"Antisrpska Kurtijeva ustaška opozicija."
Tako je Nebojša Bakarec, poslanik grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" u Skupštini Srbije, 4. marta nazvao opoziciju.
Termin "ustaša" se poslednjih meseci više puta koristio u kontekstu studenata koji blokiraju fakultete u Srbiji, tražeći odgovornost za nesreću u Novom Sadu u kojoj je stradalo 15 osoba, iako istorijski označava ultranacionalistički i fašistički pokret koji je vladao kvislinškom Nezavisnom Državom Hrvatskom (NDH) tokom Drugog svetskog rata.
Prethodno je gradonačelnik Kraljeva i funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Predrag Terzić studente nazvao "ustašama" u objavi na svojim društvenim mrežama.
Za to se izvinio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Ako je to rekao, to je sramota i moraće javno da se izvini. Ja to nisam čuo i evo sad se izvinjavam studentima u njegovo i svoje ime. Ako je to stavio na profil, ja se izvinjavam u njegovo ime i svoje ime što to nisam primetio, jer je to zastrašujuće", rekao je Vučić za televiziju Insajder 20. februara.
I gradonačelnik Subotice Stevan Bakić je na manifestaciji "Banijsko prelo" 25. januara, govoreći o studentskim protestima, rekao da se "nažalost pokazalo da su ustaše ponovo napale našu Srbiju", da on uvek sve stvari naziva pravim imenom, kao i da "iza svih ovih događaja stoji hrvatska obaveštajna služba".
Na ovaj slučaj reagovalo je 27. januara Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i osudilo "neprimerene i tendenciozne" izjave Bakića.
Oni su naveli da takve izjave ugrožavaju pripadnike hrvatske nacionalne manjine u Srbiji i stvaraju dodatne tenzije u društvu.
Ministarstvo je naglasilo da svako podsticanje međuetničkih tenzija, netolerancije i diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti, predstavlja oblik govora mržnje, koji je posebno neprihvatljiv kada ga izriču nosioci javnih funkcija.
"Oni bi upravo suprotno trebalo da osude takav vid govora i da podstiču duh tolerancije, međusobnog razumevanja i saradnje među svim građanima Republike Srbije", piše u saopštenju.
Dodaje se da ovakve izjave narušavaju međunacionalne odnose u Srbiji i dodatno otežavaju izgradnju i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Hrvatskom.
Međutim, kada je reč o izjavi Nebojše Bakareca u Skupštini Srbije, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE).
Odgovor nije stigao ni iz Skupštine Srbije, kao ni iz SNS-a.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković kaže da je termin "ustaša" jedna od nekoliko kvalifikacija koja se koristi u javnom prostoru Srbije zadnjih 30 godina.
"To se koristi kada treba targetirati određene ljude kao deo jedne iste grupacije, a koja, po kriterijumima onih koji je koriste, ne misli dobro ovoj zemlji. Dakle grupacija koja se smatra nekom vrstom izdajnika", kaže Selaković.
'Potreba da se studentski pokret obesmisli'
"Čini mi se da je većina tih pogrdnih imena iz neke potrebe da se naš pokret obesmisli, da se nekako sroza, da se ukalja kako bi se upravo i utišao, ali ne ide", kaže za RSE studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Dodaje da nju ovakve uvrede ne pogađaju.
"Od početka smo bili svesni da ćemo biti spinovani na najrazličitije načine upravo zbog prirode naše borbe, tako da su to samo neke od stvari na koje smo mi morali da budemo spremni kada smo ulazili u blokade", kaže studentkinja.
I Anđela Radojević, studentkinja Beogradske akademije poslovnih i umetničkih strukovnih studija, kaže da je očekivala da vlast tako komentariše, ali da na studente to ne utiče.
"Štaviše često nas motivišu da se još snažnije borimo za društvo u kome takvi nazivi neće biti rezervisani za političke i društvene neistomišljenike", kaže Radojević.
Stefan Mladenović, student iz Beograda, ne misli da ovakvi nazivi vređaju studente koji blokiraju fakultete.
