Srbija je na Međuvladinoj konferenciji u Briselu otvorila još dva poglavlja u pregovorima o prijemu u EU – 20 i 26.
Poglavlje 26 odnosi se na kulturu i obrazovanje, a Poglavlje 20 na preduzetništvo i industrijsku politiku.
Na istom sastanku odmah je privremeno i zatvoreno poglavlje 26, jer u oblasti obrazovanja i kulture ne postoje zajdnički EU kriterijumi neophodni za usklađivanje, a samim tim ni merila za zatvaranje poglavlja.
„Ovo pokazuje da Srbija radi vredno“, rekao je evropski komesar za proširenje, Johanes Han.
„Srbija je pokazala posvećenost u pravljenju napretka u oblasti vladavine prava kao i u normalizaciji odnosa sa Kosovom“, rekao je Han.
Podsetimo da su nova poglavlja otvorena malo nakon spuštanja visokih tenzija u odnosima Beograda i Prištine, a što je rezultiralo dogovorom o otvaranju mosta preko reke Ibar u Mitrovici, koji spaja severni deo podeljenog grada, pretežno naseljen Srbima, sa južnim, čiji su stanovnici najvećim delom Albanci.
I premijer Srbije Aleksandar Vučić, u prvoj reakciji se osvrnuo na odnose Beograda i Prištine, ocenivši „da je Srbija napravila pristojan posao i da napreduje ubrzano“, imajući u vidu poteškoće u tim odnosima.
On je za RTS ocenio i da je otvaranje novih poglavlja važna vest i poruka investitorima u svetu.
Otvaranje dva nova pregovaračka poglavlja, ministarka za evropske integracije Srbije, Jadranka Joksimović, vidi kao pokazatelj „solidne dinamike“ na evropskom putu Srbije.
„Uvek može bolje i naravno, u zavisnosti od brojnih okolnosti, nekada će biti brže, nekada sporije, ali ovo predstavlja jednu solidnu dinamiku koja nam daje dobar osnov da vidimo, s jedne strane, da su naši rezultati vrednovani, a s druge strane da nam da jedan impuls za još intenzivniji rad na reformama u budućnosti“.
„Ova Međuvladina konferencija“, ukazao je još komesar Han, „pokazuje da je evropska perspektiva Srbije čvrsta“.
Što se tiče konkretnih poglavlja – 20 i 26 – on je ocenio da je Srbija u putpunosti spremno dočekala njihovo otvaranje, a da njihov benefit prevazilazi diplomatiju, odnosno da će omogućiti studentima da se školuju unutar EU.
„Uveren sam da će biti otvoreno još poglavlja. Tesno radimo zajedno na novim reformama“, rekao je.
Istovremeno je zamenik premijera Malte, države koja predsedava EU, Luis Grek, naglasio da će dalje proširenje Unije biti značajna stavka u agendi te zemlje, budući da, kako je naveo, „to doprinosi stabilnosti i prosperitetu u Evropi“.
Na pitanje o konkretnom napretku u pregovorima Srbije koji se očekuje tokom predsedavanja njegove zemlje do sredine ove godine nije međutim želeo da iznosi procene.
„Što se tiče narednih poglavlja, primećujemo napredak u poglavlju 29 - carinska unija. Zabležen je napredak i u poglavljima 6 - pravo privrednih društava i 7 - pravo intelektualne svojine. Ne kažem da će biti otvorena tokom našeg predsedavanja, čak ni tokom predsedavanja Estonije, ali se na njima radi.“
Iako slovi za jedno od lakših poglavlja, poglavlje 26 bilo je blokirano sve do početka ove godine zbog primedbi Hrvatske na udžbenike na maternjem jeziku manjina.
Zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 20 zemlje članice EU dale su Srbiji sredinom februara pošto su od Evropske službe za spolje poslove dobile izveštaj o napretku u procesu dijaloga Beograda i Prištine.
„Sveukupno, ovo je dobar korak“
„Važno je da postoji kontinuirani proces u kojem, u određenim vremenskim intervalima, dolazi do otvaranja određenih poglavlja između Beograda i Brisela“, ocenila je za Radio Slobodna Evropa Aleksandra Joksimović iz beogradskog Centra za spoljnu politiku.
I Jelica Minić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji kaže da je dobro „da se proces odvija“, i istovremeno primećuje da otvaranje poglavlja 20 o preduzetništvu i industrijskoj politici, poklapa sa prioritetima Italije za predsojeći samit zapadnoevropske šestorke, koji se održava u julu, u Trstu.
