Krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje (RN) ne samo da nije uspela da osigura parlamentarnu većinu u drugom krugu izbora u Francuskoj 7. jula, već je završila na trećem mestu, suprotno predviđanjima da je na korak od preuzimanja vlasti s obzirom da je vodila nakon prvog kruga glasanja.
Međutim, klatno je otišlo na drugi kraj političkog spektra s levičarskim savezom Novi narodni front (NFP) koji je osvojio najviše glasova, ali takođe nije uspeo da osigura parlamentarnu većinu.
Ako se rezultati potvrde, to će verovatno dovesti do paralize parlamenta, naglašavajući koliko je francusko društvo polarizovano. Kako ističu analitičari, Francuska sada ulazi na "nepoznatu teritoriju".
'Niko nije video da ovo dolazi'
Očekuje se da će NFP osvojiti najviše mandata, između 172 i 198. Centristička grupacija predsednika Emmanuela Makrona, Ensemble (Zajedno) je druga sa između 152 i 169 mesta, a Nacionalno okupljanje treće sa 143.
"Pošteno je reći da ovo niko nije predvideo", kaže urednik Radija Slobodna Evropa za evropska pitanja Rikard Džozvijak (Jozwiak).
Nakon što je RN osvojila najviše glasova u prvom krugu izbora, centrističke i levičarske stranke dogovorile su se da povuku 221 kandidata, uključujući 83 iz Makronove političke grupacije i 132 iz NPF-a u zavisnosti koji je od ova dva bloka imao više šansi da se suprotstavi kandidatu Nacionalnog okupljanja. Na taj način je izbegnuto rasipianje glasova centra i levice.
Dva kruga francuskih izbora imaju različitu svrhu, rekao je za Radio Slobodna Evropa Žak (Jacques) Rupnik, direktor istraživanja u CERI (Centar za međunarodne studije i istraživanje) pri Sciences-Po u Parizu.
"U prvom krugu glasate za kandidata koji vam je draži. Ali u drugom krugu ne glasate nužno za, nego uglavnom protiv onoga koga ne želite da uđe u parlament", objasnio je Rupnik.
Zaustavljanje Nacionalnog skupa bio je najveći prioritet i to objašnjava zamah koji je stvoren između dva kruga.
Hoće li novi premijer biti iz levice?
Žak Luk Melanšon (Jean-Luc Melenchon), vatreni vođa krajnje levičarske stranke "Nepokorena Francuska" (LFI) i članice koalicije NFP, zatražio je da se levici pruži prilika da formira vladu.
Zaista, prema ustaljenim konvencijama Makron bi trebalo da ponudi mandat za formiranje vlade političaru iz najveće grupacije
Gabrijel Atal, francuski premijer, rekao je da će podneti ostavku, ali je otvorio vrata za vođenje prelazne vlade tokom Olimpijskih igara u Parizu, koje počinju 26. jula.
Makron će verovatno razmotriti sve opcije pre nego što eventualno nominuje premijera iz levičarske koalicije. Jedna od mogućnosti je da pokuša da podeli levičarski savez koji je veoma krhak i ujedinio se tek nakon što je Makron raspisao vanredne izbore. NFP okuplja ranije duboko podeljene socijaliste, zelene, komuniste i tvrdo levičarsku Nepokorenu Francusku.
Druga opcija bi bila "vlada stručnjaka" koji nisu povezani sa političkim strankama. Međutim, i dalje bi bila potrebna podrška većine u Narodnoj skupštini.
Rupnik je rekao da levica verovatno neće favorizirati takozvanu vladu stručnjaka, insistirajući da je pobedila na izborima i da želi da primeni svoj program.
"Levičarski program je totalno neostvariv jer obećava toliko stvari koje nemaju ni najmanju šansu da se sprovedu. Kasa je prazna", dodao je Rupnik.
Iako neuspeh krajnje desnice može predstavljati olakšanje za investitore, oni verovatno neće biti oduševljeni ni ulaskom levice u vladu zbog ekonomskih planova koji bi mogli da ponište mnoge Makronove protržišne reforme.
'Makron je oslabljen, ali nije ispao iz igre'
Makron će prisustvovati predstojećem važnom samitu NATO-a u Washingtonu kao oslabljeni političar, a Francuska je ostala bez stabilne vladajuće većine manje od tri sedmice pre nego što će Pariz biti domaćin Olimpijskih igara.
"Rekao bih da je Makron oslabljen, on je u padu, ali nije ispao iz igre", rekao je Rupnik, dodavši da će uprkos nestabilnosti na domaćem sceni, francuska spoljna politika ostati stabilna.
To znači podrška dosadašnjoj proevropskoj politici i Ukrajini. Ipak, postoji zabrinutost zbog podeljenosti levice oko pojedinih spoljnopolitičkih pitanja, poput odbijanja Melanšonove stranke da proglasi Hamas terorističkom grupom.
Da li je pobeda Nacionalnog okupljanja samo 'odložena'?
Bivša liderka Nacionalnog okupljanja Mari Le Pen, koja planira da učestvuje na predsedničkim izborima 2027, po četvrti put, kazala je da "plima raste" i da je pobeda njene stranke samo "odložena".
Ako nijedna partija ne uspe da formira održivu vladu, prema ustavu zemlje, prevremeni izbori mogu da se raspišu za godinu dana. Nacionalno okupljanje, kao najjača opoziciona grupacija u parlamentu, moglo bi da iskoristi politički haos za jačanje podrške birača za naredne izbore.
Kada je reč o predsedničkim izborima 2027. godine, Makron neće moći da se kandiduje, a još uvek nije pripremio naslednika. Dakle, pitanje je ko se može da se suprotstavi Mari Le Pen.
"Za sada se oseća veliko olakšanje. Ali problem nije nestao", rekao je Rupnik.
