Radimo sa našim partnerima iz Evropske unije (EU) na pripremama za potencijalne sankcije protiv destabilizirajućih akcija u Bosni i Hercegovini (BiH), izjavio je Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), zamenik pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja State departmenta.
Eskobar je to rekao u četvrtak (28. oktobra) pred Potkomitetom za spoljne poslove Predstavničkog doma na sednici o angažmanu SAD na Zapadnom Balkanu.
Na pitanje o tome zašto srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik nije i pod sankcijama EU i da li SAD pritiskaju EU da ga drže odgovornim, Eskobar je odgovorio potvrdno.
"Da, radimo sa evropskim (partnerima) da postoje posledice na bilo koje ilegalne ili bilo koje destabilizirajuće akcije i rado ću vas izvestiti opet nakon mog povratka iz Bosne (i Hercegovine)".
Odgovarajući na pitanje kongresmenke En Vagner (Ann Wagner) šta SAD rade po pitanju secesionističkih izjava Milorada Dodika i opstrukcije rada institucija, Eskobar je kazao da Vašington vidi BiH “isključivo kao multietničku, inkluzivnu i demokratsku zemlju”, te najavio da će u novembru doći u zvaničnu posetu BiH.
“Jednostrano povlačenje iz centralnih institucija je opasno i bezobzirno. Radimo sa našim evropskim partnerima, NATO-om, EUFOR-om i Kancelarijom visokog predstavnika u BiH da se to ne dogodi. Radimo sa našim evropskim partnerima na tome da budu izrečene konsekvence za sve ilegalne i destabilizujuće akcije”, rekao je Eskobar.
Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), najveće stranke bosanskih Srba, je tokom oktobra već više puta ponovio kako će za šest mjeseci proglasiti nezavisnost RS-a, ako dotad ne budu vraćene nadležnosti ovom bh. entitetu.
Ovo podrazumijeva povlačenje saglasnosti za formiranje Oružanih snaga BiH, Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH i Uprave za indirektno oporezivanje BiH.
Osim toga, Narodna skupština RS-a donijela je 20. oktobra zakon o lijekovima i medicinskim sredstvima koji predviđa osnivanje entitetske agencije za lekove, što nije u skladu s Ustavom BiH, koji je deo Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine.
U uvodnom obraćanju pred Potkomitetom za spoljne poslove, Gabrijel Eskobar je rekao da SAD i EU "vrše pritisak" kako bi BiH ubrzale reforme na putu evrointegracija.
"Jasan put Bosne od Dejtona do Brisela vodi kroz kontinuirane reforme, uključujući izborne reforme, vladavine prava i ekonomske reforme korak po korak to će koristiti svim njenim građanima. Mi i EU vršimo pritisak na ove promene", rekao je Eskobar.
Na pitanje kongresmenke Klaudije Teni (Claudia Tenny) da li bi 26 godina nakon Dejtonskog mirovonog sporazuma, kojim je okončan rat u BiH, podržao pravljenje novog sporazuma “Dejton 2”, Gabrijel Eskobar je odgovorio da ne bi učestvovao u tome.
“Dejtonski mirovni sporazum je uspešno održavao mir više od 25 godina. Verujem da uz ograničene ustavne reforme, uz postepene reforme izbornog i pravosudnog sistema, BiH može postati mnogo funkcionalnija država”, rekao je Eskobar.
EU da otvori pristupne pregovore sa S.Makedonijom i Albanijom
Najsnažnija poruka koju bi EU sada mogla dati je da zakaže početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije i Albanije EU pre kraja ove kalendarske godine, poručio je Gabrijel Eskobar u svom izlaganju.
"Obe zemlje su uradile težak posao koji se od njih zahtevao. Odlaganja nakon odluke Evropskog saveta iz marta 2020. da započne taj proces seju sumnje u celom regionu i rizikuju da naruše nade novih generacija koje žele evropsku budućnost", poručio je Eskobar.
