu više osećamo zabrinutost zbog sadašnje situacije. Naravno, tih predrasuda ima i ovde.
Međutim, ako pratite izjave italijanskog premijera Đuzepea Kontea (Giuseppe Conte), videćete da je sada promenio ton u odnosu na stavove pre 3-4 sedmice. On je najpre insistirao na takozvanim korona obveznicama, što podrazumeva da sve članice EU prihvate obavezu za njihovo pokriće. No, čini se da je sada spreman da prihvati opciju da zajmovi budu distribuirani preko Evropske komisije. U tom slučaju, ukoliko bude problema sa njihovom otplatom, onda će članice EU preuzimati odgovornost u srazmeri u kojoj uplaćuju u zajednički budžet.
To je prihvatljivo za zemlje na severu EU. Prethodni predlog o evroobveznicama koji je podrazumevao da, recimo, Nemačka preuzme direktno odgovornost za celu sumu, ukoliko ostali to odbiju, neprihvatljiv je za ovdašnju javnost. Naravno, sada će verovatno biti uvećan budžet EU kako bi se obezbedila neophodna sredstva.
Propadanje juga Evrope bi pogodilo i Nemačku
RSE: U Nemačkoj se nakon prethodne krize 2008. tvrdilo da plate tamošnjih radnika godinama gotovo nisu povećavane, dok su Grci trošili mimo svojim mogućnosti. Međutim, kritičari, naročito na levici uključujući bivšeg grčkog ministra finansija Janusa Varufakisa, tvrdili su da to zapravo nije izvorno domaći dug, već uglavnom stranih banaka koje su zarađivale davanjem kredita Grčkoj. To je onda značilo da je evropski paket pomoći bio više namenjen spašavanju tih banaka, a manje grčke privrede. Istovremeno, kritičari smatraju je Nemačka imala najviše koristi od stvaranja jedinstvenog evropskog tržišta, jer na njemu plasira oko polovine svog izvoza.
Altman: Da, ti argumenti su više korišćeni u prošlosti. U ovom trenutku se ne pominju "lenji rođaci" koje gomilaju dugove, već je više fokus na iznalaženju rešenja za budućnost. U debatama se priznaje da ne možemo razmišljati u nacionalnim kategorijama jer zavisimo od tih država. Ukoliko one propadnu, to će se negativno odraziti i na Nemačku i ostale članice EU. To je pozitivna promena u odnosu na stavove iz prošlosti, što znači da treba više pomoći. Dakle, uviđa se potreba, jedino je pitanje instrumenata za njeno ispunjenje.
Jug Evrope ne može da izdrži dodatno zaduživanje
RSE: Druga linija podela je između zemalja na jugu Evrope, koje žele bespovratnu pomoć, i Nemačke koja je sklonija da taj stimulativni paket bude u obliku zajmova.
Altman: Da, postoji potreba da se diversifikuje pomoć, jer ove zemlje ne mogu da izdrže preveliko uvećanje dugova. Dakle, u nemačkoj javnosti se smatra da deo novca treba da bude u vidu bespovratne pomoći, ali i zajmova kako bi se osiguralo da ta sredstva ne budu potrošena i za druge namene, kao što je otplata dugova iz prošlosti, umesto za direktno prevazilaženje sadašnje krize.
Konte i Makron impulsivniji od nemačkih političara
RSE: Predsednik Francuske Emanuel Makron je upozorio da "ako padne deo, pašće i cela Evropa". Da li pomenute razlike treba posmatrati kao deo pregovaračke strategije, a da će se na kraju postići kompromis, ili je moguć I raspad evrozone, pa čak i same EU?
Altman: Mislim da je Makron delimično u pravu da je moguć i najgori scenario imajući u vidu privredne probleme sa kojima se suočavaju Španija, Italija, pa delimično i Francuska. Ukoliko dođe do kolapsa njihovih ekonomija onda to može ugroziti i višedecenijske napore da se izgradi ujedinjena Evropa. Naravno, Makron je malo preterao u proceni budućnosti evropskog projekta. To se može tumačiti i kao njegov pritisak na zemlje poput Holandije i Nemačke koje nisu voljne da u potpunosti izađu u susret zahtevima zemalja na jugu starog kontinenta.
