"To je budućnost", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) vlasnik električnog automobila iz Subotice na severu Srbije Aleksandar Matković.
Dodaje da je ušteda velika jer je cena struje koja pokreće ovaj auto daleko ispod cene goriva.
Njegov "elektromobil" spada u jedan odsto ukupnog voznog parka Srbije, koji čine vozila sa unutrašnjim sagorevanjem.
Da ovaj odnos nameravaju da menjaju, poručili su zvaničnici Srbije i predstavnici multinacionalne kompanije "Stelantis" najavljujući početak probne proizvodnje električnog automobila "Fijat grande panda" u Kragujevcu.
Vozila na električni pogon ključna su za smanjenje emisija štetnih gasova, a očekuje se da serijska proizvodnja prvog takvog u Srbiji počne u oktobru.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 22. jula na predstavljanju novog modela u Kragujevcu da za pet godina u Evropi neće biti drugih automobila osim električnih i da Srbija "mora da ide u susret promenama".
Koliko je u Srbiji elektromobila?
Putevima u Srbiji trenutno saobraća oko 3.400 električnih automobila, kaže za RSE predstavnik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović.
Oni čine nešto više od jedan odsto voznog parka Srbije koji, prema procenama, broji oko tri miliona vozila.
"U Evropskoj uniji je prošle godine bilo oko 14 posto električnih automobila. Tako da tu dosta zaostajemo", navodi Ćorović.
Norveška je lider u svetu po udelu električnih u ukupnom broju prodatih novih automobila sa 94 odsto.
"Holandija je negde na oko 70 odsto. To je udeo u prodaji, a verujem da je dosta veći i udeo u voznom parku", dodaje Ćorović.
Šta je elektični automobil?
Ova vozila pokreće elektromotor, koji strujom napaja i pokreće baterija.
Mogu biti potpuno električna ili hibridna - koja imaju motor sa unutrašnjim sagorevanjem goriva i elektromotor kao pomoćni pogon.
Za razliku od električnih, konvencionalni automobili funkcionišu isključivo pomoću motora sa unutrašnjim sagorevanjem na benzin, dizel, gas i druga goriva.
Električna vozila ne emituju štetne gasove poput ugljen-dioksida, jer nema sagorevanja ovih energenata.
Da bi postala ugljen dioksid neutralan deo sveta do 2050. godine, Evropska unija namerava da svede emisiju gasova iz novih automobila na nulu do 2035.
"Dobar je osećaj kada nešto možeš da uradiš za prirodu i da smanjiš neki svoj energetski otisak", kaže za RSE Dejan Petrovski koji trideset godina živi u Švedskoj.
Električni automobil vozi dve i po godine, a pre toga je pet godina vozio hibrid.
"Ovi automobili nisu jeftini, ne može baš svako da ih vozi. Ali ih je sve više i više zato što ljudi nađu neku računicu jer je jeftinije puniti ih i u odnosu na benzin su velike uštede", navodi Petrovski.
Da li građani mogu da ga priušte?
Električni automobili su u prvoj polovini 2024. činili 0,8 posto ukupnog broja prodatih novih vozila u Srbiji.
"Preko 65 posto kupaca su pravna lica - privatne kompanije, lizing kuće, javna preduzeća, preduzetnici i tako dalje. A negde oko 35 posto su fizička lica", kaže Boris Ćorović iz Asocijacije uvoznika vozila i delova.
Početna cena modela koji će se proizvoditi u Kragujevcu biće, prema najavama, oko 23.000 evra.
U Srbiji je, uz državne subvencije od 5.000 evra, za ovaj auto potrebno izdvojiti oko 18.000 evra.
"Zarade bi morale da budu daleko veće, i dvostruko veće od prosečne zarade u Srbiji, da bi radnici mogli sebi da priušte takav automobil", kaže za RSE stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.
Prosečna plata je, prema zvaničnim podacima, u aprilu iznosila 825 evra, ali je polovina zaposlenih u Srbiji zarađivala do 630.
Kako država stimuliše kupovinu?