On je podsetio da su upravo zbog toga američki državni sekretar Entoni Blinken (Anthony) i visoki predstavnik EU Žozep Borel (Josep Borell) 14. oktobra objavili zajedničku izjavu u kojoj su potvrdili da je pristupanje EU jedini put napred za region.
Na pitanje predsedavajućeg potkomiteta, Bila Kitinga (Bill Keating), šta američka administracija može da uradi kada je reč o tome da Bugarska blokira evropski put Severne Makedonije, Eskobar je kazao da Vašington razgovara sa vladama u Sofiji i Skoplju da se pronađe rešenje korisno za obe strane.
"Takođe radimo sa našim partnerima u EU koji se slažu sa nama da taj spor treba da bude rešen što pre. Svi imamo dogovor da je u strateškom interesu SAD i EU da Severna Makedonija i Albanija treba što pre da postanu deo EU. Nadamo se da će to biti rešeno i da će Severna Makedonija i Albanija otvoriti pristupne pregovore ove kalendarske godine", rekao je Eskobar.
Za Crnu Goru važan demokratski napredak, a ne nacionalistička retorika
Gabrijel Eskobar je u svom obraćanju pred članovima potkomiteta kazao da je partnerstvo SAD sa Crnom Gorom "partnerstvo sa zemljom, njenim narodom i njihovim demokratskim institucijama, a ne sa bilo kojom političkom partijom".
Dodao je da je američka administracija spremna da radi sa svim crnogorskim partnerima "koji dele viziju suverene, inkluzivne, demokratske zemlje" i koja napreduje u neophodnim reformama "kao aspirant za članstvo u EU, držeći svoja svečana obećanja kao čvrsti saveznik u NATO".
"Ovo se može unaprediti kroz inkluzivni dijalog, koji uključuje i civilno društvo i koji je fokusiran na ciljeve koji ujedinjuju građane Crne Gore – mir, demokratski napredak, ekonomski razvoj – pre nego na politiku identiteta i nacionalističku retoriku koja ih deli", rekao je Eskobar.
Nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori – na kojima je nakon 30 godina vlast izgubila Demokratska partija socijalista (DPS), aktuelnog predsednika Mila Đukanovića – u toj zemlji su porasle međuetničke tenzije.
Situacija je kulminirala početkom septembra, kada su procrnogorski orijentisani građani, nevladini pokreti i opozicija protestovali na Cetinju zbog ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve (SPC) Joanikij u Cetinjskom manastiru, zahtevajući da se taj čin izmesti u neki drugi grad, jer ga smatraju činom “srpske okupacije" i klerikalizacije društva.
U međuvremenu, ekspertska Vlada Crne Gore koju čine stručnjaci, većinski bliski prosrpskom Demokratskom frontu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, izuzev vicepremijera Dritana Abazovića koji je i lider Građanskog pokreta URA, je u krizi.
Od početka septembra se vode razgovori o prevazilaženju političke krize kroz rekonstrukciju vlade. Rekonstrukcija predviđa da političke partije kandiduju svoje predstavnike, ali za sad se tome protivi najmanja članica većine URA.
Na pitanje kongresmenke Klaudije Teni šta američka administracija čini kako bi osigurala da se crnogorska Vlada drži zacrtanog puta ka Evropskoj uniji i obaveza ka NATO, s obzirom na uticaj proruskog Demokratskog fronta,Eskobar je kazao da je prošle sedmice crnogorska delegacija posetila Vašington, te da je američka strana izvršila pritisak da Podgorica zadrži proevropski kurs.
"Na svim sastancima smo dobili uveravanje da će se njihova vlada držati dogovora. Uz to, istakli smo našu zabrinutost zbog Demokratskog fronta i oni su priznali da svaki član vladajuće koalicije zastupati članstvo Crne Gore u NATO, nastaviti da podržava nezavisnost Kosova i nastaviti da sprovodi politiku evropskih integracija", rekao je Eskobar.