Konte i Makron su impulsivniji političari i direktnije nastupaju, dok su nemački i holandski političari oprezniji. Mislim da se nedovoljno uvažava ta razlika u političkoj kulturi.
Rizici po Italiju ako napusti evrozonu
RSE: Da li je moguća i varijanta "Italegzita", u najmanju ruku izlaska Italije iz evrozone s obzirom na nezadovoljstvo tamošnje javnosti pomoći iz EU, a i da bi povratkom sopstvene valute imala više monetarnih instrumenata na raspolaganju u pokušaju da ublaži krizu?
Altman: To je opcija koja je razmatrana i u Grčkoj pre desetak godina. Vraćanje na sopstvenu valutu bi moglo da bude trenutno olakšanje tako što bi se uticajem na kurs podstakla konkurentnost i izvoz. Međutim, to bi izazvalo i trenutni rast cena što bi ugrozilo standard italijanskih građana, koji bi plaćali mnogo skuplje uvezenu robu.
EU spori brod koji ipak plovi
RSE: Jedinstvo Evropske unije je već delimično nagriženo Bregzitom. Da li saznanje, ako ništa drugo, da svaka članica EU ponaosob, uključujući i Nemačku kao najjaču ekonomiju, ne bi predstavljala značajne aktere na svetskoj sceni, dovoljan kohezivan faktor da se očuva evropski blok?
Altman: To je pitanje o kome se raspravlja još od grčke krize, a i pre toga. Postoje zemlje koje su za jačanje evropskog jedinstva, ali je pitanje kako to ostvariti u situaciji kada druge članice nisu spremne da se odreknu dela suvereniteta. To je bio razlog zašto je Britanija napustila EU, a sada se to pitanje postavlja u odnosima sa Mađarskom i Poljskom. Međutim, ona se osim pandemije suočava i sa mnoštvo drugih problema, što odlaže ostvarenje krajnjeg cilja da se stvori snažan, ujedinjeni blok.
No, ako uspemo da zajedničkim snagama prebrodimo ovu situaciju, onda kriza izazvana širenjem korona virusa, može biti i neka vrsta inicijalne kapisle za novi početak i test funkcionalnosti EU. Ja sam optimističan i mislim da je ona funkcionalna. Ona je kao spori brod, ali koji ipak plovi.
Ideja 'Evrope u dve brzine' nije aktuelna
RSE: Da li su ponovo u igri opcije, koje su ranije pominjane, o Evropi u "dve brzine", tako što bi u središtu bile zemlje koje su za čvršće integracije, a u drugom redu ostale koje to ne žele?
Altman: Ja mislim Evropa u "dve brzine" sa zemljama u središtu i ostalima na periferiji, neće biti ključno pitanje u narednih nekoliko godina, jer u međuvremenu treba da prevaziđe izazove sa kojima se suočava, kao što su pandemija i Bregzit. Dakle, produbljivanje evropskih integracija sada nije u fokusu, ali je moguće da se to pitanje u budućnosti ponovo aktuelizuje.
Konte potisnuo Salvinija
RSE: Postoji li opasnost od daljeg jačanja populista, pre svega Salvinija u Italiji, ali i u Mađarskoj, Poljskoj i drugde, koji bi mogli da ugroze evropski projekat, ili da insistiraju na njegovom labavljenju u smislu transformacije u asocijaciju evropskih suverenih država?
Altman: Na početku krize u Italiji premijer Konte je zatražio izdavanje evroobveznica najviše zbog straha od uspona Salvinija. Dakle, Konte je želeo da sebe prikaže kao jakog lidera koji se bori za interese svojih građana. Zbog toga je Salvini uglavnom po strani u poslednja dva tri meseca. Naravno, on povremeno nastupa u javnosti i tada mu raste podrška, ali nije u poziciji da radi na ostvarenju političke platforme koja bi bila konkurentna Konteovoj politici.
