Pet država EU još nisu priznale nezavisnost Kosova, no Priština je u oktobru od Brisela dobila Studiju izvodljivosti, što je prvi korak ka Sporazumu o asocijaciji i pridruživanju. Iako se spoljna politika Kosova umnogome oslanja na podršku SAD, fokus se sada sve više okreće Briselu, budući da je krajnji cilj Kosova ulazak u evropsku porodicu. Podrška građana nije upitna, ali sve dok je prisutno veliko siromaštvo, korupcija, i nezaposlenost uspješan put ka evro-integracijama za građane ne deluje obećavajući.
Na Kosovu postoji široki konsenzus za evropske integracije, što predstavlja pritisak na institucije da rade na tom putu, kažu kosovski zvaničnici.
Ministarka evropskih integracija, Vlora Çitaku, nedavno je izjavila da je Kosovo do sada nekoliko puta dokazalo da je spremno da se uključi u proces evropskih integracija.
„Nekoliko puta smo istakli da je proces učlanjena važan koliko i sam čin učlanjena, zato što će Kosovo tokom tog procesa ispuniti reforme. Evropska integracija Kosova je agenda oko koje se svi slažemo. Mi kao institucije moramo raditi na pro-aktivnoj agendi koja će poboljšati život naših građana. To dugujemo njima“, kaže Vlora Çitaku.
Posebnu ulogu u procesu integracija i u usvajanju zakona u skladu sa evropskim standardima imaće Skupština Kosova.
Predsednik ove institucije, Jakup Krasniqi, kazao je da je Skupština spremna da sprovede sve predviđene kriterijume kako bi se pomoglo zemlji na ovom putu:
“Smatram da je Skupština u velikoj meri ispunila sve zahteve Izveštaja o napretku, i blizu smo usvajanja svih potrebnih zakona koji će ubrzati okončanje nadgledane nezavisnosti.“
„Proces integracija je dug, ispunjen mnogim izazovima, i stoga je potrebna saradnja svih“ kazao je kosovski premijer, Hashim Thaçi i dodao:
„Važno je zadržati pozitivan i aktivan kurs u tom pravcu. Saradnja i dijalog pozicije i opozicije, Vlade i Skupštine, te sa civilnim društvom je od suštinskog značaja za postizanje uspeha.”
Shenoll Muharremi, dobar poznavalac evropskih pitanja, kaže da se put Kosova ka EU razlikuje u odnosu na zemlje u regionu, obzirom da je Kosovo poslednja država u regionu koja je proglasila nezavisnost i da je zemlja, koja je od 1999. godine, imala međunarodnu administraciju UN-a.
Ali i pored toga, po njegovim rečima, evropska agenda Kosova je pojašnjena, a od ključnog je značaja ono šta nas uskoro očekuje. On je takođe naglasio da evropski put Kosova ne zavisi samo od kosovskih institucija, već i od same EU.
Činjenica da pet država EU nisu priznale Kosovo i da Unija nema jedinstvenu politiku prema Kosovu, često usporava put Kosova ka EU. Za građane Kosova, EU izgleda daleko, dokle god se čeka u redu za vize i dok u zemlji vlada siromaštvo, korupcija i nezaposlenost.
„Sve dok Kosovo ne priznaju druge zemlje, pa i Srbija, Kosovo se neće moći integrisati. Nemam velika očekivanja, ali se nadam da će doći do razvoja, da će se nezaposlenost umanjiti i da će mladi imati prilike da rade.”
„Jedini smo koji ne možemo nigde bez vize, sem u Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru. Šta očekivati više?”
Na Kosovu postoji široki konsenzus za evropske integracije, što predstavlja pritisak na institucije da rade na tom putu, kažu kosovski zvaničnici.
Ministarka evropskih integracija, Vlora Çitaku, nedavno je izjavila da je Kosovo do sada nekoliko puta dokazalo da je spremno da se uključi u proces evropskih integracija.
„Nekoliko puta smo istakli da je proces učlanjena važan koliko i sam čin učlanjena, zato što će Kosovo tokom tog procesa ispuniti reforme. Evropska integracija Kosova je agenda oko koje se svi slažemo. Mi kao institucije moramo raditi na pro-aktivnoj agendi koja će poboljšati život naših građana. To dugujemo njima“, kaže Vlora Çitaku.
Posebnu ulogu u procesu integracija i u usvajanju zakona u skladu sa evropskim standardima imaće Skupština Kosova.
Predsednik ove institucije, Jakup Krasniqi, kazao je da je Skupština spremna da sprovede sve predviđene kriterijume kako bi se pomoglo zemlji na ovom putu:
“Smatram da je Skupština u velikoj meri ispunila sve zahteve Izveštaja o napretku, i blizu smo usvajanja svih potrebnih zakona koji će ubrzati okončanje nadgledane nezavisnosti.“
„Proces integracija je dug, ispunjen mnogim izazovima, i stoga je potrebna saradnja svih“ kazao je kosovski premijer, Hashim Thaçi i dodao:
„Važno je zadržati pozitivan i aktivan kurs u tom pravcu. Saradnja i dijalog pozicije i opozicije, Vlade i Skupštine, te sa civilnim društvom je od suštinskog značaja za postizanje uspeha.”
Shenoll Muharremi, dobar poznavalac evropskih pitanja, kaže da se put Kosova ka EU razlikuje u odnosu na zemlje u regionu, obzirom da je Kosovo poslednja država u regionu koja je proglasila nezavisnost i da je zemlja, koja je od 1999. godine, imala međunarodnu administraciju UN-a.
Ali i pored toga, po njegovim rečima, evropska agenda Kosova je pojašnjena, a od ključnog je značaja ono šta nas uskoro očekuje. On je takođe naglasio da evropski put Kosova ne zavisi samo od kosovskih institucija, već i od same EU.
Činjenica da pet država EU nisu priznale Kosovo i da Unija nema jedinstvenu politiku prema Kosovu, često usporava put Kosova ka EU. Za građane Kosova, EU izgleda daleko, dokle god se čeka u redu za vize i dok u zemlji vlada siromaštvo, korupcija i nezaposlenost.
„Sve dok Kosovo ne priznaju druge zemlje, pa i Srbija, Kosovo se neće moći integrisati. Nemam velika očekivanja, ali se nadam da će doći do razvoja, da će se nezaposlenost umanjiti i da će mladi imati prilike da rade.”
„Jedini smo koji ne možemo nigde bez vize, sem u Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru. Šta očekivati više?”