Međunarodni dan žena sa sela obilježen je u Podgorici sajmom proizvoda žena, dominantno sa sjevera, koje razvijaju ili su razvile male biznise, od poljoprivrede, do ručnih radova... Razgovaramo sa Sanjom, Majom i Divnom koje hrabro otvaraju vrata novih zanimanja i insipirišu druge ljude.
Rani jeseni radovi i obaveze dovelo je malo žena poljoprivrednica na sajam u Podgoricu. Jedna od rijetkih je Maja Kljajić iz sela Lubnice kod Berana, koju su naši slušaoci upoznali u maju. Pitali smo je šta ima novo od tada? :
"Novo je da je dobro rodila šargarepa i da je sada unosimo u kuću, da je dobro rodio med i da smo ponovo dobili sertifikat da je med organski, da je rodio luk, šljiva, rodile su i jabuke. Sada se peče rakija. Sve ono što smo uzgojili dobro je rodilo", kaže ona.
Maja već 18 godina živi na selu i to od svog rada. Ova tridesetpetogodišnja žena, majka četvoro djece, bila je dio kampanje o ženama na selu i kaže da je svojom uspješnom životnom pričom inspirisala i druge da se okrenu poljoprivredi:
"Dosta mladih žena se raspituju kako smo počeli, kako radimo. Kažu nam, pitaju nas da im preporučimo ako neko bude tražio jardum ili sir, kažu da će oni ponuditi te proizvode. Znači, dosta ljudi iz Berana će sada poput nas da se bave organskom proizvodnjom meda".
Dotjerana i lijepog izgleda Maja razbija prerasude da su žene sa sela grube spoljašnosti.
"To je svijest kod naroda koji misli da ako si na selu ko zna kako izgledaš. Oni zamišljaju da smo mi žene neuredne frizure, ispucalog lica od sunca i mraza, debele, starije da izgledamo. Kada me neko pita šta je tajna mog lijepog izgleda ja kažem – možda majka priroda ili možda to što živim u takvoj sredini gdje je sve mirno, čisto, nema stresa i sve radim sa voljom".
"Treba pokušavati"
Na sajmu zatičemo žene sa sjevera odakle su ljudi poslednjih decenija dominantno odlazili, u potrazi za poslom.
Diplomirana pravnica u penziji Divna Janković iz Babljaka kod Kolašina, podijelila je sa nama dio atmosfere iz njenog kraja:
"Tamo je jako težak život. Težak. Eto sada je nešto krenulo, žene su se malo pokrenule, ali još uvijek malo. Ali sve u svemu surov je tamo život".
Divna želi da ostane u Babljaku, pa je sa svojom porodicom pokrenula proizvodnju.
Kako voli tradicionlane ženske radove nabavila je mašinu za filcanje, pa će tržištu uskoro pokazati svoje radove. Trenutno pravi džemove smjelih kombinacija, pa miješa zovine bobice sa zelenim paradajzom i kisjelom jabukom. Ova preduzimljiva žena kaže nam da mnogo zavisi od ličnog stava prema poslu, pa sugeriše:
"Treba pokušavati. Sve što neka žena razume, što zna da radi, što je sigurna u to što radi treba da proba. Ako ne ide treba da proba još jednom, pa još jednom. pa onda može i da promeni delatnost. Može da proba nešto drugo".
Identičnog stava je i Sanja Popović iz Kolašina, već deceniju peduzetnica, a trenutno izrađuje stone lampe od prirodnih materijala:
"Meni svi govore da je meni lako. Meni je isto kao svima ostalima. Nije mi ni lakše ni teže, ali ja ne mogu da se predam jer to nije u mojoj prirodi. Želim da radim nešto, stalno nešto izmišljam i novo radim. Mora da se živi i ne može da se čeka jer od toga nema koristi".
Entuzijazam, proaktivan odnos, hrabrost, upornost, ali i fleksibilnost karakteriše sve naše sagovornice, koje i pored nepovoljnih društvenih okolnosti, pokušavaju da žive od svog rada.
