Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen će u budućem petogodišnjem mandatu najverovatnije voditi instituciju u kojoj će dominirati muškarci.
Ovo je udarac za evropske institucije koje se uvek zalažu za rodni balans ne samo u Briselu, već i van evropskih granica.
Ova neuravnoteženost je posledica da države članice Evropske unije nisu ispoštovale njen zahtev da predlože po dva kandidata: jednu ženu i jednog muškarca, kako bi se ona nakon obavljenih intervjua odredila za jedno ime.
U skladu sa tim, nominacije za komesare bi imali jednaku polnu zastupljenost.
Međutim, države članice su predložile po jednog kandidata, uglavnom muškarce.
Belgija je država koja je propustila rok da do 30. avgusta predloži kandidata. Tek je 2. septembra belgijska država poslala predlog, doduše ženu.
Jedina je Bugarska predložila dva kandidata iz oba pola.
Poslednjim belgijskim predlogom koji je stigao u sedište Evropske komisije nakon isteka roka, lista kandidata ima svega deset žena.
Evropska komisija ima komesara koliko Evropska unija broji članica – njih 27, uključujući i predsednicu Ursulu von der Leyen, koja je dobila još jedan mandata na čelu ove izvršne evropske institucije.
Odlazeća struktura Komisije ima ravnopravnu polnu zastupljenost.
Žene samo slučajno na najvažnijim funkcijama
Tri od četiri najvažnije funkcije u institucijama Evropske unije vodiće žene.
Roberta Metsola je već započela svoj mandat predsednice Evropskog parlamenta.
Ursula von der Leyen je potvrđena na čelu Evropske komisije u novom petogodišnjem mandatu, a bivša estonska premijera Kaja Kallas biće visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost.
Međutim, prema svemu sudeći, to je samo slučajnost, a ne rezultat planova zemalja članica EU, koje vode glavnu reč u izboru šefova institucija.
Evropska unija je veoma daleko od ostvarenja cilja da žene budu ravnopravno zastupljene na visokim pozicijama.
Činjenica da će tri od četiri vodeće pozicije zauzimati žene, može biti i dobar argument da se prikrije i druga činjenica – da je velika većina visokih i srednjih pozicija u strukturama Evropske unije i dalje poverena muškarcima.
Von der Leyen, prema nezvaničnim informacijama, pokušava da ubedi neke države članice da predlože još jednog kandidata suprotnog pola.
Do sada je uspela samo sa Rumunijom, koja je muškog kandidata zamenila ženom.
Značaj pisma Von der Leyen
Šefica budućih evropskih komesara se o pitanju jednake polne zastupljenosti oglasila 4. septembra, nakon pitanja novinara.
Naglasila je da su Evropskoj komisiji potrebni kompetentni ljudi. Kompetencija, kako je kazala, znači visoko političko ili diplomatsko iskustvo.
Drugi kriterijum, tvrdi, je geografski i polni balans.
"Čitavog svog političkog života sam se borila za to da žene imaju pristup vodećim pozicijama. I moje iskustvo je da ako to ne tražite, nećete ga ni dobiti. To ne dolazi prirodno. I zato sam poslala pismo, jer da ga nisam poslala, ne bi bilo nade", kazala je Ursula von der Leyen.
Kako je ocenila, da nije bilo pisma koje je poslala na 27 adresa, u kojem zahteva polnu ravnotežu, u novom sazivu Evropske komisije bilo bi mnogo manje žena.
"Da nisam poslala to pismo, šta bi bila činjenica? Ako pogledamo imena koja su bila u prvim predlozima, pored visoke predstavnice (Kaja Kallas) i mene, među nominacijama od preostalih 25 država članica bile bi četiri žene i 21 muškarac", istakla je ona.
Sledi potvrda Evropskog parlamenta
Čim bude imala konačni popis, Ursula von der Leyen će početi intervjuisati kandidate, a potom podeliti resore tim kandidatima kako bi se oni počeli pripremati za saslušanje pred Evropskim parlamentom.
Komesari imaju ulogu evropskih ministara.
Konačni pečat za njihovo imenovanja daje Evropski parlament nakon saslušanja u određenim odborima, u zavisnosti od resora koji će im biti dodeljen.
Svaki odbor ocenjuje stručnost kandidata i šalje je predsedniku parlamenta.
Potvrda za komesare zahteva apsolutnu većinu Evropskog parlamenta, što podrazumeva 50 odsto plus jedan.
Ukoliko kandidat ne dobije potreban broj glasova, države članice moraju da predlože drugog kandidata, i to u roku od mesec dana.
Negativna ocena može navesti kandidate da se povuku iz procesa, kao što se već dešavalo.
Posle izbora 2019. godine, Evropski parlament je odbio dve kandidature za evropske komesare i tada su evroposlanici tražili od predsednice Evropske komisije Von der Leyen da izađe sa novim imenima.
Saslušanje Varhelyija – najzanimljivije
I dalje nije poznato kakve će resore dobiti postojeći kandidati.
Jedino je poznato ime predsednice Evropske komisije i najverovatnije buduće šefice evropske diplomatije.
Druga nepoznanica je da li će potvrdu Evropskog parlamenta dobiti Oliver Varhelyi, koga je ponovo nominovala mađarska vlada.
On je odavno bio na meti Evropskog parlamenta, koji je u nekoliko navrata čak tražio da se pokrene istraga zbog njegovog delovanja u zemljama regiona tokom mandata evropskog komesara za proširenje.
Takođe, jedne prilike na debati je izvređao evroposlanike, ne znajući da mu je mikrofon bio i dalje uključen.
Iako Varhelyi verovatno neće dobiti portfelj proširenja, očekuje se da će njegovo saslušanje biti najzanimljivije.
Reč je o političaru za koga se smatra da je nastavio da prati politike vlade koja ga je nominovala, iako bi komesari, prilikom preuzimanja dužnosti, trebalo da napuste nacionalne politike.
Facebook Forum