Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) pobedio je svoju ekstremno desničarsku rivalku Marin Le Pen (Marine Le Pen) sa udobnom razlikom na izborima u nedelju, pokazuju rane projekcije.
Makron je pobedio sa 58,55 posto prema 41,45 koliko je dobila Le Pen, što je veća prednost od očekivane.
On je prvi aktuelni predsednik u poslednjih 20 godina koji je ponovo izabran.
Francuski predsednik je u svom pobedničkom govoru u nedelju rekao da će njegov sledeći petogodišnji mandat biti drugačiji i obećao da "niko neće biti ostavljen po strani".
On je obećao da će pronaći odgovor na gnev birača koji su podržali njegovu ekstremno desničarsku rivalku Marin Le Pen na izborima, rekavši da njegov novi mandat neće ostati nepromenjen u odnosu na poslednjih pet godina.
"Mora se pronaći odgovor na bes i nesuglasice koje su mnoge naše sunarodnike navele da glasaju za ekstremnu desnicu. To će biti moja odgovornost i odgovornost onih oko mene", rekao je on na pobedničkom mitingu ispred Ajfelovog tornja posle izbora.
Šta je rekla Le Pen?
Liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen priznala je poraz u drugom krugu predsedničkih izbora, čestitavši pobedu aktulenom predsedniku Emanuelu Makronu.
Ona je ocenila da rezultat od 43 posto glasova predstavlja "veliku pobedu", te je dodala da u ovom porazu "ne mogu da ne osećam nadu".
Odbacujući izveštaje da je planirala da se povuče ako ne pobedi, ona je rekla da će "nastaviti moju posvećenost Francuskoj i Francuzima“, dodajući da će za nekoliko nedelja biti održani parlamentarni izbori.
"Ovo još nije gotovo. Bitku za parlament proglašavamo otvorenom”, rekla je Le Pen.
Poruka francuske levice
Žan-Luk Melanšon (Jean-Luc Mélenchon), lider radikalne levice koji bi mogao da odigra ključnu ulogu na predstojećim parlamentarnim izborima, rekao je da je kandidatkinja ekstremne desnice potučena i da je Francuska "jasno odbila da joj poveri svoju budućnost".
On je, međutim, dodao da je Makron postao "najlošije izabrani predsednik Pete republike".
"Njegova pobeda lebdi u okeanu uzdržanih i pokvarenih glasačkih listića. 'Treći krug' je u toku i neophodno je da udružene snage levice – nova Narodna zajednica – obezbede većinu u Narodnoj skupštini", rekao je Melanšon.
Čestitke Makronu
Nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz) je prvi lider s kojim je Makron razgovarao telefonom nakon pobede na izborima, objavila je Elizejska palata.
"Kancelar Šolc nazvao je predsednika (Macrona) da mu čestita", navedeno je u saopštenju.
"Bio je to prvi poziv koji je predsednik primio, znak francusko-nemačkog prijateljstva", ističe se.
"Vaši birači su takođe danas poslali snažnu posvećenost Evropi. Srećan sam što ćemo nastaviti našu dobru saradnju!", napisao je Šolc na Tviteru.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i holandski premijer Mark Rute uputili su čestitke francuskom predsedniku Emanuelu Makronu nakon što je u nedelju pobedio na reizboru.
"Radujem se nastavku naše opsežne i konstruktivne saradnje u okviru EU i NATO i daljem jačanju odličnih odnosa između naših zemalja“, naveo je Rute na Tviteru.
Fon der Lajen je ponovila to osećanje u svojoj izjavi.
Čestitke je Makronu uputio i britanski premijer Boris Džonson (Johnson) na Tviteru.
"Francuska je jedan od naših najbližih i najvažnijih saveznika. Radujem se što ćemo nastaviti da radimo zajedno na pitanjima koja su najvažnija za naše dve zemlje i za svet", napisao je Džonson.
Makron i Le Pen bili su u trci za šefa države, jednako kao i 2017. godine, ali ovaj put u vreme velikih unutrašnjih i spoljnopolitičkih izazova.
Međusobne kritike pred finalni izbor
U televizijskom duelu u sredu, nekoliko dana prije izbora, Makron je oštro napao Le Pen zbog njenih veza s Rusijom i njene skeptičnosti prema Evropskoj uniji (EU).
U njihovoj jedinoj televizijskoj debati uoči drugog kruga, Makron je pokušao da prikaže Le Pen kao suštinski nedostojnu poverenja, optužujući je za nepoštenje u davanju predizbornih obećanja.
Francuski lider je posebno ljutito kritikovao stranku Le Pen zbog kredita rusko-češke banke 2014. godine. Rekao je da taj dug znači da će, ako Le Pen bude izabrana za predsednicu, njene ruke biti vezane kada se bude bavila Kremljom.
"Kada govorite o Rusiji, vi se obraćate svom bankaru – to je problem", rekao je Makron u večernjoj debati 20. aprila.
Le Pen se naljutila na Makronovu sugestiju da je dužna Rusiji i sebe opisala kao "potpuno slobodnu". Rekla je da njena stranka otplaćuje kredit i nazvala Makrona "nepoštenim" jer je pokrenuo to pitanje.
Le Pen je u prošlosti izražavala divljenje prema ruskom predsedniku i izjavljivala da bi povukla Francusku iz integrirane vojne komande NATO-a.
Obećanja kandidata
Makron je nakon prvog izbornog kruga izjavio da želi da ujedini sve delove političkog spektra i da će debata koja se bude vodila do drugog kruga izbora odlučujuća za Francusku i za Evropu...
"Jedini verodostojni projekt protiv visokih troškova života je naš projekt. Jedini projekt za radnike, za sve one koji su na rubu nezaposlenosti, je naš projekt. Jedini projekt Francuske i Evrope je naš projekt", kazao je tada Makron.
Dodao je da veruje "u sve Francuze bez obzira na poreklo, kakva god bila naša mišljenja i uverenja".
Le Pen je istovremeno obećavala da će "dovesti Francusku u red u roku od pet godina" i pozvala one koji nisu glasali za Makrona da glasaju za nju u drugom krugu.
Rekla je da će biti "predsjednica svih Francuza" ako bude izabrana u drugom krugu, i dotakla se svih poznatih tema o kojima je vodila kampanju uoči izbora, uključujući "ponovno afirmaciju francuskih vrednosti, kontrolu imigracije i sigurnost za sve".
Izazovi pred Makronom
Za izbore je bilo registrovano 48,7 miliona ljudi. Istraživanja javnog mnjenja pred prvi krug izbora pokazala su da je kupovna moć najveća briga birača, usred ogromnog povećanja cena energenata i rastuće inflacije.
Izborna kampanja je počela u jeku rata u Ukrajini. Pobednik izbora u Francuskoj će morati da se izbori sa pitanjem ruske invazije na Ukrajinu i posledicama po celu Evropu. Sada kada je Britanija napustila EU, Francuska je glavna vojna sila bloka.
To je takođe neosporno druga najveća ekonomija u EU, a odlazak Angele Merkel s mesta nemačke kancelarke dao je Makronu istaknutiju ulogu u Evropi.
Makron će se suočiti sada i sa rastućim javnim deficitom kako bi se uhvatio u koštac s uticajem pandemije, sa penzionim sistemom za koji mnogi kažu da treba reformisati, i potezima za reindustrijalizaciju Francuske.
U Francuskoj već u junu, 12. i 19, slijede i parlamentarni izbori.
