Tradicionalne partije desnog i levog centra su nadmašile sva predizborna predviđanja i ostvarile stabilne rezultate na evropskim izborima koji su održani u 27 država članica Evropske unije (EU) između 6 i 9 juna.
Iako je gledano u brojkama evropska zelena partija izgubila najviše glasova, najveći moralni gubitnici na evropskim izborima su ipak Evropski liberali.
Oni su zadržali treće mesto ali sa gubicima, i to je razlog zašto je predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron), čija je partija bila simbol evropskih liberala u evropskom parlamentu, raspustio fracusku skupštinu i sazvao vanredne izbore.
Krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje Marin le Pen (Marine Le Pen) je osvojila skoro dvostruko više glasova u Francuskoj.
Moralni pobednik ovog ciklusa glasanja je ekstremna desnica.
Uspeh desničarskih partija naročito je uočljiv u državama poput Nemačke, Francuske, Italije i Holandije.
U nemačkoj su desničari čak nadmašili socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz). Njegova partija je zauzela treće mesto a nemački desničari AfD su dobili drugo mesto u Nemačkoj na evropskim izborima.
Tradicionalne partije desnog i levog centra, odnosno evropski narodnjaci i socijaldemokrate zadržale su prvo i drugo mesto.
Iako se očekivalo da će ove dve partije pretrpeti pad glasova, ipak rezultati pokazuju solidnu pobedu. Evropski narodnjaci su malo ojačali a socijaldemokrate su zadržale isti broj evropski zastupnika, ili će imati jedan broj više u budućem sazivu Evropskog parlamenta (EP).
"Evropska narodna partija zadržava svoju prvu poziciju, dobija neka mesta. Socijaldemokrate zadržavaju drugu poziciju a takođe dobijaju i neka mesta, što znači da je prvi put u poslednjoj deceniji da se ove dve dve najveće snage u parlamentu povećavaju a ne smanjuju. Dodavanjem (evropskih) liberala ova većina je iznad 400 mesta", potvrdio je portparol Evropskog parlamenta Žiom Duš Gijo (Jaume Duch Gillot).
Novi saziv EP imaće ukupno 720 evropskih zastupnika.
U noći između nedelje i ponedeljka, 9 i 10 juna, obratila se i predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen (Ursula von der Leyen). Ona je bila ne čelu liste evropski narodnjaka u predizbornoj kampanji i cilja reizbor na čelo ove izvršne institucije Evropske unije.
Ona je iz sedišta EP potvrdila da su partije centra zadržale pozicije, ali je priznala da postoji značajna podrška za esktremnu desnicu i levicu. Ova podrška smatra, Fon der Lajen, "dolazi sa velikom odgovornošću za stranke u centru".
"Možemo se razlikovati po pojedinim tačkama. Ali svi smo zainteresovani za stabilnost. I svi želimo jaku i efikasnu Evropu", navela je Fon der Lajen u prvom govoru nakon evropski izbora. Potvrdila je da će se obratiti socijaldemokratama i liberalima s ciljem da se formira većina u EP.
"Uvek sam govorila da želim da izgradim široku većinu za jaku Evropu. Pokazala sam u svom prvom mandatu šta snažna Evropa može da postigne. Moj cilj je da nastavim ovim putem. Sa onima koji su za Evropljane, za Ukrajinu i za vladavinu zakona", poručila je odlazeća predsednica Evropske komisije.
Na evropske izbore je izašlo oko 51 od sto građana, što je nešto vise od prethodnog ciklusa kada je na glasanje izašlo 50.66 od sto.
Prva sednica novog saziva Evropskog parlamenta će se održati 16 jula.
U međuvremenu, lideri država članica Evropske unije otpočeće raspravu o imenovanju čelnika evropskih institucija: Evropske komisije, Evropskog saveta i šefa evropske diplomatije.
Dok Ursula von der Leyen se nada da će biti reizabrana, već je izvesno da će predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) i visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) biti zamenjeni.
Čelnici EU institucija su uvek predstavnici onih političkih partija koje su dobile najviše glasova u izborima.
Facebook Forum