Osman Topčagić, šef odsjeka za EU Ministarstva vanjskih poslova BiH, za RSE kaže da Bosna i Hercegovina mora ispuniti sve uslove koji su definisani za napredak u procesu pristupanja evropskoj porodici naroda.
Topčagić: Mi smo neke najave, objavu tih aktivnosti, već vidjeli na konferenciji koju je organizovala Evropska banka za obnovu i razvoj u Londonu, gdje je komesar Füle objavio novi pristup Evropske komisije, koji se tiče prije svega ekonomske oblasti i reformi u toj oblasti. Ono što specifično za Bosnu i Hercegovinu očekujemo je najavljena rasprava o Bosni i Hercegovini na narednom sastanku ministara vanjskih poslova Evropske unije, koji će se održati 17. marta, i u vezi s tim, najavljene inicijative iz Hrvatske, Slovenije i drugih nekih država o tome kako pokrenuti i ubrzati put evropskih integracija u Bosni i Hercegovini.
Topčagić: Prije svega treba reći da se ne radi o popuštanju kriterija. Naglašava se da i Bosna i Hercegovina, kao i sve druge države, mora ispuniti sve uslove koji su definisani za napredak u ovom procesu, i onda, na kraju procesa, članstvu u Evropskoj uniji. Međutim, redosljed poteza, njihovo odvijanje i praćenje, po našem mišljenju i po ovim prijedlozima koje čujemo, može biti prilagođeno specifičnoj situaciji i specifičnoj polaznoj osnovi s koje Bosna i Hercegovina kreće u ovaj proces. U tom smislu mi podržavamo jači angažman Evropske unije i jedan inovativni pristup koji se na ovaj način predlaže.
Topčagić: To može uroditi plodom jer je podrška za proces evropskih integracija u Bosni i Hercegovini konstantna. Zaista, 80 ili više posto stanovnika podržava evropski put Bosne i Hercegovine. Traži se način kako pokrenuti te aktivnosti, a sva ona "teška" politička pitanja rješavati uporedo s tim, a ne definisati ih kao preduslov za početak evropskog puta ili za prelazak u naredne faze u procesu evropskih integracija. Dakle, radi se jednostavno o jednom novom pristupu – pokretanju i odvijanju evropskog puta Bosne i Hercegovine, a ne o popustima na samom putu.
Topčagić: Teško je u ovom momentu reći, jer će konačnu riječ imati institucije Evropske unije na uobičajen način. Konsultacije se sigurno već sad odvijaju u radnim tijelima, ministri će na svom sastanku razgovarati o tome, ali mislim da će za usvajanje jednog novog pristupa za Bosnu i Hercegovinu trebati možda i malo više vremena. Za razliku od mjera ekonomske prirode koje je predložio komesar Füle, koje se već sada pokreću, i koje se mogu, uslovno rečeno, posmatrati kao mjere kratkoročnog karaktera u smislu njihovog pokretanja - odvijanje će, naravno, biti konstantno - ove mjere koje se predlažu za pokretanje evropskog puta Bosne i Hercegovine će tražiti nešto duže vremena, usaglašavanje u Evropskoj uniji, a onda i odvijanje odgovarajućih aktivnosti u samoj Bosni i Hercegovini.
Topčagić: Da, mi smo ranije pokrenuli strukturalni dijalog o pravosuđu. On se po ovom prijedlogu sada proširuje specifično i na oblast borbe protiv korupcije - to je nešto što je prisutno i u Bosni i Hercegovini i u drugim državama. Evropska komisija želi da taj dijalog pokrene što ranije da bi onda bilo više vremena da se postignu odgovarajući rezultati. Dijalog se odvija kontinuirano, sa periodičnim sastancima u Bosni i Hercegovini ili u Briselu. I naredni sastanak se po tom scenariju priprema uskoro u Bosni i Hercegovini. U međuvremenu se dogovara na koji način uključiti ove nove oblasti u strukturirani dijalog.