Naravno, postoji strah od uspona populista. No, u Nemačkoj podrška ultradesničarskoj "Alternativi za Nemačku" je znatno pala poslednjih meseci. Stoga ne mislim da u ovom trenutku preti prevelika opasnost od populista, jer političari na vlasti uživaju veliku podršku građana za mere koje preduzimaju, kao što je to slučaj popularnosti kancelarke Angele Merkel u Nemačkoj ili Kontea u Italiji, što sam već pomenuo.
Jačanje autoritarizma u vreme pandemije
RSE: Međutim, Viktor Orban je iskoristio vanrednu situaciju za dalje jačanje svoje pozicije tako što je dobio odobrenje parlamenta da vlada dekretima. Ovo stanje ide u prilog autoritarnim liderima.
Altman: Tačno. Osim, na Orbana to se odnosi i na Aleksandra Vučića (predsednik Srbije) koji koristi pandemiju za jačanje svoje pozicije, kao i na Redžepa Taipa Erdoana (predsednik Turske). U najnovijem izveštaju Fondacije Bertelsman, objavljenom u utorak, ukazuje se na jačanje autokratskih tendencija u jugoističnoj Evropi u poslednjih deset godina, a sada su tokom pandemije dodatno osnažene.
Smanjiti zavisnost EU od snabdevanja iz Kine
RSE: Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozef Borel je izjavio da Evropska unija mora da povrati strategijsku samostalnost u ključnim sektorima privrede i "preispita globalizaciju" navodeći da se dosad mislilo da se time tržište "uvek opskrbljuje nužnim dobrima uvek i svuda. Ali kad dođe do raspada i nestašice kao sad, shvatiš da se 90 odsto antibiotika proizvodi u Kini, da Evropa ne pravi ni gram paracetamola i nema zaliha za sučeljavanje sa zdravstvenim krizama".
Borel je ocenio da je neophodno da se neki proizvodi prave u Evropi, da se proizvodi više raznih artikala sopstvenim kapacitetima i da se povrati vrednost strategijske autonomije. Kako će se to odraziti na odnose EU i Kine imajući u vidu veliku trgovinsku razmenu, ali i sporove?
Altman: S jedne strane, Kina je važan trgovinski partner i teško je sprečiti njene pokušaje da iskoristi tešku situaciju u Evropi. Pri tom, ona nastoji da ostvari svoje ekonomske interese, ali bez političkog uticaja. To se vidi na primeru Zapadnog Balkana gde daje ogromne zajmove bez političkih uslova, za razliku od Rusije. Dakle, Kina ne daje nikome novac zbog političke bliskosti već finansijskog interesa.
Kada je reč o odnosima Brisela i Pekinga, rasprostranjeno je mišljenje u Nemačkoj i u drugim članicama evropskog bloka da smo previše zavisni od lanca snabdevanja iz Kine, delimično i Indije jer ona izvozi dosta lekova na stari kontinent. Stoga jača uverenje da treba diversifikovati snabdevanje, naročito u ključnim sektorima kao što je zdravstvo.
RSE: Da li zaista Kina ima samo ekonomske interese, jer istorija geopolitike pokazuje da je kapital samo prethodnica, a za njim idu političke aspiracije?
Altman: Jačanje ekonomskog uticaja svakako pomaže Kini da projektuje i svoju geopolitičku moć kao jednog od najvažnijih aktera na globalnoj političkoj sceni. Međutim, da ponovim, Kina poslednjih godina je uložila dosta novca na Zapadnom Balkanu i u Grčkoj, ali nije nastojala da utiče na tamošnju političku scenu.
Stroži uslovi poslovanja za strane firme u Kini nego u EU
RSE: Zapadne, među njima i evropske, kompanije su veoma prisutne na kineskom tržištu. Stoga je u tržišnoj ekonomiji sasvim prirodno da i kineske firme imaju pristup evropskom tržištu. Međutim, kineske kompanije često uz državnu finansijsku pomoć nastoje da dođu u posed evropskim firmi sa osetljivim tehnologijama koje su važne za nacionalnu bezbednost.
