Od idealiziranja slike o Evropskoj uniji, pa do procesa suprotnog tome. Takav put prošla je Srbija u procesu evrointegracija od početka tranzicije do danas, navela je šefica kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Milica Delević na javnom slušanju u Skupštini Srbije.
Na prvom skupu te vrste organizovanom pod krovom Parlamenta u vrlo osetljivom trenutku (pred ponovno odlučivanje o već jednom odbijenoj srpskoj kandidaturi za članstvo u Evropskoj uniji) osim Delevićeve nije prisustvovao ni jedan drugi predstavnik Vlade, kao ni po svim istraživanjima vodeći predizborni konkurenti vlasti iz Srpske napredne stranke.
U polučasovnoj prezentaciji Milica Delević je šefove poslaničkih grupa, predstavnike verskih organizacija, zatim nevladinih organizacija, kao i predstavnike Brisela u Beogradu uputila da je upravo Evropska unija najveći investitor, donator i trgovinski partner Srbije. Nadovezala se pretpostavkom:
„Da je Srbija danas članica Evropske unije, prema predlogu budžeta o kome se razgovara za period od 2013. do 2020. godine, a koji podrazumeva izdvajanje od 2,8 procenata bruto društvenog proizvoda, ona bi godišnje dobijala 1,4 milijarde evra. Trenutno ona godišnje dobija 200 miliona evra. Poredimo se sa Bugarskom, za koju bi mogli da kažemo da je približna imajući u vidu bruto društveni proizvod po glavi stanovnika i broj stanovnika. U prošlom periodu budžetskom periodu od 2007. do 2013. godine za Bugarsku je alocirano gotovo sedam milijardi evra iz strukturnih fondova“.
Šta je do nje bilo, to je učinjeno. Takvi komentari najčešće se vezuju za šeficu kancelarije za pridruživanje zbog čega su i neki opozicioni političari Milici Delević odavali priznanje, a mogla bi se svrstati i među zaslužnije za osnovanost ocene koju iznosi predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović po kojoj je Srbija “šampion evro integracija”. U odgovoru na pitanje “šta nas čeka”, ona se poziva na istorijski citat.
“Evropska unija nije otoman na kojem ćemo se odmarati. To je radni sto za kojim ćemo vredno raditi i na taj način se predstaviti kao ravnopravni partneri u zajednici evropskih naroda. Biće da je ova Čerčilova misao o Maršalovom planu, koji je prethodio integraciji evropskih država, kumovala mnogim razlikama u našim stavovima. Neki koji Evropsku uniju vide kao otoman ne veruju u njegovu udobnost dok drugi, koji prepoznaju rad koji sledi, ne vide njegovu smislenost”, kazala je ona.
Samardžić: Situacija slična vremenskoj prognozi
Svi koji su se možda posle 9. decembra, nakon što je odbijena srpska kandidatura, uspavali nesumnjivo će se razbuditi 27. februara kada se ponovo o istom odlučuje.
Često se obraćajući direktno Milici Delević lider Nove Srbije Velimir Ilić pitao ju je zbog čega i pored svih pozitivnih trendova na koje se ukazuje Srbija nije dobila status kandidata.
Velimir Ilić, foto: Vesna Anđić
“Gde je to zakočilo? Koliko videsmo iz vašeg izlaganja, sve je super. Sve je ekstra. Sve napreduje, izvoz, saradnja, sve je odlično. Ali ni približno nismo došli tamo gde treba da dođemo. Ko je za to kriv? Mi smo imali obećanja da ćemo 2007. godine biti kandidati, pa 2008., 2009, 2010… Evo sad ulazimo u neki period igara bez granica. Šta je problem? Govorilo se Kosovo. Šta je tu problem? Niko u ovaj Parlament nije došao da kaže šta se to sve potpisalo i šta je prihvaćeno. Koliko smo u istom ovom Parlamentu razgovarali sa predstavnicima Evropske unije videli smo da je korupcija porasla za 40 odsto za vreme ove Vlade. Govorilo se da će reforma pravosuđa biti odlično urađena, da neće biti partijskih sudova, partijskih progona. Super! Vi to niste uradili. Gospođo Delević, svaki dan kada svane mi smo jednu stepenicu dalje od Evropske unije. Dajte prodrmajte se malo, vidite među vama šta je problem. Mi nismo problematični. Ja se gospodi iz Evropske unije zahvaljujem. Činiti sve što je do vas. Ali mi nismo među nama raščistili račune”, kazao je Ilić.
To raščišćavanje računa, najavljuje Ilić, sledi na skorim izborima. Biće to odmeravanje snaga u kojem će, uprkos svemu, učestvovati samo jedna opcija koja se poptuno protivi Evropi. Reč je o Šešeljevim radikalima. Delom njihov pogled na stvari iznosi poslanik Zoran Krasić.
“9. decembra je bilo pitanje da li će Srbija dobiti status kandidata za početak pregovora o eventualnom pristupanju Evropskoj uniji 2389. godine. Ko će to danas u Srbiji da izdrži?” rekao je Krasić.
