Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pristao je da prosledi parlamentu kandidaturu Švedske za pridruživanje vojnom savezu NATO, izjavio je u ponedeljak, 10. jula generalni sekretar Jens Stoltenberg, uoči samita NATO u Vilnjusu.
"Drago mi je da objavim... da je predsednik Erdogan pristao da prosledi protokol o pristupanju Švedske Velikoj narodnoj skupštini što je pre moguće i da blisko sarađuje sa skupštinom kako bi se obezbedila ratifikacija“, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare 10. jula uveče.
"Završetak pristupanja Švedske NATO-u je istorijski korak koji koristi bezbednosti svih NATO saveznika u ovom kritičnom trenutku. Sve nas čini jačim i sigurnijim", naveo je Stoltenberg.
Turski parlament još mora da odobri kandidaturu Švedske, ali je Erdogan pristao da uloži napore da se izglasa ratifikacija.
Premijer Švedske Ulf Kristersson izjavio je da je"ovo dobar dan za Švedsku".
"Pravimo veliki korak ka članstvu u NATO", izjavio je Kristersson.
U saopštenju objavljenom nakon trilateralnih razgovora navodi se da će Turska i Švedska blisko sarađivati u "koordinaciji u borbi protiv terorizma" i jačati bilateralne trgovinske veze.
"Švedska će aktivno podržati napore za oživljavanje procesa pridruživanja Turske EU, uključujući modernizaciju carinske unije EU i Turske i liberalizaciju viznog režima“, navodi se u saopštenju.
Sporazum je usledio nakon što je Erdogan pauzirao svoje razgovore sa Stoltenbergom i Kristerssonom kako bi održao sastanak sa Charlesom Michelom, predsednikom Evropskog saveta.
Michel je pozdravio "dobar sastanak", dodajući da su "istražili prilike koje su pred nama da vratimo saradnju između EU i Turske u prvi plan i ponovo osnažimo naše odnose".
Turska je bila formalni kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji od 2005. godine, ali su pregovori dugo bili u zastoju, podseća agencija Frans pres (AFP).
Švedska i Finska su prošle godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu, podnele zahtev za članstvo u NATO-u, odustajući od dugotrajne politike vojnog nesvrstavanja.
Turska je u martu ratifikovala sporazum o pristupanju Finske Alijansi, ali ne i za Švedsku tvrdeći da ta skandinavska zemlja pruža utočište pripadnicima militantnih grupa (posebno članovima Kurdistanske radničke stranke - PKK) koje Ankara smatra teroristima.
Finska je formalno postala 31. članica NATO 4. aprila.
Reakcije
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Joe Biden u ponedjeljak je pozdravio turskog predsednika koji je pristao da podrži nastojanja Švedske za pridruživanje vojnom savezu.
U izjavi koju je objavila Bela kuća, Biden je dodao da je spreman da radi s Erdoganom na poboljšanju "odbrane u evroatlantskom području".
"Radujem se što ću dočekati premijera Kristersona i Švedsku kao našeg 32. saveznika u NATO", rekao je Biden.
Nemačka šefica diplomatije Annalena Baerbock objavila je da su se zajednički napori zemalja članica isplatili.
"Dobre vesti iz Vilnjusa: Turskoj je konačno otvoren put da ratifikuje članstvo Švedske u NATO. Naši zajednički napori su se isplatili. (...) Svi smo bezbedniji zajedno. Čestitam, Švedska!", napisala je na Tviteru.
Šta je bila prepreka?
Sve članice moraju da odobre zahtev za članstvo, što Turska i Mađarska još nisu uradile kada je reč o Švedskoj.
Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan optužuje Stokholm da pruža utočište pripadnicima militantnih grupa koje Ankara smatra teroristima.
Erdogan tvrdi da pristalice zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK) nastavljaju da organizuju proteste u Švedskoj i finansiraju, kako navodi, terorističke grupe što je neprihvatljivo za Tursku.
Švedska je saopštila da je ispunila sve zahteve dogovorene u pregovorima sa Turskom, ali Erdogan još nije nagovestio da je spreman da odobri njeno članstvo.
Samit NATO u Viljnusu se održava 11. i 12. jula.