Kako će Nemačka, čiji je obim izvoza u Kinu veći nego britanski, francuski, italijanski, španski i holandski zajedno, izbalansirati svoju potrebu da ostane prisutna na tržištu najveće zemlje na svetu i, istovremeno, zaštiti ključne sektore svoje ekonomije da ne dođu u posed kineskih kompanija?
Altman: To je bilo jedno od ključnih pitanja u poslednjim razgovorima zvaničnog Berlina i Pekinga, jer su u Kini mnogo stroži propisi za poslovanje stranih kompanija, i podložni su političkom uticaju, nego što je to slučaj u otvorenoj zemlji kao što je Nemačka.
Zvanični Berlin je predočio da to neće više biti prihvatljivo u budućnosti. Dakle, traži se podjednak tretman stranih kompanija u Kini i Nemačkoj. Takođe, primećeno je da kineske kompanije nastoje da steknu odlučujući udeo u nemačkim preduzećima u oblastima od strateške važnosti i da onda, osim profita, iskoriste patente i naprave istu fabriku u svojoj zemlji.
To je veoma složeno pitanje jer je Kina zapretila da ako se ne bude igralo po njenim pravilima da će dodatno otežati pristup nemačkim kompanijama na svom tržištu.
Za Nemačku je Kina važnija od Rusije
RSE: Zanimljivo je da se Rusija, sa kojom je EU zahladnila odnose nakon rata u Gruziji 2008, a naročito nakon aneksije Krima 2014, sve manje pominje u ovom geostrateškom gambitu između EU i Kine. Da li se išta promenilo u odnosu EU prema Moskvi?
Altman: Rusija svakako nije toliko važna za nemačku ekonomiju kao Kina. Ona nije konkurentna na globalnoj sceni sa svojom privredom, koja zavisi uglavnom od izvoza sirovina čija cena sada pada zbog krize. Naravno, ona je i dalje vojna sila i ima uticaj u pojedinim zemljama u susedstvu Evropske unije, kao što su Srbija, Republika Srpska. To svakako iritira EU, jer Moskva nastoji da oteža evropske integracije pojedinih država Zapadnog Balkana. Takođe, intervenisala je u Gruziji i u Ukrajini u trenutku kada su one želele da se približe evroatlantskim strukturama.
RSE: Doduše, različite članice EU imaju različite pristupe Rusiji. Iako ste rekli da je za Nemačku Peking ekonomski važniji partner od Moskve, ipak ona se prilično oslanja na uvoz ruske nafte i gasa. Tako Berlin istrajava na završetku gasovoda Severni tok 2, koji i ide iz Rusije, dok se nekoliko članica EU uz podršku SAD tome protive. Hoće li, prema Vašoj proceni, pomenuti gasovod biti završen?
Altman: U Nemačkoj je javnost prilično podeljena oko ovog projekta. Ja smatram da je pogrešna odluka Vlade u Berlinu da uđe u taj projekat sa Moskvom jer će povećati zavisnost od isporuka ruske energije, a to istovremeno iritira naše partnere na istoku, pre svega Poljsku, Ukrajinu, baltičke zemlje.
SAD imaju drugačije motive da blokiraju završetak Severnog toka 2, jer žele da prodaju sopstveni gas na nemačkom i evropskom tržištu. Tu su i politički razlozi u cilju podrške Ukrajini i Poljskoj, ali prevladavaju ekonomski.
Što se tiče sudbine Severnog toka 2, moguće je i da bude obustavljen jer je zbog ove krize drastično pala tražnja za naftom i gasom. Međutim, pošto je kompletirano više od 80 odsto radova, mislim da je veoma teško zaustaviti njegov završetak.