„Otvoriće, takođe, i jednu debatu i razmišljanje o pravcima povezivanja u regionu i sa EU oko raznih industrijskih i vrednosnih lanaca. Otvaranjem ovog poglavnja, pojačava se i jedna dimenzija u okviru saradnje koja se već odvija među komorama regiona. Osmišljavanje industrijskih politika u zemljama regiona, olakšava i odgovarajuću politiku privlačenja investitora“, dodaje.
„Sveukupno, ovo je jedan dobar korak“, kaže Jelica Minić.
„Napredak na evropskom putu u vezi sa napretkom u odnosima sa Prištinom“
Pregovarači proces, ukazuje međutim Aleksandra Joksimović, pored tehničkog ima i politički kriterijum, te se i normalizacija odnosa Beograda i Prištine, koja je zastupljena u poglavlju 35, svaki put meri kada se odlučujue o otvaranju nekog novog poglavlja.
„Činjenica da je došlo do napretka kroz pitanje slobode kretanja, odnosno kroz otvaranje mosta na Ibru, jedan je od onih važnih momenata koji su doprineli da dođe do održavanja međuvladine konferencije danas (ponedeljak). Naravno, i u sledećem periodu ovo će biti jedan od ključnih merila i kriterijuma u vezi sa brzinom i kvalitetom napretka Srbije u evropskim integracijama. Koliko je to Evropkoj uniji važno, govori i činjenica da će Federika Mogerini prisustvovati otvaranju mosta na Ibru“, rekla je Joksimović.
Takođe, dodaje, 2017. godina u kojoj će biti održani izbori u nekim od ključnim državama članicama EU, pokazaće i kolika je suštinska podrška daljim integrativnim procesima unutar same EU.
Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, za Radio Slobodna Evropa je rekla da je otvaranje novih poglavlja svakako dobra vest za Srbiju, mada se, ističe, njihovo otvaranje očekivalo mnogo ranije.
U pitanju su, dodaje, vrlo značajna poglavlja, jer tangiraju oblasti za koje su građani i privreda Srbije, veoma zainteresovani.
Poglavlje 20, za razliku od poglavlja 26, sadrži merila za zatvaranje, a uglavnom se sastoji od političkih načela, smernica i preporuka o politici sektora malih i srednjih preduzeća i od države kandidata zahteva se da pripremi viziju i plan razvoja nacionalne industrijske politike.
“To je krovni dokument koji uslove poslovanja čini predvidivim za domaće i strane investitore i privrednike. Strašno je važno da Evropska unija zna šta Srbija namerava da uradi kako bi uskladila industrijsku politiku i uključila što širi krug privrednih aktera u kreiranje te strategije”.
Poglavlja 5 i 25 koja se odnose na javne nabavke i nauku i istraživanje otvorena su 13. decembra, kada se očekivalo i otvaranje poglavlja koje se odnosi na kulturu i obrazovanje, ali to se tada nije dogodilo zbog blokade Hrvatske.
U poglavlju 26, koje se sada otvara, ostavlja se zemlji kandidatu da na najbolji mogući način uredi oblast obrazovanja, podseća Nataša Dragojlović.
“Neke stvari koje nas muče u obrazovanju i kulturi, neke manjkavosti u sistemu, u zakonodavnom ili strategijskom okviru, prosto nisu interesantne Evropskoj uniji. Sistem je tako postavljen da EU kao celina, njene zajedničke institucije i organi, nemaju toliko upliva u obrazovnu politiku pojedinačnih država. Ali u interesu našeg društva je da se kroz proces evropskih integracija unapređuju i one oblasti u koje EU kroz svoje pravne tekovine nije direktno involvirana.”
Srbija je, uključujući poglavlja 20 i 26 koja su otvorena u ponedeljak 27. februara, od početka pregovora u januaru 2014. godine do danas, otvorila ukupno osam od 35 pregovaračkih poglavlja.
Prva dva otvorena su u decembru 2015. godine - 32, Finansijska kontrola, i 35 o ostalim pitanjima. Poglavlje 35 se u slučaju Srbije odnosi na normalizaciju odnosa sa Kosovom i vezano je za primenu Briselskog sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine.
Dva ključna poglavlja za tok pregovora, 23 - Pravosuđe i osnovna prava, i 24 - Pravda, sloboda i bezbednost, otvorena su u julu 2016. i biće zatvorena među poslednjima, dok eventualni zastoj na tom polju može uticati na celokupan tok pregovora.
Facebook Forum