Srbija će morati da se odredi prema nemačko-francuskom predlogu za izlazak iz institucionalne krize u Bosni i Hercegovini (BiH), ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Erik Gordi (Eric Gordy), profesor političke sociologije na Odseku za slavističke i istočnoevropske studije Univerziteta u Londonu.
Gordi smatra da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon nedavnog susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, nema mnogo manevarskog prostora u odnosu na Evropsku uniju (EU) po ovom pitanju.
"Mislim da on računa na podršku Evrope i u ekonomskom smislu i u odnosu prema antirežimskim protestima koji u Srbiji traju već šest meseci", smatra Gordi.
Šta se predviđa u "non-paper" dokumentu?
U neformalnom dokumentu poznatom kao "non paper", koji su navodno sastavile Francuska i Nemačka, zemlje Evropske unije se pozivaju da suspenduju finansijske projekte koji su korisni za Republiku Srpsku (RS) i da razmotre uvođenje ciljanih sankcija prema zvaničnicima ovog bosanskohercegovačkog entiteta koji "podrivaju suverenitet i ustavni poredak BiH".
Predlaže se i obustavljanje kontakta sa predsednikom i premijerom RS-a Miloradom Dodikom i Radovanom Viškovićem, kao i sa predsednikom Skupštine tog entiteta Nenadom Stevandićem.
Komentarišući predložene mehanizme, Erik Gordi kaže da neke od njih već primenjuju pojedine zemlje članice EU.
"Najoštrije sankcije su već uvele Nemačka, Austrija i Litvanija", podseća Gordi.
Ipak, sagovornik RSE smatra da je ponašanje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika iziskivalo da se pokrene ovakva inicijativa.
"Bilo je neophodno da se preduzme nekakav korak, jer je Dodik na to praktično pozivao. On je, na primer, kršio zabranu putovanja kada je putovao u Srbiju, Rusiju i Izrael. Mislim da ih je na taj način izazvao, računajući da je dovoljno moćan i da može to da krši. Evropa mora reagovati na to", kaže Gordi.
Kakve su obaveze EU prema BiH?
RSE: Da li ovakav dokument, premda pravno neobavezujući, pokazuje da Evropska unija pokušava da ojača svoju poziciju u Bosni i Hercegovini i na Zapadnom Balkanu?
Gordi: Situacija u BiH je nestabilna i dobar je trenutak da se to radi. Druga stvar je da, bez obzira na to što Rusija ima određenu ulogu u regionu, ona je sada slabija i ne može da se fokusira na Balkan. Tako da je dobro vreme da Evropa malo pokaže svoj uticaj na Zapadnom Balkanu.
Zanimljiv je predlog da EU afirmiše svoju ulogu kao garant mira u Bosni i Hercegovini, što proizilazi iz Dejtonskog sporazuma. Ali, tu postoji i drugi razlog: nije bez značaja to što je BiH kandidat za članstvo u EU, što znači da Evropa ima određene obaveze prema toj zemlji.
Druga zanimljiva stvar je predlog da se radi na novom ustavnom rešenju za BiH. Ako se nešto zaista preduzme u vezi sa tim, to bi bio veliki korak, jer praktično Bosna i Hercegovina – iako postoji Peti aneks Dejtonskog sporazuma – nema Ustav. I zbog toga su moguće razne manipulacije. Znači, ako se ozbiljno radi na tome, onda je to značajan korak za BiH.
Kakva su očekivanja od Aleksandra Vučića?
RSE: Kako bi Srbija u ovom slučaju mogla da se pozicionira?
Gordi: Srbija je sada, naročito posle Vučićeve posete Rusiji, suočena sa pritiskom da se odredi o tome koliko je ozbiljna u svom odnosu sa Evropskom unijom i u svojoj kandidaturi za članstvo u EU. Ovo će biti još jedan vid takvog pritiska na koji će, da budemo iskreni, Vučić teško moći da odgovori. Mislim da on računa na podršku Evrope i u ekonomskom smislu i u odnosu prema antirežimskim protestima koji u Srbiji traju već šest meseci.
RSE: Da li očekujete zaoštravanje odnosa na relaciji Beograd - Sarajevo?
Gordi: To bi moglo da se desi. Pratim prorežimske medije u Srbiji i vidim da se na takve stvari često poziva. Ali, ni Vučić niti bilo koji drugi zvaničnik Srbije ne sme da zaboravi da je Srbija potpisnica Dejtonskog sporazuma i da ima obavezu da prizna i podržava suverenitet BiH. To zvanični Beograd i radi, u većoj ili manjoj meri tokom vremena, ali ne može odustati od te obaveze.
Kakvi su efekti sankcija?
RSE: Kako vam se čine predložene mere koje uključuju uskraćivanje finansijske podrške Republici Srpskoj, ciljano sankcionisanje zvaničnika i pravnih lica tog entiteta, obustavljanje kontakta sa najvišim zvaničnicima u Banjaluci i usporavanje evropskog puta BiH? Da li te mere mogu da daju neke rezultate?
Gordi: Ma koliko sve to dramatično zvučalo, većina tih stvari je već na snazi. Najoštrije sankcije su već uvele Nemačka, Austrija i Litvanija. Nema tu mnogo toga novog. Što se tiče izolacije, i to se već radi. Jedine zemlje članice EU koje to ne praktikuju su Slovačka, Mađarska i u određenoj meri Hrvatska.
Kako bi mogao odgovoriti Milorad Dodik?
RSE: Da li ti mehanizmi otvaraju prostor Miloradu Dodiku da se dodatno približi Vladimiru Putinu, sa kojim već održava bliske odnose?
Gordi: Mislim da to ne može raditi više nego što je to radio do sada. Uostalom, Dodik ne može mnogo da očekuje od Putina koji je zauzet ratom u Ukrajini. Putin više nema toliko uticaja u regionu kao pre četiri ili pet godina.
Ono što se takođe pokazalo je da je Dodik bio preambiciozan u svojim prvim potezima. Mislio je da može da računa na podršku iz Srbije, Rusije i Sjedinjenih Država, nakon dolaska Donalda Trampa (Trump) u Belu kuću.
On to nije dobio, niti je dobio veliku podršku u javnosti Republike Srpske, kao ni od tamošnje opozicije. Njegova pozicija je zapravo sve slabija, ma koliko njegova retorika bila jaka.
RSE: Da li će mu ovaj "non paper'"pomoći da ojača rejting?
Gordi: Mislim da u Republici Srpskoj sve više ljudi uviđa da ih Dodik previše košta.