Nemačka u trouglu SAD-Kina-Rusija
RSE: Odnosi SAD i EU, naročito sa Nemačkom su, najblaže rečeno, složeni otkako je Donald Tramp postao predsednik. On je kritikovao vlasti u Berlinu da kupuju gas od Rusije dok nekoliko desetina hiljada američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj štite njenu bezbednost. Kancelarki Merkel očito nije jednostavno da balansira odnose sa SAD-om, na jednoj, i Rusijom i Kinom, na drugoj strani, s obzirom da u svakoj od njih ima znatne interese.
Altman: Da, Nemačka je u sredini tog trougla. Međutim, mnogo toga zavisi od lidera tih zemalja. Ako na predsedničkim izborima u SAD u novembru pobedi kandidat Demokratske stranke, mislim da će se njihovi odnosi sa Nemačkom vrlo brzo promeniti na bolje, jer će prevladati racionalni argumenti.
SAD doživljavaju Kurtija kao levičara
RSE: Međutim, čak u vreme kada je Barak Obama bio predsednik SAD, uprkos njegovim bliskim odnosima sa Angelom Merkel, u Berlinu su optuživali američke obaveštajne službe da su je prisluškivale. Takođe, propali su dugogodišnji pregovori o trgovinskom sporazumu SAD i EU. Očito je da su sve vidljivije strukturalne razlike između dva saveznika, naročito između Vašingtona i Berlina.
Altman: Da, postoje strukturalne razlike, ali se postavlja pitanje na koji način pokušavate da iz prevaziđete: da li razgovorima, ili optužbama i nediplomatskim izjavama. SAD imaju različiti pristup prema različitim delovima EU. Tako je američki ambasador u Berlinu i specijalni izaslanik za Balkan Ričard Grenel izjavio da Vašington nije zadovoljan dosadašnjim učinkom u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje Brisela, preuzevši glavnu ulogu.
U međuvremenu je smenjen kosovski premijer Aljbin Kurti, uz veliku podršku SAD i gospodina Grenela, što je u suprotnosti sa intencijama EU na Kosovu. Ona je podržavala Kurtijevu Vladu jer je smatrala da je posvećena borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Takođe, da nije deo sistema političkih elita koje su proizašle iz OVK-a.
Stekao se utisak da je stigao novi talas političara koji bi mogao doneti novi kvalitet. Dakle, to su bila nadanja Evropske unije, ali što su SAD u potpunosti zanemarile smatrajući Kurtija starim levičarskim, socijalističkim političarom i da kao takav ne može da vodi Kosovo. Dakle, na delu je rivalitet SAD i EU na Kosovo, s tim što EU obezbeđuje novac, a SAD političku moć.
Da li je korekcija granica i dalje u igri?
RSE: Da li je jedan od razloga za Kurtijevu smenu i njegovo protivljenje korekciji granica, što je u jednom trenutku prošle godine bilo u igri. Pominjalo se da su Hašim Tači i Aleksandar Vučić, navodno, postigli tajni dogovor uz posredovanje Trampove administracije.
Altman: To je moguće, ali Amerikanci nikada nisu potvrdili da je postignut takav dogovor. Jedno vreme su isticali da je to jedna od opcija, ali kasnije su prestali da je pominju. Međutim, moguće je da je razmena teritorija ponovo u igri i da SAD angažmanom u poslednje vreme žele sveobuhvatno rešenje tako što bi svi priznali Kosovo u novim granicama.
Lajčak nije pogodan za izaslanika EU
RSE: Pominjete Ričarda Grenela. Istovremeno, novoimenovani specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Prištine i Beograda Miroslav Lajčak izjavio je da postoji samo jedan dijalog kojim posreduje Evropska unija, ali je dodao da će nastaviti da usko sarađuje sa američkim kolegama, jer "SAD i EU dele zajedničku agendu za region". Da li će EU uspeti da povrati glavnu reč u ovom dijalogu, ili je njen neuspeh da osigura opipljiviji napredak – zbog čega su se SAD u poslednje vreme aktivnije uključile – još jedna potvrda neefikasnosti evropskih institucija?