On je rekao da će tokom posete Zapadnom Balkanu u novembru, posetiti i Crnu Goru.
Briselski dijalog jedina platforma za Srbiju i Kosovo
Eskobar je u uvodnom obraćanju izjavio da Sjedinjene Države daju podršku Briselskom dijalogu uz posredovanje EU, kao najboljem putu za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova.
On je podsetio da je prošlog meseca otputovao u Brisel kako bi pružio podršku specijalnom predstavniku EU Miroslavu Lajčaku u naporima da EU izvrši pritisak na Beograd i Prištinu da smanje tenzije oko registarskih tablica i "da obezbede dogovor o rešenju koje bi im stvorilo prostor da se fokusiraju na komplikovanija pitanja".
"Zajedno smo jasno stavili do znanja da je Briselski dijalog platforma na kojoj obe strane ravnopravno moraju da rade na rešavanju svojih razlika i normalizaciji odnosa, idealno kroz međusobno priznanje", rekao je Eskobar.
Srbija i Kosovo su 30. septembra postigli dogovor o rešenju krize na severu Kosova, koja je izbila nakon odluke Vlade Kosova da uvede reciprocitet na registarske tablice iz Srbije, odnosno da izdaje probne tablice za sva vozila iz Srbije.
Kosovski Srbi su 20. septembra postavili barikade na putevima koji vode ka graničnim prelazima Jarinje i Brnjak, pa je prelaze bilo moguće prelaziti samo pešaka.
Trenutno, i Kosovo i Srbija vozačima deli nalepnice na graničnim prelazima, kojima se prikrivaju državni simboli.
Prelepljivanje državnih simbola na kosovskim i srpskim registarskim tablicama
Jedno ovako rešenje predviđeno je za naredna šest meseca, do kada radne grupe Kosova i Srbije moraju doći do konačnog rešenja, na osnovu sporazuma iz Brisela.
Prema rečima Gabrijela Eskobara, iz perspektive Vašingtona, SAD se nadaju da će pomoći dvema stranama da sprovedu dogovore koje su ranije napravili.
Uticaj Rusije i Kine
Moskva i Peking se aktivno suprotstavljaju zapadnoj integraciji Zapadnog Balkana, šireći dezinformacije i koristeći ranjivost da bi skrenuli zemlje regiona sa njihovih demokratski izabranih puteva, poručio je Gabrijel Eskobar.
Istovremeno, dodao je američki zvaničnik, Rusija i Kina prave ekonomsko i političko uporište u Evropi.
"Rusija koristi kao oružje svoje energske kapacitete da bi primorala političare, podstakla korupciju i zaustavila potencijal rasta. Narodna Republika Kina (NRK) takođe radi na proširenju svog uticaja u kritičnoj infrastrukturi i putem ekonomske prisile. Ne možemo im dozvoliti da uspeju", rekao je Eskobar.
Ekobar je objasnio da Kremlj ima "značajnu mrežu za širenje dezinformacija i propagande" koja aktivno radi na Zapadnom Balkanu.
"Blisko sarađujemo sa partnerima u EU i NATO kako bismo im pomogli da identifikuju te pretnje za njihov izborni i medijski prostor.
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države su pružile preko 2,4 milijarde dolara pomoći regionu u protekloj deceniji, a samo u fiskalnoj 2021. godini izdvojeno je preko 145 miliona dolara za pomoć Zapadnom Balkanu na njegovom evropskom putu.
Ovo je prvi sastanak Komiteta za spoljne poslove s temom napretka na Zapadnom Balkanu.
Komitet za spoljne poslove Predstavničkog doma je telo odgovorno za nadzor i zakonodavstvo koji se odnosi na stranu pomoć, razvoj nacionalne bezbednosti koji utiče na spoljnu politiku, kao i na održavanje i sprovođenje mira te sprovođenje sankcija Ujedinjenih nacija ili drugih međunarodnih sankcija.
Facebook Forum