Srbija je prepolovila izdvajanja za podsticaje kupovine električnih automobila, koja inače spada u jednu od mera države za unapređenje kvaliteta vazduha i životne sredine.
Ministarstvo zaštite životne sredine je u 2024. za ovu meru opredelilo oko 1,5 milion evra, dok je 2023. utrošeno više od 3,7 miliona.
Subvencija za kupovinu u Srbiji je 5.000 evra, dok susedna Hrvatska daje 9.000.
Slovenija, uz porez pri nabavci električnog vozila od 0,5 odsto, daje subvenciju od 4.500 evra za kupovinu.
Austrija je potpuno oslobodila poreza (PDV) kupce hibridnih i električnih vozila i daje podsticaj od 5.000 evra za kupovinu novih automobila koji samo na struju mogu da pređu minimalno 50 kilometara.
U Nemačkoj su kupci električnih i hibridnih automobila 10 godina oslobođeni plaćanja registracije.
Holandija ne ubira poreze ni po kakvim osnovama za električna vozila.
U Norveškoj vlasnici električnih automobila ne plaćaju putarine, a u pojedinim komunama imaju besplatan parking i popuste za trajekte.
U Švedskoj se vlasnicima električnih vozila naplaćuje minimalna cena putarine.
Ministar saobraćaja Goran Vesić najavio je početkom jula popuste za elektromobile prilikom plaćanja putarine u Srbiji.
Održavanje ovih vozila je znatno jeftinije od održavanja klasičnih automobila.
Ima li u Srbiji uslova za vožnju?
Vožnja električnog automobila zahteva planiranje jer punjača za ova vozila u Srbiji ima mnogo manje nego goriva na benzinskim stanicama.
Aleksandar Matković iz Subotice se, poput većine vozača, oslanja na kućno punjenje.
"Maksimalna dostupnost je 120 kilometara i služi mi za gradsku vožnju, a za putovanja koristim auto na dizel. Da bih se odlučio da potpuno pređem na električni auto, u Srbiji mora da postoji više stanica za punjenje", kaže Matković.
Za razliku od država Evropske unije, Srbija još nema razvijenu mrežu javnih punjača.
"Procenjuje se da ih je negde oko 150 i uglavnom su na autoputevima, benzinskim stanicama, ispred nekih hotela, itd. To nije totalno nedovoljno za broj automobila koji imamo, ali svakako nije zadovoljavajuće", navodi Boris Ćorović iz Asocijacije uvoznika vozila i delova.
Dodaje da se mora razmišljati o rastu broja, ne samo vlasnika u Srbiji, već i ovakvih vozila u tranzitu.
Problem sa pratećom infrastrukturom priznao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na promociji električnog automobila u Kragujevcu.
"Kasnimo u postavljanju električnih stanica, punjača i tako dalje. Treba da imamo 5.116 - toliko nam je potrebno da bi ljudi počeli da kupuju električne automobile", rekao je Vučić 22. jula.
Elektromobilom od Švedske do Srbije
Dejan Petrovski je dva puta vozio od Švedske do Srbije i kaže da nije imao problema.
Automobil ima navigaciju i mapu dostupnih punjača, koja pokazuje njihovu udaljenost.
"Tačno znam kad ću i gde da stignem i koliko je punjača slobodno. Vozim nekih 300 kilometara, stanem, dok se nešto pojede, kupi, za pola sata je pun i mogu da vozim sledećih 300. Nisam ni umoran i to je ono što se preporučuje, da staneš na svakih 2-3 sata. To niko ne radi sa običnim automobilom", navodi Petrovski.
U Srbiji je sistem drugačiji od zemalja Evrope, jer se na javnim punjačima naplaćuju minuti, a ne kilovati struje.
"To je nepovoljnije zato što se praktično naplaćuje parking, a vi u zavisnosti od modela možete da stojite kraće ili duže i ne plaćate po utrošku", kaže Boris Ćorović iz Asocijacije uvoznika vozila i delova.
Dodaje da je to zato što punjači i kompanije koje ih postavljaju u Srbiji, nemaju zakonsko pravo da prodaju električnu energiju, već to ima samo javno preduzeće Elektroprivreda Srbije.