Altman: Nisam preveliki optimista kada je reč o gospodinu Lajčaku, jer njegov dosadašnji učinak nije tako pozitivan, na primer, kao Visokog međunarodnog predstavnika u Bosni i Hercegovini ili slovačkog ministra inostranih poslova. Dakle, ne mislim da je on najpogodnija ličnost da vodi novi krug pregovora, imajući u vidu i da dolazi iz zemlje koja nije priznala Kosovo. Bilo bi bolje da je na tom mestu neka neutralnija osoba. Naravno, sa druge strane se može prigovoriti i u slučaju imenovanja posrednika iz članice EU koja je priznala Kosovo, da takođe ne bi bio potpuno neutralan.
RSE: Možete li precizirati zašto Lajčak nije podesan kao posrednik u dijalogu? Ako je reč o učinku u BiH, ni ostali Visoki međunarodni predstavnici pre a i posle njega nisu uspeli da ostvare vidljivije uspehe.
Tramp koristi Kosovo da se pokaže kao lider
Altman: Ako uporedimo Lajčaka sa, na primer, Volfgangom Petričem, Petrič je bio mnogo uspešniji. Lajčak nije uradio skoro ništa i pri kraju mandata maltene se nije primećivao.
RSE: A kada je reč o njegovom učinku kao šefa slovačke diplomatije?
Altman: Bio je ministar u populističkoj vladi. Ne vidim da je nešto značajno uradio na toj poziciji iako Slovačka nije relevantna zemlja na međunarodnoj sceni. Kao razlog za imenovanje je navedeno njegovo iskustvo u regionu, zatim da govori nekoliko jezika. Videćemo šta će biti, ali nisam previše optimističan. Istovremeno, da je EU prava institucija posreduje u dijalogu jer je budućnost Srbije i Kosova u evropskom bloku. Dakle, ako je iko sa strane zainteresovan za pomirenje i postizanje sporazuma, onda je to pre svega Evropska unija, a ne SAD.
Gospodin Tramp potencira na politici "Amerika na prvom mestu", zaboravimo na ostale. Međutim, ako ugleda priliku da se pokaže kao lider onda to želi da iskoristi. No, nisam siguran koliko zna o Zapadnom Balkanu. Takođe, nije mnogo uverljiva odluka da se za specijalnog izaslanika za ovu regiju postavi američki ambasador u Nemačkoj.
Nastavak nestabilnosti na Balkanu
RSE: Na Kosovu su velike političke podele, uključujući i oko pregovora sa Srbijom, tačnije da li bezuslovno ukinuti carine na uvoz robe ili insistirati na principu reciprociteta, što je bio Kurtijev stav. U takvoj situaciji da li je realno postići bilo kakav sporazum Beograda i Prištine?
Altman: Smatram da bi novi izbori na Kosovu mogli da dovedu do pozitivnog ishoda. Tada bi Pokret Samoopredeljenje dobio još veću podršku. Ne znam koliko je realno da se uskoro održe, ali sadašnje haotično političko stanje je pogubno po Kosovo. Takođe, sve dok Beograd i Priština ne postignu verodostojan i održiv sporazum, ceo region će i dalje biti nestabilan, jer Kosovo ima specijalne odnose sa Albanijom, a Srbija sa Republikom Srpskom. Istovremeno, odnosi Srbije i Severne Makedonije nisu baš najbolji.
S druge strane, sve dok je Kosovo u haotičnoj situaciji, ne mogu se nastaviti razgovori sa Srbijom. Ko bi ga predstavljao u situaciji dok ima privremenu vladu?
U međuvremenu, na delu je sukob između starih elita i novih političara koji su fleksibilni. Kurtijev pokušaj da se uvede reciprocitet bio je pokušaj da se izađe iz ćorsokaka u kome se Kosovo našlo u odnosima sa Srbijom nakon uvođenja carina. Dakle, sledeći korak u pregovorima sa Beogradom bilo bi pitanje reciprociteta.
