Evropska centralna banka (ECB) naložila je u četvrtak, 27. oktobra, još jedno ogromno povećanje kamatnih stopa sa ciljem da suzbije inflaciju koja je van kontrole, povećavajući stope u četvrtak, 27. oktobra, najbržim tempom u istoriji evra zbog čega se postavlja pitanje koliko daleko banka namerava da ide imajući u vidu recesiju koja preti privredi.
Upravni savet od 25 članova podigao je referentne kamatne stope za tri četvrtine procentnog poena (0.75 odsto) na sastanku u Frankfurtu, isto kao i prošlog meseca američke Federalne rezerve, u nizu brzih povećanja kako bi se uhvatili u koštac sa rastućim potrošačkim cenama.
ECB je sada podigla stope za evrozonu od 19 zemalja za puna 2 procentna poena za samo tri meseca, za šta je bilo potrebno 18 meseci tokom sličnog poduhvata 2005-2007 i 17 meseci u periodu 1999-2000.
Centralne banke širom sveta ubrzano podižu kamatne stope čime se povećavaju troškovi kredita za preduzeća i potrošače.
Njihov cilj je da zaustave galopirajuću inflaciju podstaknutu visokim cenama energije, uskim grlima u snabdevanju nakon pandemije i oživljavanju potražnje za robom i uslugama nakon ublažavanja ograničenja protiv COVID-19.
Američki Fed je prošlog meseca povisio stope za tri četvrtine poena treći put zaredom.
Povećanja za četvrtinu poena obično su bila norma za centralne banke. Ali, to je bilo pre nego što je inflacija u evrozoni porasla na 9,9 odsto, podstaknuta višim cenama prirodnog gasa i struje nakon što je Rusija prekinula većinu isporuka ovog energenta zbog rata u Ukrajini.
Inflacija u SAD je blizu 40-godišnjeg maksimuma od 8,2 procenta, delimično podstaknuta snažnijim rastom i većom podrškom za potrošnju građana i privrede tokom pandemije nego u Evropi.
Neki analitičari predviđaju povećanje od pola poena na poslednjem sastanku Evropske centralne banke u decembru, smatrajući da nakon toga neko vreme neće pribegavati toj meri.
ECB predviđa da će inflacija pasti na 2,3 odsto do kraja 2024. godine.
Više kamatne stope mogu obuzdati inflaciju jer na taj način poskupljuju pozajmice, trošenje i ulaganje i, istovremeno, smanjuje potražnja za robama i uslugama.
Ali, zajednički napori da se povećaju stope takođe su izazvali zabrinutost zbog njihovog uticaja na rast i na tržišta akcija i obveznica.
Godine niskih stopa na konzervativne investicije gurnule su investitore ka rizičnijim fondovima kao što su akcije, koje sada padaju, dok rastuće kamatne stope mogu smanjiti vrednost postojećih obveznica.
Čelnica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva je upozorila da pooštravanje monetarne politike "previše i prebrzo" povećava rizik od produžene recesije u mnogim ekonomijama.
MMF predviđa da će globalni ekonomski rast usporiti sa 3,2 odsto ove godine na 2,7 procenata sledeće.