"Naravno, svi smo svesni težine koju reč 'ustaša' nosi i koji je istorijski kontekst te reči. Međutim, aktuelna vlast i njihovi glasnogovornici su tako često koristili tu reč protiv bilo koga ko se ne slaže sa njihovim načinom rada da je ona izgubila uvredljivu težinu, kao i svaka druga njihova uvreda", kaže Mladenović.
Naglašava da je "ustaša" samo jedan od naziva koji se pripisuje studentima u blokadi.
"Mi ćemo svoju borbu izgurati do kraja, bez obzira na sve opstrukcije koje dolaze sa suprotne strane, i bez obzira na sve, moram tako reći, uvrede u pokušaju", ističe Mladenović.
I Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji kaže da je diskreditacija cilj ovakvih i sličnih narativa.
"Jer ako vi nekog tako diskreditujete i povežete ga sa takvim asociacijama koje kod većine ljudi u Srbiji do sada jesu stvarale neku vrstu sentimenta, onda je pretpostavka da sve to što ti ljudi pričaju prosto neće niko želiti da čuje", kaže Selaković.
Ona dodaje da vlast nije našla adekvatnu reakciju na proteste predvođene studentima, a da su poruke u kojima se studenti i opozicija vređaju namenjene biračima SNS-a.
"U ovih poslednjih meseci vidimo da ništa od tih narativa ne radi i da je vlast to isprobavala na različite načine, različitim terminologijama, ali nekako misle da ako to ponavljaju dovoljan broj puta, da će kod jednog broja ljudi to rezonovati", kaže ona.
Održavanje tenzija
Bojana Selaković ocenjuje da se označavanjem studenata u blokadi i opozicije imenima poput "ustaša" održava tenzija i stav da Srbija ima spoljne neprijatelje.
"I to postojanje spoljnog neprijatelja zapravo služi da homogenizuje unutrašnju javnost i samim tim da prosto zamaskira ono što su stvarni problemi i zamaskira te neke loše poteze koje vlast provlači", kaže Selaković.
Ona smatra da se upotrebom takvog termina manipuliše narativima.
"Zbog toga što se on (termin 'ustaša') odnosi zaista na jedan tragičan period istorije, na jedan period koji je odneo puno žrtava, na nešto što je jako loše i onda može da kod ljudi probudi jače emocije", naglašava Selaković.
Predsednica Hrvatskog nacionalnog vijeća u Srbiji Jasna Vojnić za RSE kaže da se taj termin koristi kao emocionalni okidač za izazivanje straha i mržnje, a ne kao pravna ili istorijska kategorija.
"Da se zaista radi o pripadnosti zločinačkom pokretu, svaka takva kvalifikacija imala bi pravne posljedice", kaže Vojnić.
Ona dodaje da se Hrvati ovakvim postupcima prikazuju kao simbol pretnje.
"Strah je moćan alat manipulacije, jer onemogućava racionalno promišljanje i omogućava vlastima da se predstave kao zaštitnici naroda od izmišljenog neprijatelja. U takvoj atmosferi lako je opravdati represivne mjere, usmjeriti nezadovoljstvo građana na 'drugog' i izbjeći suočavanje s vlastitim slabostima", kaže Vojnić.
Naglašava da se ovakvim kvalifikacijama ugrožavaju manjinska prava i stvaraju dodatne podele u društvu.
"U modernoj Europi, gdje bi dijalog i pomirenje trebali biti ključni, ovakav rječnik ne samo da predstavlja ozbiljan korak unatrag, već postavlja pitanje spremnosti Srbije da se suoči sa svojom prošlošću i obvezama na putu europskih integracija", ističe Vojnić.
Bez sankcija za ovakve postupke
Bojana Selaković ističe da se korišćenje temina "ustaša" ponavlja godinama, a da sankcija za takve postupke nema.
"Ne mogu da kažem da je to (upotreba termina 'ustaša') legalizovano zato što naši zakoni kažu našto drugo, ali na nivou prakse se smatra apsolutno prihvatljivim", kaže Selaković.
U Srbiji je Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjen govor mržnje, odnosno govor kojim se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv nekog zbog njihovog ličnog svojstva.