Srbija ne može u EU bez sporazuma sa Kosovom
RSE: Takva situacija odgovara predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, jer po prvi put SAD pritiskaju kosovske političare, a i EU traži ukidanje carina. Stoga mu se ne žuri sa nastavkom pregovora. Međutim, pitanje je koliko je i Srbiji u interesu da se unedogled odugovlači sa postizanjem dogovora.
Altman: Da, jer sve dok ne postigne sporazum sa Kosovo, biće blokiran put Srbije ka EU i nema šansi da postane njena članica. Dakle, makar dugoročno Beograd treba da bude zainteresovana za dogovor sa Prištinom. Međutim, Srbiji je i kratkoročno u interesu da se postigne rešenje jer dosta Srba živi na Kosovu. Beograd im pomaže, pre svega Srbima na severu Kosova, ali šta sa onima u Štrpcu i drugim mestima koji ne žive baš u najjednostavnijim uslovima. Jedino ako se postigne opipljivo i održivo rešenje Beograda i Prištine, moguće je poboljšanje položaja Srba na Kosovu.
Primeniti model dve Nemačke
RSE: Očito je da nastavak pregovora nije realno očekivati, makar dok traje pandemija. Međutim, da li bi sporazum o normalizaciji odnosa podrazumevao da Srbija prihvati postojanje Kosova kao nezavisne države ili i njegovo formalno priznanje kao uslov da uđe u EU?
"Dakle, nije neophodno da na početku Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ali bi trebalo uspostaviti sličan mehanizam kao u slučaju dve Nemačke."
Altman: Često se pominje sporazum između Istočne i Zapadne Nemačke koji je obema zemljama omogućavao postepenu normalizaciju odnosa. Istovremeno, to im je otvorilo put da deluju u Ujedinjenim nacijama i u raznim drugim međunarodnim institucijama. Sve je to na kraju rezultiralo njihovim ujedinjenjem nakon što je pao socijalistički režim u Istočnoj Nemačkoj. Međutim, to nije bio cilj na samom početku, već uspostavljanje sistem koji je bio funkcionalan kako u bilateralnim odnosima dve Nemačke tako i na međunarodnom planu.
To bi trebalo primeniti i u slučaju Srbije. Dakle, nije neophodno da na početku prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ali bi trebalo uspostaviti sličan mehanizam kao u slučaju dve Nemačke. Mislim da bi EU prihvatila takav aranžman, odnosno da je Srbija time ispunila uslov na svom putu ka evropskim integracijama.
RSE: Međutim, u slučaju da Srbija uđe u EU bez formalnog priznanja Kosova, kasnije ne bi prihvatila da to učini jer ne postoji mogućnost da bude sankcionisana, kao što to pokazuje primer Mađarske koja je često na meti kritika Brisela, ali nema instrumenata da je kazni zbog kršenja pravila.
Altman: To je jedan od nedostatak evropskih ugovora od samog početka da ne može da se izbaci iz EU zemlja koja krši osnove principe na kojima ova institucija počiva. Da bi se promenio Sporazum iz Lisabona potrebno je da se sa tim slože sve članice, a to je nemoguće.
'Zašto primiti u EU zemlju koja se tako ponaša"
RSE: Vučić je bio veoma kritičan prema EU na početku pandemije izjavivši da je priča o njenoj solidarnosti "bajka", istovremeno hvaleći kineskog predsednika Si Đinpinga kao brata. Čak je i oprezni evropski komesar za spoljnu politiku Žozef Borel, političar iz Španije koja nije priznala Kosovo, izjavio da nije video bilborde u Beogradu sa izjavama zahvalnosti EU za pomoć, kao u slučaju kineskog predsednika.
Da li je to sedenje na dve stolice samo tvrđenje pazara od strane Aleksandra Vučića da bi izvukao dodatne koncesije od Zapada, ili je reč o nastavku autoritarnog zaokreta u situaciji kada je članstvo u EU veoma daleka i neizvesna budućnost – verovatno posle 2030. godine - a političarima treba nešto opipljivo i brzo, koliko sutra?
