Visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell u utorak je predložio mere za borbu protiv dezinformacija.
Izveštaj o merama protiv dezinformacija je izrađen uoči početka izborne kampanje za evropske izbore, koji će se održati u junu.
Oko 400 miliona glasača će krajem proleća birati njihove predstavnike u evropskim institucijama.
Kao rezultat ovih izbora, fomiraće se nova struktura poslanika u Evropskom parlamentu, te odabrati čelnici institucija poput Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropske službe za spoljnu akciju.
Ruska kampanja dezinformacija je industrijskih razmera
"Postoje bombe koje mogu da ubiju, otrovi koji mogu da vas otruju. Ali, kako se pozabaviti manipulacijom i mešanjem na terenu, takođe je veliki izazov", naglasio je Borrell.
Rusija se, kako je ocenio, godinama bavi kampanjom dezinformacija na sofisticiran način i u industrijskim razmerama.
"Osetljivi smo na ovu pretnju jer se informacije i dezinformacije šire brzinom svetlosti", rekao je on.
Rusija i Kina glavni akteri u širenju dezinformacija
U izveštaju se Rusija i Kina spominju kao glavni akteri koji manipulišu.
Ove dve zemlje namerno manipulišu sa javnim narativom na više kanala i platformi, ističe se.
Prema ovom izveštaju, motivi ova dva faktora se kreću od destabilizacije i podele društava, do podrivanja demokratskih institucija ili samo radi ekonomske dobiti.
Izveštaj je izrađen na osnovu 750 takozvanih incidenata između decembra 2022. i novembra 2023 godine.
Prema nalazima stručnjaka, oko 59 pojedinaca bili su meta incidenata, počevši od političara, kao što su ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, francuski predsednik Emmanuel Macron, te i Borrell lično.
Među "žrtvama" bili su i glumci, poput Nicholasa Cagea i Margot Robbie, Elijaha Wooda ili književnika Stephena Kinga.
Takođe, 30 odsto napada je organizovano protiv 140 različitih međunarodnih organizacija.
Mreže poput Telegrama i X su najviše korišćene za strano uplitanje.
Međutim, navodi da je ovo mešanje primećeno praktično na svim drugim velikim i novim platformama, a koordinacija na više platformi bila je podrazumevani metod koji su primenivali zlonamerni akteri.
Srbija bila meta stranog uplitanja
U izveštaju se spominje da su mete stranog mešanja "globalne".
U 49 odsto analiziranih slučajeva, zemlje ili njihovi zvanični predstavnici širom sveta direktno su bili meta 480 puta.
Najčešća meta bila je Ukrajina, sa 160 zabeleženih slučajeva.
Sjedinjene Američke Države bile su na meti 58 puta u ovim slučajevima. Slede Poljska, Nemačka, Francuska i Srbija.
Od ostalih zemalja regiona, navode se Crna Gora i Kosovo, i to u kontekstu stranog mešanja tokom izbornog procesa.
S tim u vezi, spominju se parlamentarni izbori u Crnoj Gori, koji su održani prošle godine, kao i lokalni izbori na Kosovu, takođe održani 2023.
