Estrada na poreskom udaru: Kad se Seka Aleksić ponovi

Estrada na udaru! Direktorka Poreske uprave Srbije Ljiljana Kovačević potvrdila je da je započeta provera zarada i poslovanja estradnih zvezda u Srbiji. Polje estradnog biznisa često se tretira kao neistražena sfera, a javno hvalisanje luksuzom malih i velikih zvezda, nesumnjivo je uticalo na širenje uverenja da država prema njima nije dovoljno stroga. Ovog puta, moglo bi se reći, da je za sve kriva Seka Aleksić koja nije izdržala, te je javnosti na uvid ponudila svoj rođendanski poklon. Sada će, po svemu sudeći, morati na uvid nadležnima da dostavi i svoje račune. No, za Aleksićevu i većinu njenih kolege verovatno bi bilo najbolje da ne preteruju u samopromociji. Jer u protivnom upravo sami sebe čine lakom metom:

Nekada je punila hale širom države koja je ostala u prošlosti, zajedno sa poreskim redom koji ju je krasio. Vesna Zmijanac:

“Po sto dana sam radila turneje i sto dana punila duple koncerte. Pri tome istog dana, sav novac koji bi bio uzet u nekom gradu, isti dan ili narednog jutra, čim se otvore banke, smo morali da prebacimo novac na račun firme i da poplaćamo sve živo i mrtvo. Od crvenog krsta, opštinskog poreza, saveznog poreza, tada savezne države”.

Tada nije bilo sumnje koliko ide državi a koliko onima koji zarađuje. Bez obzira, Vesna Zmijanac i danas konstatuje “Da bismo imali državu, porez mora da se plaća”. Dalje podseća:

“Nekada sam plaćala najveći porez na Banovom Brdu, gde sam živela. I gde god sam kasnije bila, na toj opštini su bili ogromni porezi koje sam plaćala. To je tako normalno. Razlika ondašnjeg i sadašnjeg vremena je u tome što tog posla više nema. Što mi ne radimo tu vrstu posla da bi na nešto specijalno imali da plaćamo poreze. Naravno, ovi koji pune hale, a malo ih je, oni to plaćaju. Zato što je nemoguće napuniti jednu ‘Arenu’ a da niko ne zna šta je tu. A drugo, veliki deo estrade radi napolju, ne u našoj zemlji.”

RSE: I promet finansijskih sredstava između različitih država se obavlja preko računa. Baš kako bi se regulisalo pitanje naplate poreza. Zašto estradni honorari u inostranstvu ne bi mogli da idu preko računa?

Zmijanac: Zato što tamo već neko na to plaća porez. Znači gazde koji nama daju pare, već plaćaju porez. Više ne možete pevati u bilo kojoj državi a da pri tome nemate uredni ugovor.

RSE: To bi dakle bilo dvostruko oporezivanje?

Zmijanac: Da.

RSE: Puno se govori o visini zarade. Koji je to prosek koji se može zaraditi, na primer, na jednoj tezgi u inostranstvu? Da li su to fantastične cifre ili se preteruje?

Zmijanac: Imate par njih. Sad u ovom momentu Ceca zarađuje. Ne znam za koga još može da se kaže da ima baš neku cifru. Nije lako puniti halu u Beču, na primer, uzeti pare na ruke i ne platiti nikome ništa. A ovi što rade po kafanama i diskotekama to su cifre koje nemaju veze sa onim što se priča.

Inače, to što su njihove zarade ponovo dospele u žižu javnosti, mogu zahvaliti Seki Aleksić. Poreska služba se na noge podigla nakon što se Aleksićeva na internetu pohvalila da joj je suprug za 33. rođendan kupio automobil vredan 100 000 evra. Direktorka Poreske uprave je saopštila da se proverava da li je plaćen porez za to vozilo, dok je Aleksićeva uzvratila da porez godinama plaća u Beču gde je i prijavljena kao obveznik.
No, da ne treba biti prestrog podseća direktorka “Biznis info grupe” Biljana Stepanović. U Srbiji, gde je nemoguće utvrditi koji deo ekonomije pliva u “sivoj zoni”, pri čemu je verovatno da mnogi zbog pritiska krize lako skliznu u tu sferu, estrada se takođe lako nađe na udaru. Iz jednostavnog razloga, kaže sagovornica RSE:

“Što se sami najviše eksponiraju. Imaju taj običaj ili im je to sastavni deo posla da se hvale svojom imovinom, uspesima, novcem i sličnim stvarima.”

Bez koristi od države

Ovog puta ta estradna osobina, proizašla iz potpune opsednutosti isključivo materijalnim, može biti nezgodna jer se događa baš kada čelnica Poreske uprave Ljiljana Kovačević najavljuje nultu toleranciju prema neplaćanju poreza. Uz napomenu da pojedinci i preduzetnici duguju državi oko 25 milijardi dinara, sama pominje “slučaj Aleskić” i potvrđuje:

“Provaramo odakle novac, kako je vozilo kupljeno i da li je plaćen porez. Ovo je samo jedan u nizu slučajeva ljudi iz estrade kojima se Poreska uprava bavi."