Altman: S jedne strane, to se može tumačiti kao Vučićevo nastojanje da izvuče dodatne koncesije od EU. Istovremeno, moram da kažem da sam po ko zna koji put zatečen kako Borel i Evropska komisija reaguju na Vučićeve poteze, koji optužuje EU i hvali Kinu kao jedinog prijatelja i brata, uz Rusiju. Međutim, to nije iziritiralo Evropsku komisiju, makar zvanično.
To uočava javnost u članicama Evropske unije koja postaje sve skeptičnija i ističe da Vučić ne pokazuje poštovanje za pomoć koju je dobio. On je sada napokon zahvalio EU na svemu što je učinila za Srbiju u vreme pandemije, ali ta promena njegovog stava se ne doživljava ozbiljno. U evropskoj javnosti se sve češće može čuti stav: "zašto treba da primimo zemlju koja se tako ponaša".
Evropska komisija je, komparativno gledajući, pružila Srbiji najveću pomoć u odnosu na druge zemlje na Zapadnom Balkanu. Zbog toga je bilo kritika da je Srbija dobila pomenutu pomoć samo zbog drskog ponašanja.
EU mora biti kritičnija prema Vučiću
RSE: Međutim, stiče se utisak da EU toleriše Vučića samo zato da bi preko njega, kao jakog lidera, mogla da izdejstvuje rešenje za Kosovo u situaciji kada je srpska opozicija slaba. Zbog toga su u Briselu spremni da zažmure na njegovu autoritarnu politiku na domaćoj sceni, pre svega pritisak na neistomišljenike. Istovremeno, kao što sam rekao, ako Evropska unija zbog zamora od proširenja nije spremna da primi nove članice u narednih 10-15 godina, mnogi na Zapadnom Balkanu gube motivaciju i okreću se drugim akterima.
Stoga se postavlja pitanje da li EU ima pravu strategiju za ovu regiju?
Altman: Ne u potpunosti. EU bi morala da bude kritičnija prema Vučićevoj politici i da upozorava na tendenciju da Srbija postaje autoritarna država. Istovremeno, da ukazuje na činjenicu da je Srbija na putu da postane članica EU i upravo zbog toga treba da poštuje demokratska pravila, da se ne mogu napadati ljudi koji upozoravaju na stanje u bolnicima u vreme pandemije. EU bi morala da nedvosmisleno kritikuje takvo ponašanje vlasti u Beogradu.
RSE: Međutim, stiče se utisak da zbog neodređenog vremenskog okvira za ulazak balkanskih zemalja u EU, ona zapravo gubi poluge uticaja u ovoj regiji, dok ostali akteri koriste tu situaciju. Zbog toga Vučić može da odgovori na kritike Brisela da se i pojedine članice EU, poput Orbanove Mađarske, ponašaju slično, pa ne snose konsekvence.
Altman: Ne možete da koristite loš primer da biste opravdali sopstveno ponašanje. Kada je reč o Rusiji, Kini ili SAD, Srbija neće postati članica kluba koje bi ove zemlje okupile. S druge strane, EU, čijem članstvu Srbija teži, želi da ona bude demokratski član evropskog kluba.
I građani Balkanu su odgovorni za budućnost
RSE: Međutim, sve to dugo traje i mnogi građani na Zapadnom Balkanu, naročito mladi, ne mogu da čekaju unedogled na ulazak njihovih zemalja u EU i poboljšanje životnih uslova. Stoga su pre ove pandemije masovno odlazili u Nemačku i druge evropske zemlje.Da li bi EU trebalo da bude aktivnija?
Altman: Mislim da EU deluje. Nedavno je napokon odobrila početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. U međuvremenu, nastavlja pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom. Slažem se da njeno prisustvo mora biti vidljivije i da jasnije predoči koje su prepreke na evropskom putu. Nakon toga građani treba da razmisle da li će glasati za Vučićevu partiju koja je povremeno protiv Evropske unije a povremeno za, ili za političare jasne evropske i demokratske orijentacije. Dakle, i građani treba da odluče o orijentaciji zemlje, a ne samo da se krivi Evropska unija.
Facebook Forum