Dobijaju se tako prvi signali koji govore da će evrointegracije imati značajno mesto u kampanjama s tim što su 2008. godine obećanja koalicije okupljene oko Borisa Tadića bila obojena idejama o ubrzanju tog procesa, dok će sada ista tema poslužiti opoziciji za osporavanje rezultata vlasti koja je na ovom polju, kada se pogleda konačni rezultat, postigla manje od onoga što je nudila. Iz Koštuničinog DSS-a Slobodan Samardžić to ovako opisuje:
“Vesti u poslednjih nekoliko nedelja počinju sa meteorološkom prognozom. U tim vestima jedna slika je standardna. Uvek neki automobil stoji, okreću mu se točkovi u mestu, ali ne može da krene. Ta slika mene podseća na odnos Srbije prema Evropskoj uniji. Dakle, Srbija daje veliki gas i pokušava da pokrene jedan automobil ali on se nalazi na ledu. I zato se njegovi točkovi okreću u mestu bez obzira koliko se veliki gas dodaje”.
Nesavršena, ali najbolja alternativa
Samardžićevu pesimističnu sliku o proširenju na istom mestu doveo je u pitanje predstavnik Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer.
“Hteo bih jasno da vam dam do znanja da ne postoji led u procesu proširenja Evropske unije. Mi se krećemo napred. Mi želimo sve zemlje regiona na putu pa punom pristupanju Evrpskoj uniji”, poručio je Dežer.
Dežer je naveo da se od Srbije očekuju tri jasna i ostvarljiva uslova: dalja primena sporazuma sa Prištinom, dalji razvoj koji se odnosi na regionalno predstavljanje Prištine i omogućavanje EULEX-u i Kfor-u da vrše svoj mandat na tlu čitavog Kosova.
Vensan Dežer u poseti Beogradu, oktobar 2011.
“To su tri elementa koja su jasno predstavljena i mi želimo da se ona i ostavare”, naglasio je on.
Praksa i decembarsko iskustvo moglo bi zabrinuti Dežera, barem ako se proces posmatra iz srpske perspektive. S te strane još niko nije piznao da je državna politika evro integracija omanula na čemu insistira poslanik Liberalno demokratske partije Ivan Andrić. On podcrtava da je oko 70 odsto prezentacije koju je šefica Vladine kancelarije iznela pred poslnicima bilo posvećeno objašnjenju da je približavanje Evropskoj uniji dobro za Srbiju.
“Ja mislim da je samo to poraz. Ako vi u Skupštini Srbije dvanaest godina nakon nekakvih demokratskih promena morate da ubedite poslanike, goste, javnost, da Srbija treba da ide putem evropskih integracija. Srbija je odavno trebalo da bude zemlja kandidat. Problem je naravno to što taj jako važan tehnički deo ne čini i celokupnost evropskih integracija. Tema broj jedan u odnosima između Srbije i Evropske unije danas je pitanje Kosova. I baš zbog toga je danas ovde morao da bude premijer, ako je on zauzet, ako otvara neki deo puta ili neki most ili ne znam šta su mu sve aktivnosti, morao je da dođe neko drugi. Pošto ova zemlja između ostalog od 9. decembra i nema političkog predstavnika za odnose sa Evropskom unijom. Od kada je Božidar Đelić dao ostavku ni jedna druga osoba, niti bilo ko iz Vlade nije javno preuzeo tu obavezu. To samo pokazuje i pitanje shvatanja lične i političke odgovornosti”, zaključuje Andriić.
No, ne samo izostanak premijera nego nije jasno ni zašto poslanici Srpske napredne stranke nisu prisustvovali javnom slušanju i to možda sada i najneophodnijem s obzirom na jačanje tendencija koje dovode u pitanje razložnost insistiranja na evro putu. Sve naravno pod pritiskom krize koja potresa evropsku porodicu.
“Danas je jako teško biti evrofil u Srbiji. Danas je isto tako jako lako biti evro skeptik u Srbiji i posmatrati šta se dešava u Evropskoj uniji i samo o tome govoriti. I meni se ponekad čini da bi nam bilo mnogo lakše da se ta Evropska unija raspadne pa da ne moramo ništa više da radimo, da završimo tu gde smo, a nismo baš u zavidnom položaju. Nikada nismo rekli Evropska unija nema alternativu. Ima je, ali moramo da znamo šta je. Jedina alternativa koju vidimo je da sami upregnemo sopstvene snage i da od Srbije pravimo uređeno zemlju. E, pošto to baš i nismo bili sposobni da radimo pre, nismo sposobni ni sada, onda nam ipak ostaje da težimo i stremimo ka ovoj nesavršenoj ali ipak najboljoj mogućoj alternativi”, kaže poslanica G-17 plus Suzana Grubješić.
Nesavršenost o kojoj se govori razlog je konsatantnog pada poverenja u Evropsku uniju u Srbiji, ali kvalitet alternative osnov je za prevazilaženja na početku pomenutih idealizacija kojoj je javnost dugo bila sklona. Period pred Srbijom očigledno će biti obeležen pomirivanjem tako izložene protivurečnosti.
