Predstavnici saveta nacionalnih zajednica u Srbiji oštro su kritikovali najave da će transferna sredstva predviđena Zakonom o nacionalnim manjinama biti umanjena za 20 odsto.
Iz resornog ministarstva za Radio Slobodna Evropa (RSE) uveravaju da je problem rešen i da će sve zaostale isplate za oktobar biti odmah isplaćene, a da će biti isplaćena i transferna sredstva za novembar i decembar.
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je za RSE da je cilj tog ministarstva unapređenje prava nacionalnih manjina koje će, kako je rekla biti vidljivo kroz otklanjanje loših ocena iz relevantnih međunarodnih izveštaja i, što je mnogo važnije, prihvatanje kritičkih opaski nacionalnih saveta manjina o tome šta je ministarstvo dužno da uradi, da bi oni normalno funkcionisali".
"Na prvom mestu je finansiranje nacionalnih saveta za koje ćemo odmah obezbediti zaostalu isplatu sredstava za oktobar, a potom i za novembar i decembar", rekla je Čomić.
Učešće u javnom sektoru
Ona je istakla da će posebna pažnja biti posvećena učešću pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru, na svim nivoima teritorijalne organizacije Srbije.
"Broj pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi nije samo broj, već dokaz da se radi ono što se govori”, istakla je ona.
Nacionalni saveti, prema njenim rečima, mogu da očekuju punu podršku njenog ministarstva.
“Mi smo njihov servis, adresa za dijalog i mesto za uspostavljanje partnerskih odnosa u rešavanju pitanja, koja su značajna za pripadnike svih nacionalnih manjina u Republici Srbiji", rekla je Čomić.
To, po njenim rečima, podrazumeva i otvaranje društvenog dijaloga o popisu i izbornim procedurama za izbore 2022. godine, ali i pitanje depopulacije u nacionalnim zajednicama sa njihove tačke gledišta.
"Nadam se da ćemo uspostaviti i unaprediti saradnju sa zajedničkom željom da Srbija za godinu dana pokaže da je ostvarila napredak u oblasti ljudskih i manjinskih prava u društvu", poručila je ona.
Svim nacionalnim savetima manjina u Srbiji u novembru je stiglo obaveštenje da će sredstva koja se izdvajaju iz budžeta Srbije ove godine biti umanjena za 20 odsto.
Predstavnici saveta su u svojim izjavama upozorili da bi smanjenje ovogodišnjeg budžeta nacionalnim savetima u Srbiji ugrozilo njihov opstanak, pozivajući se i na Ustav Srbije kojim je propisano da se dostignut nivo ljudskih prava ne sme umanjivati.
Koje su ingerencije nacionalnih saveta?
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, Mađari su najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji, zatim slede Romi, Bošnjaci, Slovaci, Hrvati, Crnogorci i drugi.
Ingerencije nacionalnih saveta, koji zastupaju prava manjina u Srbiji, su pravo na samoupravu u kulturi, obrazovanju, informisanju i službenoj upotrebi jezika i pisma.
U Srbiji su 22 manjinske zajednice konstituisale svoje nacionalne savete: Bunjevci, Bugari, Bošnjaci, Mađari, Romi, Rumuni, Rusini, Slovaci, Ukrajinci, Hrvati, Albanci, Aškalije, Vlasi, Grci, Egipćani, Nemci, Slovenci, Česi, Makedonci, Crnogorci, Rusi, Poljaci, dok Izvršni odbor Saveza jevrejskih opština Srbije, po zakonu, vrši funkciju nacionalnog saveta.
Specifičnosti juga Srbije
Po mišljenju Ragmija Mustafe, predsednika Nacionalnog saveta Albanaca, poslednje obećanje iz vlasti je samo početak rešavanja velikih problema pripadnika albanske manjine u Srbiji koje je, kako je rekao za RSE, vlast uporno ignorisala u proteklih pedesetak godina.
