Evropska komisija potvrdila je za Radio Slobodna Evropa prijem pisma predsednika Srbije Aleksandra Vučića o antivladinim protestima u Srbiji.
"Možemo da potvrdimo prijem pisma i odgovorićemo u predviđenom roku", naveo je portparol Komisije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je 21. avgusta pismo Ursuli fon der Lajen (von der Leyen) zbog masovnih antivladinih protesta u Srbiji.
Protesti u Srbiji ušli su u deseti mesec a učesnici, predvođeni studentima u blokadi, zahtevaju odgovornost za stradanje 16 osoba u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
U međuvremenu su svojim zahtevima dodali i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Predstavnici vlasti tvrde da su zahtevi demonstranata politički i da žele promenu vlasti.
Šta je Vučić naveo u pismu?
U pismu predsednici EK Vučić je, kako je objavio N1 Slovenija, naveo da su studentski protesti prerasli u masovne blokade i nasilne incidente koje predvode grupe ekstremista.
Prema medijskim navodima, predsednik Srbije je, između ostalog, tvrdio da je policija svih ovih meseci bila "maksimalno uzdržana".
Vučić je takođe naveo da pojedini mediji i nevladine organizacije šire manipulativne narate u pokušaju da, kako je naveo, nasilne incidente predstave kao mirne demonstracije, a legitimne akcije policije kao represiju.
Kao primer naveo je slučaj studentkinje Nikoline Sinđelić, tvrdeći da je ona bez medicinske dokumentacije i ikakvih dokaza iznela teške optužbe na račun visokog oficira policije.
Takođe je rekao da je u javnosti predstavljena kao studentkinja, a da je u stvari aktivni član jedne opozicione političke partije.
Studentkinja Nikolina Sinđelić optužila je komandanta Jedinice za zaštitu određenih objekata i ličnosti (JZO) Marka Krička za nasilje i pretnje silovanjem posle privođenja na antivladinom protestu 14. avgusta u Beogradu, dok je policija te navode odbacila.
Burazer: Pokušaj da se situacija prikaže na drugačiji način
Pismo predsednika Srbije za čelnicu Evropske komisije je za Nikolu Burazera iz beogradskog nevladinog Centra savremene politike "očajnički pokušaj" da se situacija u Srbiji prikaže na drugačiji način.
"Kristalno je jasno da je vlast odgovorna za eskalaciju nasilja, da je ogolila svoju autoritarnu prirodu i da se politička kriza u Srbiji ne može ignorisati", ocenio je.
Antivladini protesti u Srbiji poslednjih su nedelja tema i svetskih medija.
Tako je, na primer, britanski Gardijan u uredničkom komentaru o krizi u Srbiji, Vučića opisao kao autokratu i cinika, ocenjujući njegovo prisustvo u politici zapadnog Balkana kao "maligno".
"Pismo je pokušaj da se na to kontrira nekakvim argumentima kako nasilje dolazi i od građana, kako ne treba verovati onima koji govore o policijskoj torturi", rekao je Burazer za RSE.
Vučić je u odgovoru za Gardijan naveo da je Srbija demokratija, koja će izbore održati pre roka koji ističe 2027. godine, ali da ne može prihvatiti nasilje, prikriveno kao aktivizam, koje podriva institucije.
Tokom antivladinih protesta u drugoj polovini avgusta dolazilo je do incidenata i sukoba policije i pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) sa demonstrantima.
Svakodnevna okupljanja demonstranata u više gradova usledila su kao reakcija na proteste u vojvođanskim mestima Vrbas i Bačka Palanka 12. avgusta kada su pristalice vlasti pirotehničkim sredstvima napadali demonstrante.
Revolt je izazvalo i postupanje policije tog dana, koju su demonstranti optužili da nije učinila ništa da spreči napade.
Učesnici protesta optužuju policiju za brutalnost, a vlast za izazivanje sukoba i nasilje, dok predstavnici vlasti za nasilje optužuju demonstrante tvrdeći da policija samo sprečava sukobe.
Policijski čelnici tvrde da je policija delovala u okviru zakona i da su na desetine policajaca povređene tokom nedavnih sukoba na protestima.
Predsednik Srbije optužuje učesnike protesta za pokušaj "obojene revolucije", kako se nazivaju promene autokratskih režima u bivšim sovjetskim zemljama.
On nije naveo dokaze za te tvrdnje, ali je rekao da "sestrinske službe sa Istoka kažu da su ovo pokušaji obojenih revolucija".
U međuvremenu je, kako prenosi European Western Balkans, u Evropskom parlamentu za 11. septembar najavljena panel diskusija o demokratiji u Srbiji u organizaciji poslanika Evropskog parlamenta iz redova Socijalista i demokrata (S&D), Obnovimo Evropu (Renew Europe) i Zelenih.