Evropska komesarka za proširenje Marta Kos u utorak je ponovila zahtev Evropske komisije da se istraže svi incidenti protiv demonstranata u Srbiji i poručila da je neprihvatljiva retorika u Srbiji protiv zvaničnika EU i evropskih građana.
"Nema mesta širenju dezinformacija, neprijateljskoj političkoj retorici, uključujući i protiv EU, protiv naših građana, protiv nekih uglednih poslanika Evropskog parlamenta, a u poslednje vreme i protiv delegacije EU koja vodi dijalog sa političkim i civilnim akterima. Ovome neće biti mesta na putu Srbije ka evropskim integracijama", izjavila je Kos u govor u Evropskom parlamentu na raspravi posvećenoj situaciji u Srbiji.
Tokom rasprave na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, evropska komesarka je potvrdila da institucije sa sedištem u Briselu pomno prate dešavanja u Srbiji. Podsetila je da je nedavnim otvorenim pismom, Evropska komisija izrazila zabrinutost zbog incidenata protiv demonstranata te da očekuje potpunu, nepristrasnu i brzu istragu ovih napada.
"Jezik koji podstiče nasilje i nedostatak međusobnog poštovanja takođe ne može biti rešenje. Izrazili smo zabrinutost zbog postupanja vlasti prema grupi miroljubivih aktivista civilnog društva iz zemalja članica EU i zemalja kandidata koji su privedeni i od kojih su kasnije vlasti tražile da napuste Srbiju jer predstavljaju bezbednosni rizik", podvukla je Marta Kos.
Posebnu zabrinutost je ona pred evropskim zastupnicima iznela zbog prijava nezakonitog pristupa ličnim podacima građana i aktivista i objavljivanja takvih podataka.
Kos je takođe ocenila da je neophodno stvoriti uslove za inkluzivan dijalog u koji bi bili uključeni svi relevantni akteri kako bi se postigao konsenzus za reforme koje su neophodne za napredak Srbije ka EU.
"Prioritet Evropske komisije ostaje da podrži Srbiju u napredovanju na ovom evropskom putu i da postane deo Evropske unije. Ali put ka članstvu u EU obuhvata reforme koje učvršćuju naše vrednosti ne samo u zakonodavstvu već i u praksi. I što je važno, upravo put Srbije ka Evropskoj uniji nudi rešenja za mnoga pitanja koja su u središtu zahteva demonstranata u Srbiji danas", poručila je ona.
Evropska komesarka se tokom govora osvrnula i na neophodnost usklađivanja spoljne politike Srbije sa politikama EU, što je, prema njoj, "legitiman zahtev" država članica jer one očekuju da buduće članice stoje uz EU braneći principe multilateralnog poretka zasnovanog na pravilima.
"Proces pristupanja EU je sada više politički, postepeniji, ali i reverzibilan. Zato to zahteva intenzivan napor celog društva", podvukla je Marta Kos.
U ime poljskog predsedavanja Evropskom unijom, evropskim zastupnicima se obratio ministar za Evropu Adalam Slapka (Szalpka) koji je podsetio da je u procesu evropskih integracija, Srbija preuzela obaveze da promoviše vrednosti na kojima se zasniva EU.
"A to su poštovanje ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava. Svako treba da ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja na svim nivoima. Dela koja potkopavaju ta prava, uključujući prijavljene incidente protiv demonstranata, moraju se odmah rešiti", podvukao je Slapka potvrdivši da će predsedavajuća EU nastaviti da prati razvoj situacije u zemlji.
Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Tonino Picula je izrazio podršku svim mladim ljudima koji mirno i dostojanstveno zahtevaju bolju budućnost za svoju zemlju.
"U Srbiji svjedočimo političkoj krizi, a političke krize zahtevaju politička rešenja. Rešenja ne mogu biti proterivanje građana Europske unije i neutemeljene optužbe za vanjsko uplitanje", podvukao je Picula.
Picula je upozorio da mogući izbori treba da uslede tek nakon reformi u izbornom sistemu. Takođe je upozorio da rešenje nije oportunistički pristup EU pomaganjem stabilnosti evropskim novcem za infrastrukturne projekte uz manjak kritičnosti za stanje demokratije u Srbiji.
"Izveštaji Evropske komisije ukazuju na probleme, ali neki evropski lideri hvale napredak. Ako kredibilnom politikom proširenja želimo nove članice, trebamo je jasniji komunicirati i više evropskih sredstava preusmeriti u jačanje demokratskih institucija i pravosuđe. Europska unija odavno nije samo zajedničko tržište, nego i zajednica demokratskih vrijednosti", naveo je Picula.
Davor Ivo Štir, hrvatski evropski zastupnik, iz evropskih narodnjaka, u kojoj političkoj grupi je i Srpska napredna stranka (SNS) je istakao neophodnost dijaloga gde bi sve strane bile uključene.
"Radujemo se evropskoj Srbiji koja će pomiriti sama sa sobom i sa svojim susedima. Mi moramo dati naš doprinos ostvarenju tog cilja, ali na Srbiji je da odluči kako će da oblikuje svoju budućnost", rekao je on, dodajući da će Srbija imati podršku EU parlamenta, ako bude prigrlila EU vrednosti.
Bilo je mnogo govornika tokom rasprave i svi su izrazili solidarnost porodicama nastradalih tokom pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra kada je život izgubilo 15 ljudi.
Studentski protesti u Srbiji, koji neprekidno traju od novembra prošle godine počeli su blokadom Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 26. novembra. Osnovni zahtev studenata je da se uhapse i procesuiraju civili koji su ih tukli četiri dana ranije dok su odavali poštu za poginule u Novom Sadu.
U evropskom parlamentu će se o Srbiji ponovo raspravljati tokom februara. Naime u spoljnopolitčkom komitetu ove institucije je za 20. februar predviđena prva rasprava o godišnjem izveštaju o zemlji.
Biće ovo prvi izveštaj koji će pripremiti Picula koji je prošle jeseni imenovan za izvestioca za Srbiju u ovoj instituciji. Ovaj dokument će kasnije tokom godine, verovatno tokom proleća, nakon potvrde u neophodnim odborima dobiti i verziju Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji.
