Ministri spoljnih poslova Evropske unije sastaće se vanredno u sredu u Briselu kako bi razmotrili situaciju u Egiptu i dogovorili zajednički stav, izjavio je portparol Evropske komisije. Ova odluka doneta je na sastanku ambasadora EU u ponedeljak koji su razmatrali novonastalu krizu.
Predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije Herman van Rompej i Žoze Manuel Barozo spomenuli su mogućnost da EU preispita svoje odnose sa Kairom ako se nastavi nasilje. Jedna od opcija je prekid financijske pomoći. EU je krajem 2012. odobrila program pomoć Egiptu od pet milijardi eura za razdoblje od 2012. do 2014.
U ponedeljak je protiv svrgnutog egipatskog predsednika Mohameda Morsija podignuta nova optužnica zbog "saučesništva u ubistvu i mučenju" demonstranata koji su protestovali ispred predsedničke palate krajem 2012, saopštili su sudski izvori u toj zemlji.
U međuvremenu su najmanje 24 policajca ubijena u ponedeljak u raketnom napadu na njihov konvoj na Sinaju. Napadači, za koje se pretpostavlja da pripadaju radikalnom islamističkom pokretu, napali su dva policijska minibusa koja su se kretala prema Rafahu, u blizini prelaza prema pojasu Gaze.
Ovaj najkrvaviji napad na snage reda u poslednjih nekoliko godina izveden je u jeku teške političke krize u Egiptu.
Iako je proglašeno vanredno stanje u zemlji zbog demonstracija pristalica Muslimanske braće i krvavog gušenja demonstracija koje provodi vojska i policija, islamističke grupe su ubile 49 pripadnika snaga reda od 3. jula, od kada je svrgnut islamistički predsednik Mohamed Morsi i u zemlji izbilo nasilje koje se svakodnevno produblje.
U istom periodu, na Sinaju je vojska ubila oko, kako ih nazivaju, 70 "terorista". U tom se području nalazi pozadinska baza radikalnih islamističkih grupa.
Egipat je u julu rasporedio dodatne snage na poluotoku kako bi se borile protiv radikalnih grupa.
Svemu je prethodila smrt 36 islamističkih pritvorenika ubijenih prilikom pokušaja bekstva tokom transfera u zatvor u blizini Kaira. Oni su se ugušili od suzavca koji je na njih ispalila policija, kako je saopštilo egipatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ubijeni su bili pripadnici Morsijevog Muslimanskog bratstva. Neimenovani policijski zvaničnici naveli su da je grupa uhapšenih u jednom kamionu iz konvoja otela čuvara i izazvala nerede, zbog čega je policija u taj kamion ispalila suzavac.
Poslednji podaci vlade govore da je u manje od sedam dana nemira u Egiptu stradalo 888 ljudi.
Ministar odbrane Abdel Fatah al Sisi je u nedelju poručio da u „Egiptu ima mesta za sve“, ali da armija neće tolerisati nasilje.
Nepovratnim se čini proces koji je probuđen u Egiptu, time i strah da će odmazda koju je armija preduzela nad pobunjenim pripadnicima i simpatizerima Muslimanskog bratstva, sada za posledicu imati jake kontraefekte.
Predsednik Francuske Fransoa Oland izjavio je da nivo nasilja kojem svedočimo „nije prihvatljiv“. Preciznije, „nije prhvatljivo da u tako velikoj državi kakav je Egipat postoji nasilje takvog nivoa“, kazao je Oland. Takođe je pozvao na održavanje izbora u Egiptu u što skorijem roku.
”Imamo zajedničku odgovornost – arapske države, Evropa, Francuska – da radimo na tome da se nasilje zaustavi. Sve kako bi egipatski političari mogli da odrede mapu aktivnosti u narednim sedmicama, I da ostvare uslove za brzo održavanje izbora kako bi građani Egipta mogli da iskažu svoj pogled na stvari”, rekao je on, pošto se u Parizu susreo sa ministrom inostranih poslova Saudijske Arabije, Saudom al Fejsalom.
Oland je pozvao zapadne sile da ne vrše pritisak na Vladu u Kairu jer time neće uticati na smanjivanje nasilja:
”Razgovarali smo o našim zajedničkim pogledima o svemu što se događa. Nadamo se da će nas ti zajednički pogledi na stvari voditi i do zajedničkog stava o onome što treba da učinimo. Ne mislim da će pritisak na Egipat pomoći uspostavljanju mira i nacionalne bezbednosti u Egiptu”.
Pažnja međunarodne javnosti je usmerena i u pravcu Vašingtona, od koga se očekuje odgovor o mogućnosti smanjenje obimne vojne pomoći za Egipat, koja je ranije dogovorena.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa zamenik direktora bliskoistočnog Centra Hariri Miret Mabrok ocenjuje da u ovoj fazi poruke koje iz sveta stižu u Kairo, treba shvatiti samo kao simbolične gestove. U tom smislu treba, navodi naš sagovornik, analizirati i prošlonedeljni potez američkog predsednika Baraka Obame koji je suspendovao pomoć najpre planiranu za septembar:
”Mislim da je to simbolično, i zaista verujem da na ovom nivou, većina akcija će biti simbolična. Nisam najsigurniji šta ljudi očekuju, ali je diplomatama uglavnom veoma teško. Verujem da se Sjedinjene Države osećaju slično. Verujem da i u egipatskoj armiji u velikoj meri shvataju da odnosi između dve države prolaze kroz – neizbežno je – tešku fazu. Nadam se da svetlo na kraju tunela ipak postoji”.
Predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije Herman van Rompej i Žoze Manuel Barozo spomenuli su mogućnost da EU preispita svoje odnose sa Kairom ako se nastavi nasilje. Jedna od opcija je prekid financijske pomoći. EU je krajem 2012. odobrila program pomoć Egiptu od pet milijardi eura za razdoblje od 2012. do 2014.
U ponedeljak je protiv svrgnutog egipatskog predsednika Mohameda Morsija podignuta nova optužnica zbog "saučesništva u ubistvu i mučenju" demonstranata koji su protestovali ispred predsedničke palate krajem 2012, saopštili su sudski izvori u toj zemlji.
U međuvremenu su najmanje 24 policajca ubijena u ponedeljak u raketnom napadu na njihov konvoj na Sinaju. Napadači, za koje se pretpostavlja da pripadaju radikalnom islamističkom pokretu, napali su dva policijska minibusa koja su se kretala prema Rafahu, u blizini prelaza prema pojasu Gaze.
Ovaj najkrvaviji napad na snage reda u poslednjih nekoliko godina izveden je u jeku teške političke krize u Egiptu.
Iako je proglašeno vanredno stanje u zemlji zbog demonstracija pristalica Muslimanske braće i krvavog gušenja demonstracija koje provodi vojska i policija, islamističke grupe su ubile 49 pripadnika snaga reda od 3. jula, od kada je svrgnut islamistički predsednik Mohamed Morsi i u zemlji izbilo nasilje koje se svakodnevno produblje.
U istom periodu, na Sinaju je vojska ubila oko, kako ih nazivaju, 70 "terorista". U tom se području nalazi pozadinska baza radikalnih islamističkih grupa.
Egipat je u julu rasporedio dodatne snage na poluotoku kako bi se borile protiv radikalnih grupa.
Svemu je prethodila smrt 36 islamističkih pritvorenika ubijenih prilikom pokušaja bekstva tokom transfera u zatvor u blizini Kaira. Oni su se ugušili od suzavca koji je na njih ispalila policija, kako je saopštilo egipatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ubijeni su bili pripadnici Morsijevog Muslimanskog bratstva. Neimenovani policijski zvaničnici naveli su da je grupa uhapšenih u jednom kamionu iz konvoja otela čuvara i izazvala nerede, zbog čega je policija u taj kamion ispalila suzavac.
Poslednji podaci vlade govore da je u manje od sedam dana nemira u Egiptu stradalo 888 ljudi.
Ministar odbrane Abdel Fatah al Sisi je u nedelju poručio da u „Egiptu ima mesta za sve“, ali da armija neće tolerisati nasilje.
Nepovratnim se čini proces koji je probuđen u Egiptu, time i strah da će odmazda koju je armija preduzela nad pobunjenim pripadnicima i simpatizerima Muslimanskog bratstva, sada za posledicu imati jake kontraefekte.
Predsednik Francuske Fransoa Oland izjavio je da nivo nasilja kojem svedočimo „nije prihvatljiv“. Preciznije, „nije prhvatljivo da u tako velikoj državi kakav je Egipat postoji nasilje takvog nivoa“, kazao je Oland. Takođe je pozvao na održavanje izbora u Egiptu u što skorijem roku.
”Imamo zajedničku odgovornost – arapske države, Evropa, Francuska – da radimo na tome da se nasilje zaustavi. Sve kako bi egipatski političari mogli da odrede mapu aktivnosti u narednim sedmicama, I da ostvare uslove za brzo održavanje izbora kako bi građani Egipta mogli da iskažu svoj pogled na stvari”, rekao je on, pošto se u Parizu susreo sa ministrom inostranih poslova Saudijske Arabije, Saudom al Fejsalom.
Oland je pozvao zapadne sile da ne vrše pritisak na Vladu u Kairu jer time neće uticati na smanjivanje nasilja:
”Razgovarali smo o našim zajedničkim pogledima o svemu što se događa. Nadamo se da će nas ti zajednički pogledi na stvari voditi i do zajedničkog stava o onome što treba da učinimo. Ne mislim da će pritisak na Egipat pomoći uspostavljanju mira i nacionalne bezbednosti u Egiptu”.
Pažnja međunarodne javnosti je usmerena i u pravcu Vašingtona, od koga se očekuje odgovor o mogućnosti smanjenje obimne vojne pomoći za Egipat, koja je ranije dogovorena.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa zamenik direktora bliskoistočnog Centra Hariri Miret Mabrok ocenjuje da u ovoj fazi poruke koje iz sveta stižu u Kairo, treba shvatiti samo kao simbolične gestove. U tom smislu treba, navodi naš sagovornik, analizirati i prošlonedeljni potez američkog predsednika Baraka Obame koji je suspendovao pomoć najpre planiranu za septembar:
”Mislim da je to simbolično, i zaista verujem da na ovom nivou, većina akcija će biti simbolična. Nisam najsigurniji šta ljudi očekuju, ali je diplomatama uglavnom veoma teško. Verujem da se Sjedinjene Države osećaju slično. Verujem da i u egipatskoj armiji u velikoj meri shvataju da odnosi između dve države prolaze kroz – neizbežno je – tešku fazu. Nadam se da svetlo na kraju tunela ipak postoji”.