On je istakao da su saveti nacionalnih manjina, prema normama Evropske komisije, nadležni za uspostavljanje prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, informisanju i upotrebu jezika, ali da su često zbog opstrukcija onemogućeni da realizuju tu ustavnu kategoriju.
"Albanci u Preševskoj dolini, pre svega, očekuju integraciju u institucije sistema i proporcionalnu zastupljenost u državnim organima srazmerno broju stanovnika u tom regionu, ali i rešavanje problema isticanja nacionalne zastave, upotrebe maternjeg jezika u državnim institucijama, kao i problema u oblasti informisanja, obrazovanja i kulture", kaže za RSE Ragmi Mustafa.
Iako su Albanci bojkotovali poslednji popis stanovništva u Srbiji 2011. godine, nezvanični podaci kažu da na teritoriji Srbije živi oko 200.000 Albanaca, od čega je polovina u Preševskoj dolini.
Prema rečima Mustafe, nacionalni saveti dobijaju sredstva od države za realizaciju programskih aktivnosti i režijske troškove, ali problem je što su ta sredstva nedovoljna i neredovna, zbog čega je pokrenuta inicijativa da ona u narednoj godini budu duplo veća nego sada.
Mustafa je rekao da Nacionalni savet Albanaca očekuje da će se nova ministarka, koja je kako kaže, "pokazala proaktivan odnos i razumevanje za probleme albanske nacionalne manjine u Srbiji, ograditi od govora mržnje koji upotrebljava njen kolega Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, i koristi svaki javni nastup da Albance naziva Šiptarima".
Sredstva za zajednice ista od 2014. godine
Stevan Stojkov, predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji kaže za RSE da su finansije zajednički problem saveta manjinskih zajednica.
"Iznos sredstava za savete nacionalnih manjina nije povećavan od 2014. godine, a svima je jasno koliko su u proteklih šest godina porasli svi troškovi. Zbog toga je neophodno razmotriti mogućnost značajnijeg povećanja sredstava namenjenih za rad nacionaolnih saveta u narednoj godini", kaže Stojkov koji je i koordinator svih saveta u Srbiji.
On je napomenuo i da svi saveti nacionalnih manjina predstavljaju skoro milion građana Republike Srbije.
Predsednik Nacionalnog saveta Mađara, Jene Hajnal izjavio je da je zadovoljan najavom ministarke Čomić da će ubuduće posebnu pažnju obratiti na finansiranje nacionalnih saveta.
"Posebno treba obratiti pažnju na mogućnost povećanja budžetskih sredstava za narednu godinu, jer se zaštita manjinskih interesa ne može sprovoditi ako se svakodnevno suočavate sa finansijskim problemima", rekao je Hajnal u izjavi za mađarski portal Vajdasag ma (Vojvodina danas) 24. novembra.
On je najavio da će prvom prilikom sa ministarkom Čomić razgovarati o predstojećem popisu stanovništva, koji je najavljen za sledeću godinu, ali i o drugim izazovima sa kojima se nacionalni saveti suočavaju.
Vojnić: U Hrvatskoj više novca za manjinske zajednice
Predsednica Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine Jasna Vojnić u pismenoj izjavi za RSE ukazala je da je neophodno obezbediti redovno finansiranje nacionalnih saveta kako bi oni normalno funkcionisali.
Ona je rekla da budžet Republike Srbije za 2020. godinu iznosi 11,3 milijardi evra, odnosno 15 milijardi evra, što je rebalansom u novembru povećano.
"Iz tog budžeta se za rad i delovanje 22 krovne institucije nacionalnih manjina koje predstavljaju gotovo jednu osminu, odnosno 12,6 odsto građana Republike Srbije izdvaja tek 0,02 odsto, odnosno 2,1 milion evra. Od toga hrvatskoj zajednici u Republici Srbiji pripadne nešto manje od 110.000,00 evra", rekla je Vojnić.
Prema njenim rečima, Srbija za 908.297 pripadnika nacionalnih manjina izdvaja 2,1 milion evra. U isto vreme, dodala je, Hrvatska za 328.738 pripadnika nacionalnih manjina izdvaja 5,7 miliona evra.