Proizvodnja u Srbiji namenjena izvozu
U opremanje fabrike za proizvodnju novog automobila u Kragujevcu uloženo je 190 miliona evra, od čega 48 miliona evra čine državne subvencije.
Boris Ćorović procenjuje da bi u Srbiji na godišnjem nivou moglo da se proda maksimalno 1.500 ovih automobila.
"Verujem da će dominantno da idu u izvoz", kaže on.
Planirano je da se novi model prodaje u Evropi, a zatim i na Bliskom Istoku i Africi.
Karloš Tavareš, generalni direktor "Stelantisa", evropskog auto-giganta nastalog spajanjem Fijat Krajslera sa Pežo Sitroen grupacijom, ukazao je na sve oštriju konkurenciju na tržištu.
Na predstavljanju novog modela u Krgujevcu, Tavareš je rekao da kineski proizvođači zbog manjih proizvodnih troškova imaju 30 odsto niže cene automobila od evropskih.
Slično navodi i bivši direktor kragujevačke fabrike "Zastava atomobili" Zoran Radojević, ukazujući da će "Stelantis" imati težak zadatak da se izbori za mesto pod suncem.
"Kineski proizvođači su u stanju da proizvedu daleko jeftiniji automobil sa karakteristikama istim ili boljim od postojećih vozila na tržištu. Zbog toga će 'Stelantis' morati da uloži mnogo napora da bi cenom i kvalitetom mogao da se nametne kupcima na našem i evropskom tržišu", kaže Radojević za RSE.
U "Stelantis-u" kažu da su "spremni za borbu".
"Pokazaćemo da imamo dobru tehnologiju i da smo vrlo ozbiljna konkurencija, opasna konkurencija", rekao je generalni direktor Karloš Tavareš.
'Trgovinski rat' Evrope i Kine
Električni automobili su tačka žarišta u širem trgovinskom sporu Evopske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država sa jedne i Kine sa druge strane.
Kineski proizvođači često koriste agresivne strategije i državne subvencije kako bi privukli kupce u EU.
Brisel navodi da su takvi postupci nelegalni i da se kose sa tržišnim standardima ekonomski razvijenih zemalja.
Trgovinski aspekti aktuelnih sukoba uključuju pitanja carinskih tarifa, pristupa tržištima i transfera tehnologija oko kojih se Kina i EU sukobljavaju tražeći rešenje u balansu između zaštite domaćih industrija od globalnih pomeranja koje diktira kineska autoindustrija.
Zbog toga su stručnjaci za automobilsko tržište suzdržani po pitanjima proizvodnje i plasmana vozila na električni pogon, poput projekta u Kragujevcu.
"Kina je utrla put ka evropskom tržištu preko svojih fabrika koje već rade na prostoru Evropske unije, a taj uticaj će biti jači sa tri fabrike koje će se graditi u Evropi narednih godina", kaže bivši direktor kragujevačke fabrike Zoran Radojević.
Elektromobil uz sporazum Srbije i EU
"Elektromobil" u Kragujevcu predstavljen je tri dana nakon Samita u Beogradu na kojem je Srbija sa EU ugovorila strateško partnerstvo u održivim sirovinama, proizvodnji baterija i električnih vozila.
Memorandum je potpisan nekoliko dana nakon što je Vlada Srbije vratila u život projekat međunarodnog rudarskog giganta "Rio Tinto" koji predviđa otvaranje rudnika litijuma na zapadu zemlje.
Litijum je ključan za proizvodnju baterija za električna vozila, koje Zeleni dogovor EU identifikuje "kao ključnu revolucionarnu tehnologiju za prelazak na obnovljivu energiju".
"Eventualna proizvodnja litijumskih baterija u Srbiji bi doprinela pojeftinjenju vozila i pojačala konkurenciju našeg automobila na evropskom tržištu", kaže Zoran Radojević.
Iskopavanju litijuma na zapadu Srbije protive se stanovnici tog kraja, ekološki aktivisti i deo stručne javnosti, upozoravajući na opasnost od štete po životnu sredinu.
Facebook Forum