Francuski premijer Sebastijan Lekorni (Sebastien Lecornu) još jednom je dokazao da je penziona reforma najteže od gorućih političkih pitanja u Francuskoj, obećavanjem da će suspendovati duboko nepopularnu reformu iz 2023. kako bi spasao svoju vladu.
Lekorni je u utorak obećao da će zamrznuti glavnu reformu koju je sproveo predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) do predsedničkih izbora 2027. godine kako bi dobio obećanje socijalista da neće glasati protiv njegove vlade. Zahvaljući tome Lekornijeva vlada je preživela dva glasanja o nepoverenju u četvrtak.
Penziona reforma teško izvojevana posle višenedeljnih uličnih protesta 2023. i progurana kroz parlament bez glasanja, postepeno povećava zakonsku starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine do 2030. godine.
Iako reforma samo približava Francusku drugim zemljama EU, ona ukida cenjenu socijalnu beneficiju i nasleđe levice, koja je smanjila starosnu granicu za penzionisanje na 60 godina sa 65 godina 1982. godine pod socijalističkim predsednikom Fransoa Miteranom (Francois Mitterand).
Kako stoji Francuska u odnosu na Evropu?
Francuska ima jednu od najnižih zakonskih starosnih granica za penzionisanje u Evropskoj uniji. Prosek u EU je 65 godina za muškarce i 64,5 godina za žene, a očekuje se, prema Izveštaju Evropske komisije o starenju iz 2024, da će u narednim decenijama oba praga biti povećana za dve godine.
Zbog kombinacije ranog penzionisanja i visokog očekivanog životnog veka, Francuzi provode više vremena u penziji od većine drugih. Podaci Organizacije za evropsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuju da francuski muškarci obično provode 23,3 godine u penziji – više nego u bilo kojoj drugoj zemlji OECD-a i znatno više od 18,8 godina u Nemačkoj.
Da li je francuskim penzionerima bolje?
Francuske penzije nadoknađuju veći deo prihoda od pre penzionisanja nego u većini zemalja i penzioneri u toj zemlji uživaju u jednom od najviših životnih standarda u Evropi kada se uzmu u obzir svi izvori prihoda.
Međutim, velikodušnost ima svoju cenu. Francuska troši 14,2 odsto svog BDP-a na penzije – znatno iznad proseka EU od 11,7 odsto, a samo Austrija i Italija izdvajaju više. Ipak, ta potrošnja pomaže u održavanju niskog nivoa siromaštva starijih osoba: samo 3,6 odsto francuskih penzionera živi u siromaštvu, u poređenju s prosekom OECD-a od 12,5 odsto.
Da li svi imaju korist?
Iako je zvanična starosna granica za penzionisanje niska, stvarno penzionisanje zavisi od toga koliko dugo je neko doprinosio sistemu. Potrebni period uplaćivanja doprinosa, prema Makronovoj reformi, trebalo je da bude povećan sa 42 na 43 godine do 2027. godine.
To znači da ljudi koji su počeli da rade kasno – zbog visokog obrazovanja ili pauze u karijeri – često rade i posle napunjene 62 godine. Svako može da se penzioniše sa 67 godina s punom penzijom, bez obzira na to koliko dugo je uplaćivao doprinose.
OECD procenjuje da Francuz koji je počeo da radi sa 22 godine odlazi u penziju sa 64,8 godina – nešto iznad proseka EU od 64,5, ali ispod nemačkih 65,8. Međutim, mnogi se penzionišu ranije od zakonskog doba. U Francuskoj, prosečna efektivna starosna granica za penzionisanje je samo 60,7 godina, u poređenju s prosekom OECD-a od 64,4.