Topčagić: Što se tiče Sporazuma, definisan je uslov sa strane Evropske unije - to je rješavanje slučaja "Sejdić-Finci" u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava. Generalno, ono što treba postići u Bosni i Hercegovini je jedan širi politički dogovor o načinu provođenja reformi i odnosima između različitih nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini u ispunjavanju tih uslova i ispunjavanju obaveza u ovom procesu.
Topčagić: To je jedan elemenat tog mehanizma koordinacije. Mi imamo doduše odluku o horizontalnoj i vertikalnoj koordinaciji u procesu evropskih integracija još iz 2003. godine, i u skladu s njom su se odvijali ispunjavanje uslova za ulazak u pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, i sami pregovori, i početne faze praćenja provođenja obaveza iz Privremenog sporazuma - da budem precizan - o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, sada postoji zahtjev da se taj mehanizam koordinacije inovira u skladu sa zahtjevima procesa i u skladu sa zahtjevima političkih aktera u Bosni i Hercegovini.
Topčagić: Mislim da je jedno razmišljanje kod definisanja takvog novog pristupa za procese evropskih integracija u Bosni i Hercegovini upravo u činjenici da mogući napredak u samom procesu evropskih integracija stvara jedan novi ambijent, jednu novu klimu, u kojoj bi takvi dogovori onda mogli da se postignu u Bosni i Hercegovini.
RSE: Posljednjih mjeseci najavljuje se drugačiji pristup EU, prema BiH u procesu integrisanja. Ministri vanjskih poslova Hrvatske i Slovenije su zvanično zatražili, da se za BiH osmisli poseban model, koji bi se razlikovao od uobičajenog pristupnog procesa. Šta je od najava do sada ostvareno i šta možemo očekivati u skorije vrijeme?
Topčagić: Mi smo neke najave, objavu tih aktivnosti, već vidjeli na konferenciji koju je organizovala Evropska banka za obnovu i razvoj u Londonu, gdje je komesar Füle objavio novi pristup Evropske komisije, koji se tiče prije svega ekonomske oblasti i reformi u toj oblasti. Ono što specifično za Bosnu i Hercegovinu očekujemo je najavljena rasprava o Bosni i Hercegovini na narednom sastanku ministara vanjskih poslova Evropske unije, koji će se održati 17. marta, i u vezi s tim, najavljene inicijative iz Hrvatske, Slovenije i drugih nekih država o tome kako pokrenuti i ubrzati put evropskih integracija u Bosni i Hercegovini.
RSE: Predlaže se neka vrsta pristupnog pretprocesa unutar kojeg bi se rješavala i pitanja koja su do sada postavljana kao uslov na putu Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji. Neki to već tumače kao popuštanje kriterija.
Topčagić: Prije svega treba reći da se ne radi o popuštanju kriterija. Naglašava se da i Bosna i Hercegovina, kao i sve druge države, mora ispuniti sve uslove koji su definisani za napredak u ovom procesu, i onda, na kraju procesa, članstvu u Evropskoj uniji. Međutim, redosljed poteza, njihovo odvijanje i praćenje, po našem mišljenju i po ovim prijedlozima koje čujemo, može biti prilagođeno specifičnoj situaciji i specifičnoj polaznoj osnovi s koje Bosna i Hercegovina kreće u ovaj proces. U tom smislu mi podržavamo jači angažman Evropske unije i jedan inovativni pristup koji se na ovaj način predlaže.
RSE: Da li će to konačno uroditi plodom?
Topčagić: To može uroditi plodom jer je podrška za proces evropskih integracija u Bosni i Hercegovini konstantna. Zaista, 80 ili više posto stanovnika podržava evropski put Bosne i Hercegovine. Traži se način kako pokrenuti te aktivnosti, a sva ona "teška" politička pitanja rješavati uporedo s tim, a ne definisati ih kao preduslov za početak evropskog puta ili za prelazak u naredne faze u procesu evropskih integracija. Dakle, radi se jednostavno o jednom novom pristupu – pokretanju i odvijanju evropskog puta Bosne i Hercegovine, a ne o popustima na samom putu.
RSE: Da li su poznati detalji tog novog pristupa?