I nije ovo prvi put. Mlađan Dinkić, koji je bio na različitim pozicijama u vlasti, uvek vezanim za finansije, na primer, pre deceniju je najavljivao uvođenje reda u ovu oblast. U međuvremenu je i on napravio kontatke u estradnom svetu, iz čega se, između ostalog, izrodila saradnja, oslikana i u pesmi “Sanjam”, čiji tekst potpisuje sam Dinkić, a izvodi je Dragan Kojić Keba.

Pesma je ostala, ali se ni posle Dinkića u poreskoj politici prema estradi nije mnogo toga promenilo. U nastavku razgovaramo sa Gordanom Šaulić. Ona je supruga slavnog Šabana Šaulića. Takođe, vodi računa o njegovim medijskim kontaktima, kao i poslovnim knjigama. Objašnjenja za koja smo je zamolili takođe započinje sa podsećanjem:

“Šaban je u vreme stare Jugoslavije jedne godine bio najveći poreski obveznik u opštini Rakovica. Tada je platio porez negde preko 150.000 maraka. To je bio jedan uređen sistem i to je bilo potopuno u redu i potpuno normalno. Naravno, tada su autorska prava bila normalna, nije bilo piraterije ili nečeg sličnog. Kasnije se to sve poremetilo. Šaban plaća porez i u Austrji i u Beogradu. Priča o tome da li pevači plaćaju ili ne plaćaju u inostranstvu za njega ne važi. On sigurno plaća, zato što je deset godina tamo prijavljen, tamo ima i socijalno i penziono, i automatski podleže poreskim zakonima Austrije."

RSE: Verujete li da na estradi ima puno ljudi koji pronalaze načine da izvrdaju plaćanje poreza?

Šaulić: I sami znate. U poslednjih deset ili petnaest godina najmanje je zaživelo da sve ide preko računa, nego se tu stalno nešto muva. I to važi za sve segmente društva. Međutim, estrada, konkretno pevači i muzičari, su vrsta ljudi koji nikakvu korist od države nikada nisu dobili. Barem njih 90 odsto.

RSE: Ali dobili su jednu izuzetnu medijsku promociju koja je sigurno uticala na njihov biznis.

Šaulić: Kako da ne dobijete medijsku promociju ako ste vi najbolji pevač na ovim prostorima. Moj muž je prodao preko petnaest miliona ploča. On bi u svetu bio čovek čiji unuci nikada više ne bi radili. Je li tako?

RSE: Istina sada ne govorimo o gospodinu Šauliću. Govorimo o moru zvezda koje su se pojavile.

Šaulić: Činjenica je da su dobili medijsku promociju. Ali su oni verovatno uložili u to nešto. Da li mislite da će neka radio stanica i televizijske emisije da ih puštaju ako oni to na neki način nisu platili. Ili platili da dođu tu ili uložili u svoj spot ili neku reklamu.

RSE: To se sve događa u sivoj zoni, sad se može reći, decenijama.

"U sivoj zoni. To se događalo zato što je tako bilo”, rekla nam je Gordana Šaulić.

U sistemu bez pravila, estradni biznis se razbuktao do tačke da su neke zvezde postale osobe od izrazitog uticaja. Istovremeno je stvorena klima u kojoj je jeftina zabava diktirala noseće kulturne, ali i moralne trendove, te u kojoj je muzički polusvet prosto pregazio one koji su makar pokušavali da sačuvaju nivo u zoni folka. Taj muzički pravac bitno boji srpsku svakodnevicu i danas, ali, ako je reč o naplati poreza, pogrešno bi bilo reći da je estrada jedina koju bi trebalo prozvati. Ukazuje na to i Biljana Stepanović:

“Postoje i mnoge druge delatnosti koje se uopšte ne eksponiraju. Naprotiv. Sve čine da se u javnosti ne pojave. Zapravo, mi godinama radimo pogrešnu stvar. Gledamo kako da povećamo oporezivanje onih koji već plaćaju porez, umesto da povećamo obuhvat plaćanja poreza. Dakle da u sivoj zoni ne bude ni uvoza bilo kakve robe koja se posle pojavljuje na buvljim pijacama, ni čuvenog rezanog duvana zbog kog se buni i duvanska industrija, ni uvoza polovnih automobila na razne načine. Postoje mnoge druge oblasti u kojima se posluje ili sasvim ili delimično u sivoj zoni, tako što se deo prihoda prijavljuje, a deo ne. U tom smislu estrada je jedan od segmenata koji bi trebalo da se uvede u legalne tokove, ali u gotovo svim segmentima postoje kompanije, delatnosti, ljudi koji nisu u toj ‘beloj’ operozvanoj zoni.”