Novi izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku u reformama koji se tiče Bosne i Hercegovine, ima ubedljivo najgore ocene eksperata EK što se tiče stanja u zemlji u upoređenju sa ostalim zemljama regiona.
Radi se o izveštaju u okviru paketa proširenja, najvažnijeg dokumenta za države koje nastoje da se jednog dana priključe evropskom bloku. Paket proširenja koji sadrži izveštaje eksperata EK za svaku državu pojedinačno u utorak (17. oktobra) je predstavio evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi (Varelji) – autor paketa.
Paket se odnosi na šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija), kao i Tursku.
Izveštaji za sve države, kao i u prethodnim godinama, prikazuju sivu sliku stanja, naročito u ključnim poljima, poput vladavine prava. Nepredak u ovom polju je ključan kako bi svaka zemlja napredovala u pristupnom procesu.
Varhelyi: Svi, pa i u RS, znaju gde je crvena linija
Evropski komesar za proširenje Varhelyi je pri predstavljanju izveštaja za BiH upozorio da briselske institucije neċe prihvatiti nijednog političara koji osporava funkcionisanje Bosne i Hercegovine.
„Imamo problem sa svima koji pokušavaju da odstupe od Dejtona (Dejtonskog sporazuma) i sa svima koji deluju kako bi sprečili funkcionisanje zemlje”, podvukao je Varhelyi.
Varhelyi je predstavio paket o proširenju na spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta gde je i upitan da prokomentariše poslednje izjave Milorada Dodika o moguċnosti otcepjenja entiteta Republika Srpska od BiH. Varhelyi je poručio da je EU istrajna kada je u pitanju teritorijalni integritet BiH.
„Mislim da svi znaju, čak i u Republici Srpskoj, gde je crvena linija. I razumem da će, naravno, uskoro biti izbori. Ali, naravno, postoje granice onoga šta se može mobilisati u smislu izbornih kampanja i, svakako, proglašenje nezavisnosti nije deo ovoga”, naglasio je Varhelyi ocenivši da je potrebno da svaki dio Bosne i Hercegovine funkcionira, uključujući Predsjedništvo i sve druge zajedničke institucije.
Rasprostranjena korupcija i političke blokade
U Izveštaju za BiH inače Evropska komisija navodi kako nema napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, u reformi izbornog procesa, slobodi izražavanja, niti spoljnim odnosima. Zabeleženo je i „nazadovanje” u oblasti javnih nabavki.
Što se tiče političkih kriterijuma, navodi se da su zakonodavna i izvršna vlast imale „slab učinak zbog političke polarizacije i poremećaja uzrokovanih pandemijom”.
„Negativni efekti rasprostranjene korupcije i znaci političkog zarobljavanja nastavili su se snažno manifestovati tokom pandemije, direktno utičući na dobrobit građana”, ocenjuje se u izveštaju koji je posveċen Bosni i Hercegovini.
U Izveštaju EK se navodi takođe da izaziva zabrinutost ”selektivno i netransparentno gonjenje i sudsko praćenje slučajeva korupcije. Identifikuju se sistemski nedostaci u operativnoj saradnji između agencija za sprovođenje zakona i veoma ograničena razmena obaveštajnih podataka. Za policiju se kaže da je „podložna političkom uplitanju” a finansijske istrage i zaplena imovine su, prema nalazima, „uglavnom neefikasni”.
Kada je u pitanju navedeni nedostatak napretka u borbi protiv korupcije, u Izveštaju se navodi nazadovanje i u oblasti javnih nabavki. Pri javnim nabavkama je BiH „primenjivala povlašteni tretman” za domaće ponuđače prilikom dodele javnih ugovora, konstatuje se i ocenjuje kako su potrebne „hitne aktivnosti” na usvajanju zakona o javnim nabavkama i sukobu interesa.
Nema održivog sistema migracija i azila
Poseban deo Izveštaja se odnosi na migrantsku krizu u zemlji, gde se kaže da vlasti nisu uspele da uspostave održivi sistem migracija i azila što je dovelo do humanitarne krize u decembru 2020. Izveštaj govori o opsežnom angažovanju i podršci EU, te da je u Lipi kod Bihaća na severozapadu BiH osnovan privremeni šatorski kamp za pružanje skloništa svim osobama u potrebi.
Priznaje se da je Bosna i Hercegovina pojačala napore za poboljšanje upravljanja migracijama, ali ocenjuje se da je potrebno da zemlja obezbedi efikasnu koordinaciju na svim nivoima upravljanja granicama i kapaciteta za upravljanje migracijama, kao i funkcionisanje sistema azila.
„Ovo zahteva pravednu raspodelu odgovornosti između svih entiteta i kantona, uključujući i smeštanje prihvatnih centara”, navodi se u izveštaju EK o Bosni i Hercegovini.
Kršenje osnovnih sloboda i prava
Što se tiče osnovnih prava, iako je zakonodavni i institucionalni okvir uveliko uspostavljen, Bosna i Hercegovina, kako stoji u izveštaju, tek treba da usvoji sveobuhvatni strateški okvir.
Navodi se da su potrebne značajne reforme kako bi se svim građanima omogućilo ostvarivanje njihovih političkih prava i osiguralo nediskriminatorno, inkluzivno i kvalitetno obrazovanje za sve, uključujući i prevazilaženje prakse „dve škole pod jednim krovom“.
„Nije postignut napredak u garantovanju slobode izražavanja i medija, u zaštiti novinara od pretnji i nasilja obezbeđivanjem odgovarajućih sudskih mera, niti u obezbeđivanju finansijske održivosti sistema javnog emitovanja”, stoji u dokumentu.
Dodaje se da i dalje postoje izazovi u pogledu slobode okupljanja, posebno u entitetu Republika Srpska, „gde su aktivisti bili izloženi zastrašivanju i sudskom gonjenju”.
Naglašava se da Ustav Bosne i Hercegovine i dalje krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, i nakon presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci i srodnih slučajeva. Takođe stoji da nije postignut napredak u poboljšanju izbornog okvira u skladu sa evropskim standardima i osiguravanju transparentnosti finansiranja političkih stranaka.
Kako se navodi u izveštaju, Bosna i Hercegovina nije postigla ni napredak u pogledu vanjskih odnosa.
„Zemlja mora pojačati napore da okonča pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Bosna i Hercegovina se snažno ohrabruje da poboljša svoje usklađivanje sa vanjskopolitičkim izjavama EU i restriktivnim merama“, ocenjuju eksperti EK.
Navode, međutim, da je zemlja nastavila aktivno učestvovati u regionalnoj saradnji i održavati dobrosusedske odnose.