Topčagić: Teško je u ovom momentu reći, jer će konačnu riječ imati institucije Evropske unije na uobičajen način. Konsultacije se sigurno već sad odvijaju u radnim tijelima, ministri će na svom sastanku razgovarati o tome, ali mislim da će za usvajanje jednog novog pristupa za Bosnu i Hercegovinu trebati možda i malo više vremena. Za razliku od mjera ekonomske prirode koje je predložio komesar Füle, koje se već sada pokreću, i koje se mogu, uslovno rečeno, posmatrati kao mjere kratkoročnog karaktera u smislu njihovog pokretanja - odvijanje će, naravno, biti konstantno - ove mjere koje se predlažu za pokretanje evropskog puta Bosne i Hercegovine će tražiti nešto duže vremena, usaglašavanje u Evropskoj uniji, a onda i odvijanje odgovarajućih aktivnosti u samoj Bosni i Hercegovini.
RSE: Komesar za proširenje Štefan Füle u Sarajevu je najavio tri inicijative - program ekonomskih reformi, projekte vezane za novčana sredstva iz IPA fondova, a treća inicijativa, uz naglasak na borbu protiv korupcije, podrazumijeva proširenje strukturiranog dijaloga o pravosuđu. Seminar o proširenju strukturalnog dijaloga o pravosuđu između EU i BiH održan je prije dva dana u Sarajevu, a predsjedavao je direktor za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje Evropske komisije Jean-Eric Paquet.
Topčagić: Da, mi smo ranije pokrenuli strukturalni dijalog o pravosuđu. On se po ovom prijedlogu sada proširuje specifično i na oblast borbe protiv korupcije - to je nešto što je prisutno i u Bosni i Hercegovini i u drugim državama. Evropska komisija želi da taj dijalog pokrene što ranije da bi onda bilo više vremena da se postignu odgovarajući rezultati. Dijalog se odvija kontinuirano, sa periodičnim sastancima u Bosni i Hercegovini ili u Briselu. I naredni sastanak se po tom scenariju priprema uskoro u Bosni i Hercegovini. U međuvremenu se dogovara na koji način uključiti ove nove oblasti u strukturirani dijalog.
RSE: Šta Vi, gospodine Topčagiću, smatrate da je ključni razlog zastoja u procesu evropskih integracija, odnosno da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpisan prije skoro šest godina i ratifikovan u svim zemljama članicama Evropske unije, još uvijek nije stupio na snagu?
Topčagić: Što se tiče Sporazuma, definisan je uslov sa strane Evropske unije - to je rješavanje slučaja "Sejdić-Finci" u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava. Generalno, ono što treba postići u Bosni i Hercegovini je jedan širi politički dogovor o načinu provođenja reformi i odnosima između različitih nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini u ispunjavanju tih uslova i ispunjavanju obaveza u ovom procesu.
RSE: To je, ustvari, već famozni mehanizam koordinacije koji Bosna i Hercegovina nema.
Topčagić: To je jedan elemenat tog mehanizma koordinacije. Mi imamo doduše odluku o horizontalnoj i vertikalnoj koordinaciji u procesu evropskih integracija još iz 2003. godine, i u skladu s njom su se odvijali ispunjavanje uslova za ulazak u pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, i sami pregovori, i početne faze praćenja provođenja obaveza iz Privremenog sporazuma - da budem precizan - o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, sada postoji zahtjev da se taj mehanizam koordinacije inovira u skladu sa zahtjevima procesa i u skladu sa zahtjevima političkih aktera u Bosni i Hercegovini.
RSE: Za sada je to mukotrpan proces. Vijeće ministara je formiralo komisiju za utvrđivanje prijedloga mehanizma koordinacije, Direkcija za evropske integracije je sačinila svoj prijedlog, ali - usaglašenog mehanizma još uvijek nema.
Topčagić: Mislim da je jedno razmišljanje kod definisanja takvog novog pristupa za procese evropskih integracija u Bosni i Hercegovini upravo u činjenici da mogući napredak u samom procesu evropskih integracija stvara jedan novi ambijent, jednu novu klimu, u kojoj bi takvi dogovori onda mogli da se postignu u Bosni i Hercegovini.
